ПРИЧА О ДВЕ ПАНДЕМИЈЕ: Како је корона вирус поделио Европу
Готово две трећине испитаника старијих од 60 година рекло је да нису осетили теже последице коронавируса, док је само 43 одсто млађих од 30 година рекло исто то
Пандемија коронавируса направила је унутар Европске уније поделе које би могле да имају трајне последице, а становници држава чланица на југу и истоку имају више финансијских проблема, резултати су истраживања које је спровео Европски савет за спољне односе (ЕЦФР).
ПАНШИР НЕЋЕ ПАСТИ У ТАЛИБАНСКЕ РУКЕ? Фронт отпора тврди: "Убили смо 600 талибана, ранили хиљаду!" (ФОТО/ВИДЕО)
АУСТРАЛИЈА МЕСЕЦИМА У ЛОКДАУНУ, САДА МЕЊАЈУ СТРАТЕГИЈУ: "Време је да изађемо из пећине!"
АКО СИ БОГАТ, БОГАТО И ПЛАТИШ: Кажњена са 192.825 евра за пребрзу вожњу
У истраживању се показало да се, уопштено гледано, становници ЕУ осећају мање слободно него пре две године, и да би то могло имати велике последице на политику широм Старог континента.
Више него пола од 16.200 испитаника, тачније 54 одсто, каже да их ковид 19 није "погодио". Међутим, када се погледа шира слика, добијамо оно што су аутори описали као "причу о две пандемије".
Више од половине испитаника у шест испитаних северних и западних земаља - у Данској, Немачкој, Француској, Холандији, Шведској и Аустрији - рекло је да на њих пандемија уопште није утицала.
Међутим, у шест јужних и источних земаља - у Бугарској, Мађарској, Италији, Пољској, Португалу и Шпанији, ово је рекло мање од 50 одсто испитаника, при чему је већина њих рекло да су се или разболели, или имају финансијске последице.
Готово две трећине испитаника старијих од 60 година рекло је да нису осетили теже последице коронавируса, док је само 43 одсто млађих од 30 година рекло исто то.
Старосна доб, такође, утиче и на то како шта испитаници мисле када им се постави питање о томе ко је крив за ширење пандемије.
Мало више од половине старијих од 60 година за ширење пандемије окривљује појединце који "не воде довољно рачуна" (51 одсто), док становници ЕУ млађи од 30 година кривицу пребацују на владе и друге институције (49 одсто), а мање на појединце (42 одсто).
Други велики јаз који је открило ово истраживање, тиче се ставова испитаника о слободи током пандемије коронавируса.
Само 22 одсто анкетираних рекло је да се осећа слободно, у поређењу са 64 одсто њих који су овакво осећање имали пре пандемије.
Проценат оних који се не осећају слободно је порастао скоро четири пута - пре две године овакав став имало је само 7 одсто људи, док је сада то случај код 27 одсто испитаника.
У Немачкој се само 10 одсто становника осећа слободно, а 2019. године је то рекло 68 одсто њих.
Губитак слободе, међутим, посебно се осећа у Аустрији и Холандији, где је више од 60 одсто људи рекло да се не осећа слободно у односу на 2019. годину.
Највише оних који се осећају слободно се, према истраживању, налази у Мађарској (41 одсто), и Шпанији (41 одсто).
Аутори истраживања истакли су да се утицај начина на који људи схватају слободу најбоље види на политикама у Пољској, Француској и Немачкој.
У Пољској је пандемија појачала поделе између већ постојећих идеолошких група.
- Будући да је већина становништва неповерљива према влади, сматра се и да иза мера ограничења услед коронавируса стоје скривени мотиви - истиче се у извештају.
У Пољској највећи број становника мисли да влада користи ограничења повезана са пандемијом како би створила илузију контроле, или као изговор за контролу становништва.
У Немачкој, у којој је дуго владала "демократија консензуса" коју су предводиле различите коалиционе владе, није било снажног противљења јавности ограничењима или неповерења у мотиве за њихову примену.
Међутим, мањи број оних који се осећају слободно у односу на 2019. годину значи да су "становници незадовољни", указују аутори.
Симпатизери партије Емануела Макрона, сада ће, вероватније, да подрже интервенционистичку државну политику.
Са друге стране, они који подржавају Марин Ле Пен, желе да њена партија представља "бастион слободе против репресивне моћи државе".