ПРЕДВИЂАЊЕ КАТАСТРОФЕ! "Знамо ГДЕ ће се догодити следећи велики земљотреси - али не и КАД"
Прети велика опасност
Предвиђање земљотреса осетљиво је питање за научнике, делимично што је дуго предмет поигравања превараната и псеудостручњака који тврде да могу да их предвиде.
ВОЗ СЕ РАСПАО ТОКОМ СНЕЖНЕ МЕЋАВЕ: Драматични снимци несреће, више од 100 људи са преломима пребачено у болницу (ВИДЕО)
ШОКАНТНО! Милијардер и сувласник Хермеса ће своје богатство оставити БАШТОВАНУ - чак ће га због ОСВЕТЕ и усвојити
ТРАГЕДИЈА НА ЛАМАНШУ: - Једна особа се удавила, док је друга у критичном стању!
Иако су научници драстично побољшали своје разумевање о томе где ће се потреси вероватно догодити – користећи се историјским подацима и геолошким мерењима – предвиђање када ће се они догодити је и даље мањкаво, пише “Вокс”
- Гомила сеизмолога је радила на том проблему деценијама. Ми не предвиђамо земљотресе у кратком року. То захтева од нас да знамо све врсте информација које немамо – рекао је професор геофизике Универзитета Грег Бероза.
Силе које настају милионима година сравњују градове за пар минута
Тешко је одгонетнути где ће се догодити земљотрес јер се силе које их узрокују одвијају споро на огромном подручју, али се брзо распршују у уском региону. Оно што је невероватно је да силе које су се стварале на континентима милионима година могу да сравне градове за неколико минута.
Предвиђање потреса захтевало би мерења високе резолуције дубоко под земљом током више деценија – ако не и дуже – заједно са софистицираним симулацијама, а чак и тада је мало вероватно да ће донети људима предност од сат времена.
Нека истраживања показују да такозвани “форшок”, “припремни потрес” уочи већег, може да претходи главном удару, али тешко их је разликовати од стотина мањих земљотреса који се редовно дешавају.
Системи упозорења
Многе земље сада успостављају системе упозорења и купе неколико драгоцених минута да се људи склоне. А након великог потреса, ту су и они накнадни који се често дешавају у погођеном подручју.
- Ако смо само имали један велики, знамо да ће ускоро бити и мањих – рекла је Марин Денол, истраживач земљотреса са Харварда.
Кад се ради о предвиђању, истраживачи разумљиво желе да буду сигурни да не истрчавају пред руду а да се упозорења не испуне, посебно кад су на улогу хиљаде живота и потенцијално велика штета. Али чак и уз овакав опрез трпе неке последице.
Тако је 2012. шесторо италијанских научника осуђено на шест година затвора јер су рекли да су ризици од великог земљотреса у граду Л’Аквила били мали, након што је мала група потреса погодила регион 2009. Шест дана након њиховог састанка ради процене ризика 31. марта 2009. у великом потресу у Л’Аквили страдало је више од 300 људи. Пресуда је касније поништена и постала пример како научници преносе несигурност и ризике јавности, наводи “Вокс”.
Ватрени прстен Пацифика
Око 90 одсто свих земљотреса у свету дешава се у Ватреном прстену, региону око Пацифичког океана који пролази кроз места попут Филипина, Јапана, Аљаске, Калифорније, Мексика и Чиле. Такође је дом три четвртине свих активних вулкана.
Регион је добро свестан своје подложности земљотресима. Јапан агресивно ажурира своје грађевинске прописе како би издржао потресе. Мексико је такође подигао стандарде за нову градњу, док је Иран прошао кроз својих неколико верзија грађевинске отпорности, а Аљаска је годинама развијала стратегије за ублажавање штете од земљотреса и планове реаговања.
Док се ти прописи не примењују увек а нова правила важе само за нове зграде, највећи ризик лежи на земљама које немају велики земљотрес у живом сећању и стога се нису припремиле за њих или немају ресурсе да то ураде. Недостатак јединственог грађевинског прописа довео је до преко 150.000 смрти на Хаитију у потресу јачине 7,0 Рихтера 2010.
Америци (заиста) прети велики потрес – једног дана
Магазин “Њујоркер” добио је 2015. Пулицерову награду за извештај о “највећој природној катастрофи у историји Северне Америке”, потенцијалном огромном земљотресу који ће погодити северозапад Пацифика и седам милиона људи у региону који покрива више од 220.000 квадратних километара.
А тај велики потрес о којем се толико слуша је стваран, наводи "Вокс".
Потенцијални земљотрес могао би да досегне магнитуду између 8,7 и 9,2, што је веће од највећег очекиваног земљотреса из раседа Сан Андреас за који научници очекују највише 8,2 Рихтера. И Јапан, Нови Зеланд и други делови Ватреног прстена Пацифика у реду су за велике земљотресе. Ми не знамо када ће нас ови потреси погодити али имамо грубу процену просечног времена између њих која се мења од региона до региона.
- У нашим круговима причамо о том сценарију (на северозападу Пацифика) већ деценијама. Не бих рекао да каснимо, али може да се догоди у било ком тренутку – рекао је Бероза.
Слично сматра и Денол.
- Ово је претња. Ми заборављамо на њу јер нисмо имали земљотрес тамо већ неко време – каже она.
А “неко време”, како примећује “Вокс”, значи више од 300 година.
Док се Калифорнија већ дуго припрема за велике земљотресе својим грађевинским прописима и планирањем катастрофе, северозапад Пацифика можда ће се наћи затеченим, иако је ауторка чланка у “Њујоркеру” Кетрин Шулц обезбедила водич за припрему.
Земљотреси и климатске промене
Научници генерално нису измерили никакав ефекат климатских промена на потресе – али не искључују ту могућност.
Како се просечне температуре дижу, масивни ледени покривачи се топе и пребацују милијарде тона воде са изложеног копна у океан, омогућавајући копненим масама да се реконфигуришу. То глобално ребалансирање могло би да има сеизмичке последице али сигнали се још нису појавили.
- Оно што би могло да се деси је да се отопи довољно леда које би могло да растерети (земљину) кору – рекао је Бароза, додајући да нема доказа за ово.
Други научници, попут Денол, сматрају да ако има икаквог утицаја климатских промена на земљотресе они ће бити веома мали.