ПРЕ 330 ДАНА ПРЕЛЕЖАЛА КОРОНУ АЛИ И ДАЉЕ ЈЕ БОЛЕСНА: Шокантна исповест жене која има "дуги ковид"
Иако је званично била болесна у марту прошле године и даље осећа последице заразе короном
Здравствени радници, као и они који су прележали ковид 19 знају колико болест изазвана инфекцијом корона вирусом може да буде тешка и непредвидива. Нажалост, многи су изгубили битку, а широм света све је више оних који се жале на дугорочне сметње које су се појавиле после ковида 19.
ШОКАНТНО ОТРКИЋЕ О ФАЈЗЕРОВОЈ ВАКЦИНИ: Да ли је довољна само једна доза?
ОД ТРОПСКОГ РАЈА ЗАСУТОГ АТОМСКИМ БОМБАМА ДО СРЦА ЕВРОПЕ: Знате ли које су најмање државе на свету? (ФОТО/ВИДЕО)
"КАТАСТРОФА УНУТАР КАТАСТРОФЕ": У Тексасу нема струје, воде и грејања, Американци у паници (ФОТО/ВИДЕО)
Кетрин Дениз се скоро годину дана бори против тих сметњи, под паролом - сутра ће бити боље.
- Добила сам овај вирус пре него што је ико од њега преминуо у Илиноису. Као да је било пре једног века, зар не? Сада говоримо о вакцинама, новим варијантама, новим протоколима лечења, а ја сам у кревету стално. Увек у истој соби. Болесна сам последњих 330 дана - започела је своју причу Кетрин за Вашингтон пост.
Каже да се њен живот не разликује од тамничарског - уцртава рецке на зидове затворске ћелије. Покушава да се помири са чињеницом да корона вирус није нешто што ће лако преболети и пита се да ли ће у таквом стању остати заувек или за њу ипак има наде да ће се опоравити.
- Будим се свако јутро и припремам се. Питам се, шта ће бити данас? Ја сам оно што лекари зову "дугорочним пацијентом", где последице ковида преузимају вођство над телом. Последице не нестају. Лекари мисле да нас може бити на десетине хиљада, али нико заправо не зна колико нас има. То је медицинска мистерија. То је попут случајног скупа симптома. Шта кажете на мучнину и јаку вртоглавицу? Или бисте више волели мигрену са боловима у зглобовима? Неки проблеми су стални, попут болова у телу од главе до пете и замора - набраја Кетрин.
Подсећа и на оне ређе симптоме као што су звоњава у ушима, бол у ребрима, лупање срца, утрнулост у прстима, вртоглавица, магла у видном пољу, губитак памћења...
- Пре неки дан сам се пробудила и желела да обучем одећу за трчање. У глави сам имала идеју да идем на џогинг, а затим крећем на посао, али чим сам устала, пулс је почео да се убрзава и сетих се: О, да. Не могу ни сама да шетам око блока. Ја више немам посао. Ја сам хендикепирана. О чему размишљам...
Људи у њеном окружењу, како каже, понекад стичу утисак да је превише драматична, па се повукла и од људи. Не уме да објасни шта јој се догађа, али не умеју ни лекари. Неки су јој чак предлагали и терапију антидепресивима.
Присећа се како о корона вирусу није ни размишљала када се први пут разболела у марту прошле године:
- Болели су ме глава и грло, али сам покушала да игноришем то. Радим у финансијама и то је та култура Волстрита, или сте на послу или сте на самрти. Мој муж се шали да имам менталитет крволочног убице. Не волим успореност, стално гурам напред. Међутим, добила сам повишену температуру, а и мој муж је почео да добија симптоме.
Отишла је до Хитне помоћи, али су јој тамо рекли да немају тестове, те да рачуна да има ковид 19 и да се тако и понаша. Дали су јој само таблете против болова и послали је кући. Тако болесни, супруг и она провели су 20 дана у кући. Једва су, каже, успевали да нахране љубимце, толико им је обома било лоше.
- После неколико недеља мој муж је почео да се осећа боље. Опет је ишао на трчање. Позвао ме је да идем с њим. Покушала сам, али нисам успела. Покушала сам и да наставим с радом од куће, али мој фокус се губио. У глави ми је био толики притисак да ми се чинило да висим наопако. Правила сам гомилу глупих грешака. Понекад, када бих обављала велике послове преко телефона, заборавила бих шта сам радила усред позива. Помешала бих дане у недељи. Тад сам схватила да нешто озбиљно није у реду. Зашто ми није боље? - пита се Кетрин.
Каже да је последњих месеци видела више лекара него у 30 година свог живота. Након што је схватила да за њено стање које траје нема одговора, покушала је да се распита на форумима где су људи делили своја искуства после прележаног ковида 19. Установила је да би могла имати нешто што се зове дисаутономија, где мозак престаје да говори телу како да обавља нормалне функције.
- Успела сам да дођем до интернисте, али он ме је вратио у хитну помоћ. Пронашала сам реуматолога, а он ме је упутио другом реуматологу, који ме је послао специјалисти ван државе, а он ме је уместо тога упутио код кардиолога. Обилазим лекаре тражећи било какав одговор, али углавном се све своди на нагађања. Речено ми је да можда имам Лајмску болест, или нешто што се зове ПОТС синдром, или хронични умор, или фибромиалгију, или анксиозност, или депресију. По препоруци лекара, узимам два антидепресива, витамин Д и читав низ других витамина.
Њен супруг је водио евиденцију терапије, јер Кертин није била у стању да то обави самостално. Онда ју је одвео код доктора за неуро-заразне болести који је у неформалном разговору констатовао да би око 10 одсто људи који се разболели од ковида 19 могли да имају дуготрајне неуролошке ефекте.
- Водим битку да задржим здрав разум. Кажем себи да морам више да се трудим. Натерам се да изађем из кревета, али када уђем под туш и топла вода обоји руке у љубичасту, пулс ми скочи. Тако ми се заврти у глави да морам да седнем. Поново сам побеђена - прича очајна Кетрин.
Муж је с посла подсећа када би требало да попије који лек. Проверава је сваког сата, док се она осећа као беспомоћно дете које зависи од родитељске бриге. У међувремену, Денизова се бави лаганим стварима које не оптерећују мозак, а по препоруци лекара.
- Седим у кревету и сецкам слике из новина, па украшавам зидове њима, баш лепо - иронично каже. - Једе ме осећај кривице, беса и мржње према себи. Имам терапију једном недељно и то ми помаже. Пуно разговарам о прихватању. Покушавам да прихватим да се нећу пробудити осећајући се боље. Покушавам да се ослободим својих очекивања, али у томе има неизмерне туге. Осећај је једнак предаји.