Прича о европском људождерству: Друге народе сматрали дивљацима, а они јели људско месо и у 20 веку!
Ова прича је веома поучна, мада и иронична
Свет је пре неколико година шокирала исповест Армина Мајвеса, усамљеног компјутерског техничара из Немачке осуђеног на доживотну робију, о томе како је појео другог човека. Најбизарније од свега – Мајвес је оглас у коме јасно ставља до знања шта жели окачио на интернет. Његова жртва се одазвала!
УРАГАН ДЕЛТА СТИГАО ДО ЛУИЗИЈАНЕ: Две особе погинуле, дошло до пожара, 370.000 корисника без струје
ЗА НЕКОЛИКО ГОДИНА НАС ЧЕКА ПРАВИ ПАКАО: Температура на Земљи би могла да достигне ниво из Сахаре
ШТА СЕ ТО ДЕШАВА ВЕЧЕРАС? Бруталан напад на полицијску станицу у Француској (ВИДЕО)
Најновија антрополошка истраживања међутим, показују да канибализам уопште није толико стран Европљанима колико се то у историји приказивало.
Од праисторије преко ренесансе па до најновијих случајева из 21. века, историја Европе пуна је записа о људима који су јели друге људе.
Канибализам је, тврде антрополози, један од најсветијих табуа човечанства. Њега нису били поштеђени ни Европљани, иако се о овоме мало и ретко говори.
Има доказа да је канибализам био распрострањен међу неадреталцима који су живели на просторима данашње Европе пре 100.000 година. Ову праксу наставили су хомо сапианси који су их наследили.
И много скорија историја пуна је доказа о људима који су јели друге људе...
– Записи о канибализму су расути кроз многе религије и историјске документе. Постоји извештај о томе да се кувано људско месо продавало на енгеској пијаци у 11. веку за време периода глади – каже Џеј Рубенштајн, историчар на Универзитету Тенеси, преноси Смитсонијан магазин.
Ипак, први забележен случај канибализма од стране Европљана који је потврђен из неколико независних извора, догодио се 1098. године за време Првог крсташког рата.
Реч "канибал" се у енглеском језику појавила средином XVI века. Потиче од шпанске речи "цанибалес" којом је Колумбо описао домороце које је затекао на Карибима, а за које се причало да једу људско месо. Иако се у Колубовим дневницима јасно наводи да он нема доказе за ову тврдњу, израз је остао.
Хришћански војници су, након што су заузели сиријски град Марат, појели тела локалних муслимана!
О томе зашто је ово учињено постоје две теорије – једна наводи глад као главни разлог. По другој, ово је учињено уз благослов надређених како би се непријатељу “утерао страх у кости”.
Како било, ова прича је веома поучна, мада и иронична. Наиме, вековима су житељи других континената сматрани дивљацима, док су Европљани били представници "цивилизованог" света.
– Вештице, Јевреји, дивљаци, пагани, становници Оријента... сви они су сматрани канибалима. Грађани хришћанске средњовековне Европе то свакако нису могу да буду – пише Џералдин Хенг у књизи "Канибализам, Први крсташки рат и генеза средњовековне романтике".
Приче о европском људождерству протежу се кроз историју ... Ако су се почетком XI века Европљани и згражавали над канибализмом, у XVI веку је он био део свакодневне медицине од Шпаније до Енглеске.
Мали смрвљени делови мумија које су доношене из Египта били су преписивани као лекови. Ускоро се пракса проширила на месо, кожу, кости и крв лешева који су илегално ископавани по гробљима.
Да ствар буде бизарнија, овај "медицински канибализам" покриће је имао још у античкој медицини која је препоручивала пијење људске крви.
Ова традиција задржала се у Европи све до XX века. 1910. немачки фармацеутски Каталог је још увек продавао мумије док су у исто време слали мисионаре и колонисте у Нови свет да "излече варваре".
Како ствари стоје, веома је могуће да је канибализам кроз историју у Европи био друштвено прихватљиво понашање много дуже него у земљама Новог света!