Прети СМРТОНОСНА "ГЉИВИЧНА ОЛУЈА": Ако ЕЛ ЊИНО подивља "мини купола прашине" угрозиће континент - МИЛИОНИ У ОПАСНОСТИ
Екстремне врућине, суше и монсунским ветрови доприносе повећању броја и јачине пешчаних олуја, што може довести до рапидног ширења болести
Снажне пешчане олује пуне, потенцијално смртоносних гљивичних спора, захватиће овог лета најмање 11 америчких савезних држава, а најгори услови тек се очекују.
Метеоролози и здравствени стручњаци упозоравају да ће пешчане олује на југозападу Сједињених Америчких Држава (САД) до септембра подизати опасне гљивичне споре из земљишта, чиме би милиони људи могли да буду изложени ризику од долинске грознице или кокцидиоидомикозе.
Шта је долинска грозница
Реч је о плућној инфекцији која настаје удисањем микроскопских спора гљивице Coccidioides, која природно живи у сувом земљишту и лако се подиже у ваздух током снажних пустињских ветрова. Ове гљивице су специфичне по томе што могу да преживе у екстремно сувим и топлим условима.
Након што доспеју у плућа, споре се развијају у гљивичне ћелије. Имуни систем их код већине људи успешно сузбије, па болест најчешће изазива благе симптоме сличне грипу, попут повишене температуре, кашља и главобоље. Међутим, код тежих случајева инфекција може да се прошири на друге органе и кости, па чак и да буде смртоносна.
Опасна комбинација - екстремне врућине, суше и монсунски ветрови
Број оболелих могао би ускоро нагло да порасте јер југозапад САД - укључујући Калифорнију, Неваду, Аризону, Јуту, Колорадо, Нови Мексико и Тексас - улази у сезону северноамеричког монсуна, коју карактеришу снажне грмљавинске олује и јаки ветрови.
Ти ветрови подижу огромне зидове прашине, познате као хабуби, баш у периоду када је земљиште најсувље. Комбинација екстремних врућина, суше и монсунских ветрова доводи до све чешћих и интензивнијих пешчаних олуја које разносе гљивичне споре.
Случајеви долинске грознице обично достижу врхунац у октобру, неколико недеља или месеци након пешчаних олуја, јер је потребно време да се гљивица развије након удисања спора. Метеоролошке службе су већ ове недеље издале упозорења због лошег квалитета ваздуха, пошто велики системи високог ваздушног притиска задржавају дим, измаглицу и прашину при тлу, пише "Дејли мејл".
Амерички Центри за контролу и превенцију болести (ЦДЦ) наводи да су делови држава Вашингтон, Орегон, Ајдахо и јужни Вајоминг такође погодна станишта за ову гљивицу. Ипак, ЦДЦ упозорава да би се подручје на којем се споре могу појавити могло проширити на готово цео запад САД - од Оклахоме, Канзаса, Небраске и Дакоте до пацифичке обале.
Америци прети "мини купола прашине" ако Ел Нињо "подивља"
Стручњаци компаније "Accu Weather" у јуну су упозорили да би САД могле да доживе својеврсни феномен познат као "мини купола прашине" (на енглеском Дуст Bowl) уколико тренутни временски образац Ел Нињо у Тихом океану изазове вишегодишњу сушу.
У историјском контексту овај феномен означава период катастрофалних пешчаних олуја и дуготрајних суша које су погодиле прерије у Северној Америци током 1930-их година и уништиле пољопривредно земљиште.
Била је то једна од највећих еколошких катастрофа која је присилила милионе људи на исељавање их тих области.
Нова слична појава у областима у којима, према ЦДЦ-у, може да опстане гљивица Coccidioides, могла би десетине милиона Американаца да изложи опасним спорама.
Стручњаци не знају зашто се инфекције тако брзо шире
Истраживања показују да број случајева долинске грознице последњих година нагло расте широм југозапада САД, иако стручњаци још не знају тачно због чега се инфекције толико брзо шире.
Студија објављена 2017. године у часопису "Geophysical Research Letters" наводи да је стопа обољевања од долинске грознице у подручјима југозапада погођеним пешчаним олујама порасла за више од 800 одсто између 2000. и 2011. године.
Истраживачи из Лабораторије за атмосферске ресурсе америчке НОАА и Универзитета Џорџ Мејсон утврдили су и да је број великих пешчаних олуја током 2000-их био 240 одсто већи него током деведесетих година.
Закључили су да су главни узрок климатске промене, које чине регион све сувљим. Додатно, мале промене температуре површине северног Тихог океана допринеле су јачим ветровима и сушнијим условима, што подиже још више прашине.
Епидемије и на местима која нису погодна за ову гљивицу
Гљивица Coccidioides природно расте у сувим, песковитим земљиштима у појединим пустињским подручјима света, попут југозапада САД. Највише јој одговарају земљишта богата алкалним материјама, врела лета, благе зиме и мало падавина. Углавном није опасна док мирује у земљи, али постаје ризична када ветар подигне њене споре у ваздух и људи их удахну.
Иако ЦДЦ ове инфекције сматра ретким, признаје да су се поједине епидемије појавиле и на местима за која се раније није веровало да представљају погодно станиште за ову гљивицу.
Селест Сауло, генерална секретарка Светске метеоролошке организације, изјавила је за "Би-Би-Си сајенс фокус" да пешчане олује нису само непријатност због прљавих прозора и замућеног неба, већ озбиљно угрожавају здравље и квалитет живота милиона људи и наносе огромне економске губитке због прекида у ваздушном и друмском саобраћају, пољопривреди и производњи соларне енергије.
ЦДЦ и здравствене власти округа Марикопа у Аризони дали су неколико важних савета:
- кад почне пешчана олуја, останите у затвореном и не отварајте прозоре
- избегавајте подручја попут градилишта и места на којима се врше ископавања
- ако не можете да избегнете, носите макар заштитну маску Н95