ПРИЧА КОЈА ЛЕДИ КРВ У ЖИЛАМА: Због убиства девојчице провео 20 ГОДИНА у затвору, а сада је НА СЛОБОДИ и ради ОВО

У јесен 1988. године убијена је и силована 13-годишња девојчица. Такав злочин изазвао би шок свугде на свету, али не и у Хвасеонгу, руралном крају покрај јужнокорејског главног града Сеула. Тамо су се оваква убиства догађала с узнемирујућом правилношћу. Та 13-годишњакиња је била осма девојчица која је убијена у периоду од две године.

Нешто мање од годину дана откако је тинејџерка убијена, полиција је закуцала на врата 22-годишњег мајстора који се у том трену спремао да вечера.

- О чему се ради - питао је Јун, чије право име није познато јер је заштићено јужнокорејским законом о приватности.

- Неће трајати дуго - сетио се Јун да су му рекли полицајци. Потом су га довели у локалну станицу где су га сместили у малу собу за испитивање у којој се налазио тек један сто.

Три дана су га испитивали о убиству и силовању 13-годишњакиње. На крају су од њега изнудили признање.

Јун је испричао полицији да је у ноћи убиства изашао да би узео мало ваздуха, наводи се у полицијском извештају који се налази код његовог адвоката. Током шетње неколико пута се зауставио да се одмори. Наиме, у детињству је преболео дечју парализу због чега је шепао, те је био ослобођен и војске.

Око поноћи, Јун је угледао светло у једној кући и изненадно осетио нагон да силује, стоји у транскрипту његове изјаве полицији. Ушао је у кућу и напао девојчицу, иако је полицији рекао да је знао да јој родитељи спавају у соби до. Након тога спалио је своју одећу и отишао кући.

Готово ништа се не зна о девојчици и њеној породици која се никад није појављивала у медијима.

Јун је осуђен за силовање и убиство 13-годишње девојчице, због чега је добио казну доживотног затвора, која је касније смањена након жалбе. Пуштен је на слободу након што је провео 20 година у затвору.

Но он сада каже како није починио злочин.

До 1986. године Хвасеонг није било једно од оних места где су криминал и злочини уобичајена појава. Око 226.000 људи живело је на подручју које се састојало од села, шума и поља пиринча. У једном од њих, Таен-еупу, живео је Јун. Осамдесетих година прошлог века то место је било је пуно барова где се пило пиринчано вино, као и кафића у корејском стилу где су се људи окупљали и оговарали.

Многи су радили у оближњим фабрикама, које су се бавиле производњом електричних производа, присетио се Хонг Сеонг-је, који је у то време водио радњу за поправљање пољопривредних машина. Код њега је радио Јун. Други су пак радили на фармама пиринча или чували краве. У Таен-еупу сви су се познавали. Пре убиства, у самом месту није било већих злочина, осим пљачки и провала.

- Али ми смо сви били тако сиромашни, није се имало много за изгубити - рекао је Хонг. 

Но 1986. године то се променило. У септембру те године убијена је прва жена у серији убистава који ће постати познати под именом Хвасеонг убиства. До 1991. године десет жена је убијено у регији Хвасвонг, укључујући и поменуту 13-годишњакињу.

У свим случајевима жртве су биле сексуално нападнуте, а већином је за убиство коришћен неки део њихове одеће попут чарапа или кошуље. Жртве су биле домаћице, ученици и једна радница у продавници, рекао је Ха Сеунг-гин, који је учествовао у истрази. Најмлађе жртве биле су тинејџерке, најстарија је имала 71 годину.

Нико није био сигуран. У људе се све више увлачио страх. Основали су посебне одреде који ће патролирали улицама ноћу, наоружани штаповима. Жене су избегавале да излазе по ноћи.

Трећа убијена жена била је Ли, која је радила у робној кући.

Хонг, становник Таеан-упа, сећа се да су се мушкарци бојали да ће их полиција испитивати. Село је постало тихо и језиво.

- Били смо забринути да ће нас заменити с убицом па смо престали да излазимо на пиће. Чак и ако нисмо ништа учинили, ствари су могле измаћи нашој контроли - рекао је Хонг.

Кад је убијена прва жртва, истрагу је водила локална полиција. Но након трећег убиства доведени су истражитељи из оближњег града како би помогли.

- Медији су нашироко писали о томе, а локално становништво било је престрављено - рекао је детектив Ха, који је био један од главних задужених за истрагу. Он је покренуо и YouTube канал у којем разјашњава случајеве на којима је радио.

Већ тада полицији је био јасно да је реч о серијском убици, но имали су јако мало доказа.

Првих пет убистава догодило се у распону од 6 километара у Хвасеонгу те се полиција распоредила у два тима.Ипак, следеће убиство догодило се тамо где полиције није било.

У полицијској истрази саветован је и видовњак који је рекао да траже мушкарца без једног прста, а неки су постали толико фрустрирани да су радили шаманистичке вуду обреде с лутком.

Но, убиства су наставила да се нижу, а Јун је једина особа која је икад осуђена за иједно. Полиција је посумњала да је копирао серијског убицу. Осталих девет остало је нерешено.

На злочин је подсетио и филм Паразит директора Бонг Јуна Хоа. Неколико година касније она су и застарила и за последњу жртву те је постало јасно да ако се убица и пронађе, неће моћи да му се суди.

У септембру 2019. године поручник Бан Ги-сун, који је био последњи службеник задужен за истрагу, објавио је стравично откриће. Полиција је те године послала доказе које је чувала 30 година на ДНК тестирање.

ДНК тестови у последња три убиства подударала су се с једним човеком који се зове Ли Чун-јае. Ли се тренутно налази у затвору где служи доживотну казну за силовање и убиство које је починио 1994. године. Била је то велика вест за Јужну Кореју.

Месец дана касније дошло је до новог открића. Ли је признао свих десет убистава као и  још четири за која полиција није открила детаље. Исцрпно је испричао детаље свих убојстава те је на папиру нацртао локације гдје их је починио.

Но исто тако довело је власти у незгодан положај. Ако је Ли убио свих десет жртви, укључујући и 13-годишњакињу, онда је невини Јун провео 20 година у затвору.

Јун је данас у својим педесетим годинама. Још увек шепа. Ради у фабрици коже. Наизглед је весела и друштвена особа, прича гласно и слободно се смеје. Међутим, провео је тежак живот.

Прошле године полиција у Јужној Кореји покренула је истрагу о поступању седам полицајаца и једног тужитеља који су радили на истрази о убиствима како би расветлили је ли било злоупотребе моћи током хапшења. Резултати истраге још нису познати.

А Јун је одлучан у томе да скине љагу са свог имена. Његово поновно суђење почиње ове недеље . Поновна суђења сама по себи су реткост у Јужној Кореји. Јако мало захтева за поновним суђењем буде прихваћено јер је потребно да се дође до нових доказа.

Велика је шанса да ће бити ослобођен. На саслушању пред суђење које се одржало у фебруару, преседавајући судија усмено се извинио за криву пресуду.

Предвиђа се да ће суђење трајати месецима те ако Јун буде проглашен невиним може тражити одштету. Он каже како му ништа не може надокнадити 20 изгубљених година.

- Требало ми је око три године да се прилагодим. Нисам могао да живим. Начин на који сам живео у затвору није одговарао свету с којим сам се суочио - рекао је.

Он је свестан да се ни Лију, ни полицајцима који су га мучили никад неће судити. Ипак жели да проведе остатак живота као невина особа.

- Желим се да се ослободим лажних оптужби и вратим своју част. И то је све - рекао је.