Прича коју историја скрива: Откривено како је Хитлер хтео да отме власт и одупре се ЈЕДНОМ НЕПОКОРНОМ ЧОВЕКУ
Пропали "Пивнички пуч" је уједно и једна од најважнијих историјских лекција 20. века
Како и знамо, Адолф Хитлер дошао је на власт 1933. након вишегодишњег континуираног успона нацистичке странке (НСДАП) на парламентарним изборима. Недуго након што је именован за канцелара сам је себи дао нову титулу "Führer унд Reichskanzler" (Вођа и канцелар Рајха - но овај други део је тихо касније избачен). Био је то резултат постепеног уздизања НСДАП-а и, упркос њиховом парамилитарном деловању и кампањи насиља, чињеница јесте да је нацистичка странка с Хитлером на челу "легитимно" и демократски освојила власт.
Но, ову дугачку руту Хитлер је одабрао тек када је схватио да му неће проћи она бржа, она која до власти иде путем државног удара, јер то је већ покушао и то читаву деценију раније, 8. новембра 1923.
НОВО ИСПИТИВАЊЕ СВЕТСКИХ НАУЧНИКА: Да ли лек који сви имамо у кући може да буде терапија против короне?
КАРАБАХ ЈЕ КОНАЧНО УТИХНУО: Јермени осим мира нису добили ништа друго
"МИСЛИМ ДА ЈЕ ТО СРАМОТА" Љутити Бајден оплео по Доналду Трампу!
Наравно, говоримо о Минхенском пучу, односно покушају пуча. Исти се често назива и "Пивничким пучем". Наиме, у то време многи градови у Немачкој, нарочито на југу земље, имали су гигантске пивнице, заправо велике пивске хале, где су се у вечерњим сатима окупљале стотине људи, понекад чак и хиљаде, испијајући пиво те коментаришући политичка и друштвена питања. У таквим пивницама понекад би били одржавани и политички скупови - логично, јер се знало где се политички најангажованији Немци могу наћи у вечерњим сатима, на пиву.
Једна од највећих таквих пивских хала у Минхену била је пивница "Bürgerbräukeller" и управо је ово место где је Хитлер већ 1923. покушао да изведе свој пуч и дође на власт силом, технички револуцијом. Није успео, то знамо, но шта да јесте? Би ли Други светски рат почео десет година раније? Трајао 10 година дуже? Би ли као пучиста и диктатор правовремено био изолован од остатка света што неће бити случај по његовом доласку на власт 1933. године? Последице потенцијално успелог "пивског пуча" могле би нас одвести у бесконачне историјске дебате, но једна последица неуспелог пуча јесте историјска чињеница - исти је за Хитлера био одскочна даска која му је до тада недостајала...
Нацистичка странка основана је свега 3 године раније - пун назив странке био је Национал-социјалистичка немачка радничка партија (НСДАП). Многи често греше (а многи не греше, него се претварају да не знају) у тврдњама да је назив странке нека врста "доказа" како је нацизам заправо блиско повезан с марксизмом, јер се спомиње "социјализам". Ништа не може бити даље од истине. Наиме, НСДАП своје корене вуче из немачке тзв. "Фрајкорпс" националистичке парамилитарне "сцене" која је била активна за време Првог светског рата, а циљ исте примарно је био одвући раднике од идеја комунизма према идејама национализма. Знајући да су радници "загрејани" за социјализам, НСДАП свој политички ангажман такође почиње с анти-капиталистичком и анти-буржујском реториком, но не пада им на памет да нуде некакво бескласно друштво. Реторика је само то, реторика, а циљеви нацизма и комунизма, говорећи о самој теорији, дијаметрално се након тога разилазе. Наравно, по доласку на власт НСДАП брзо одустаје од својих анти-капиталистичких прогласа јер им треба подршка пословних лидера - уместо тога реторика се од 1930-их окреће према анти-семитизму и анти-марксизму.
Но, вратимо се у минхенску пивницу.
Очекивано, покушај нацистичког пуча у Минхену био је инспирисан Бенитом Мусолинијем и његовим успешним "маршом на Рим" годину дана раније. Хитлер и његови сарадници одлучили су да ће управо Минхен постати њихова база, база из које ће по преузимању контроле покренути свој "марш на Рим", односно на Берлин, и на саму Вајмарску Републику (назив за Немачку након слома Немачког царства, односно од краја Првог светског рата 1918. па до Хитлеровог коначног успона 1933. када постаје тзв. "Трећи Рајх").
Ипак, ситуација у Италији и ситуација у Немачкој није била иста и у то ће се Хитлер ускоро уверити. Те ноћи, с 8. на 9. новембар 1923., у великој минхенској пивници говор је држао Густав фон Кар - он је пак био тзв. "staatskomissar", односно државни повереник за Баварску постављен у септембру те 1923. с циљем да обузда политичке немире који су овде већ неко време трајали (у пракси "staatskomissar" је имао диктаторска овлашћења).
Хитлер је имао у плану да Кара претвори у свог савезника те је веровао како ће га овај подржати у случају пуча, но ту се грдно преварио.
Све у свему, Кар је унутра, са бине у пивници држи говор, стотине људи су унутра (многи су Хитлерови симпатизери). У исто време пред самом зградом окупљају се Хитлерови тзв. "јуришни одреди" ("Стурмабтеилунг" или "СА") многима познатији по називу "Смеђе кошуље" (по боји униформи) - из ове паравојне организације касније ће настати и злогласни "SS".
СА-овци пред пивницом држе стражу, а унутра одједном упадају Хитлер и његови најближи сарадници (ту су Херман Геринг, Алфред Росенберг, Рудолф Хес и други, њих 20-ак). Пробијају се кроз гомилу и крећу према позорници. Готово сви знају ко су иако се не може рећи за Хитлера да је био баш опште познат у Немачкој у то време, али ова ноћ ће то променити...
Настаје бука, комешање, а Хитлер, који жели да дође до речи, на позорници испаљује један хитац из пиштоља према плафону, устаје на столицу и гласно поручује: "Избила је национална револуција! Ова хала окружена је са 600 наоружаних људи. Нико не сме изаћи". Надаље, поручује како је баварска регионална Влада "пала" те како он проглашава нову власт и то с Ерихом Лудендорфом. Ко је био он? Познати немачки генерал из Првог светског рата, неко ко је Хитлеру итекако био потребан да му подигне препознатљивост и утицај.
Уз Паула фон Хинденбурга, који ће бити немачки председник од 1925. до 1934., Ерих Лудендорф био је један од главних заповедника немачких снага за време Првог светског рата. Такође је био и неко ко се одлично уклапао у Хитлерове идеје, барем на почетку. Наиме, управо је Лудендорф први пропагирао теорију о великом "ножу у леђа", тврдећи како је Немачка изгубила Први светски рат због завере "марксиста, бољшевика, масона и Јевреја" (вероватно је Хитлер ту теорију покупио од њега). Надаље, Лудендорф је развио идеју "тоталног рата" (опет нешто што ће од њега покупити Хитлер) те је исту детаљно описао у својој књизи "Дер тотале Криег" (Тотални рат) из 1935. У истој Лудендорф аргументовано тврди како се комплетна физичка и морална снага нације мора мобилизовати пошто је "мир само интервал између ратова".
Но, касније ће се Хитлер дистанцирати од њега. Наиме, Лудендорф је са својом другом супругом, Матилде фон Кемнитз, наставио објављивати књиге и есеје у којима је тврдио како је хришћанство највећи кривац за све светске проблеме. Надаље, он и супруга покренули су и своју езотеричну религијску секту под називом "Бунд für Deutsche Gotterkenntnis" (Немачко друштво за спознају Бога). Сам Хитлер је свакако био теоретичар завера, али Лудендорф је био превише чак и за њега.
Вратимо се натраг у пивницу. Дакле, Хитлер држи свој жестоки говор пред стотинама присутних. Како они реагују? Поприлично ентузијастично, громогласни аплаузи избијају између његових речи.
А где је Кар, државни повереник за Баварску којег Хитлер жели да придобије на своју страну? Њега су пак одвели у просторију са стране како би се с њим, и још двојицом представника баварских власти (формално Баварском је владао тријумвират - уз Кара ту су били шеф полиције Ханс Ритер фон Сајсер, те војни генерал Ото фон Лосоу, сва тројица су те ноћи провели неколико сати у Хитлеровом де-фацто заточеништву), потанко договорили о свему, односно о новој власти у којој ће сада учествовати и Хитлер, и Лудендорф, и нацисти... Али тада долази до највећег проблема по Хитлера. Наиме, Кар је непоколебљив, оштро одбацује такав "аранжман" још увек љут због чињенице да му је Хитлер са својим наоружаним парамилитарцима упао, дословно, у пола говора.
Око 21 сат стиже и Лудендорф. И он покушава уверити Кара да пристане на прихватање пуча, али ни њему не иде од руке. Око 22:30 Лудендорф одлучује да Кара и његове сараднике пусти.
Пролази поноћ, Хитлерове снаге оперишу градом, имају задатак да заузму владине зграде (заузели су и хотел где су се налазиле стране дипломате), али читава организација делује помало дезоријентисано. На улицама су трајали немири, конфузија, како то и иначе бива у оваквим случајевима, људи нису знали на чију страну стати.
Долази јутро, конфузија бива све већа. Је ли Хитлеров пуч успео? Његове присталице, неки свакако пијани од пива, надају се да јесте, али само проглашавање и пуцање у плафон није довољно да би се овладало Баварском. Чињеница јесте да Кара нису успели наговорити да подржи пуч, иако су се надали да за то још има времена.
Јутро свиће, шта да се ради? Наоружани СА-овци и даље су пред пивницом. Чини се да не знају шта им је чинити. Онда пред њих стаје вечно милитаристички Лудендорф те узвикује: "Wir marschieren!" (Маршираћемо!). Али куда?
Очигледно импровизујући, Лудендорф их је заједно с Хитлером и другим нацистима повео према згради баварског министарства одбране. Но, на путу, пред спомеником Фелдхернхале, на тргу Одеонсплац, их је дочекала блокада - око 130 припадника војске и полиције већ је распоређено под заповедништвом полицијског команданта Михаела фон Година који очигледно није био нацистички симпатизер.
Долази до размене ватре. Убијено је четворо припадника полиције и 16 нациста. Неколико сати раније, Хитлер је свој говор у пивници завршио овим речима: "За крај рећи ћу вам још само једно - или немачка револуција почиње ноћас или ћемо сви бити мртви пре зоре!".
Зора јесте дошла, мртвих нациста је било, али Хитлер није међу њима, но јесте рањен. Пуч је пропао. Преостали нацисти су ухапшени, а Хитлер је успео да побегне. Два дана су га сарадници скривали на селу покрај Минхена, али је ипак пронађен и ухапшен.
Пуч је пропао углавном због чињенице да су заповедници полиције остали лојални баварским властима на челу с Каром. Један од њих поручио је како неће дозволити да тај "Фрајкорпс олош" шири хаос градом.
Дан након пропалог пуча на улице је изашло око 3.000 студената, Хитлерових симпатизера, избила је туча са полицијом, а изгреди су потрајали све до вести да је Хитлер ухапшен. Студенти су Кара и Лосоуа називали "Јудама и издајницима" јер су одбили да подрже Хитлера.
Но, рекли смо како је управо пропали "пивски пуч" помогао у Хитлеру да у коначном исходу дође на власт, како? Тако што су одједном сви они који до тада можда никада нису ни чули за Хитлера, како у Немачкој тако и изван ње, одједном знали ко је Адолф Хитлер, за шта се залаже, ко су му следбеници... насловне стране новина биле су препуне прича о пропалом пучу.
Хитлер није остварио свој циљ те ноћи, али је добио националну препознатљивост, његову прву велику пропагандну победу (и у данашњој глобалној политици сведочимо како медијски негативни написи о некоме могу ту исту особу довести до врха власти, зар не?).
Хитлер је осуђен и затворен, а у затвору је добио прилику да детаљно осмисли свој нови план, који је изнео у књизи "Меин Кампф" коју је написао у затвору (из којег ће изаћи за свега 9 месеци, у децембру 1924.). Хитлеру је пропали пуч потпуно променио перспективу - одустаје од идеје насилне револуције те креће новим путем, "стриктно легалним" путем.
Тај други покушај, демократски покушај, успеће му. НСДАП на парламентарним изборима у мају 1924. осваја 6,5 одсто гласова. До избора 1928. популарност им је пала те су тада на изборима освојили свега 2,6 одсто гласова. Маргинална странка? Свакако, али не задуго. Шта би могло једној таквој радикалној странци нагло подићи рејтинг? Када и у којем случају би народ на изборима био спреман радикалима дати свој глас? Није тешко погодити - велика финансијска криза.
Огромна и нагла финансијска криза у Немачкој катапултирала је нацисте снажно ка политичком врху јер су они, за разлику од других странака, народу нудили "решење", а ово је историјска лекција да је у таквим кризним ситуацијама народ спреман да прихвати решење чак и од стране најгорих актера.
У септембру 1930. НСДАП, који је свега две године раније добио мизерних 2,6 одсто гласова, сада осваја 18,3 одсто. Наставља се силовит раст - на изборима 1932. већ су на 37,3 одсто (!), да би коначно, на изборима у марту 1933. добили огромних 43,9 одсто гласова.
И то је било то, више ништа неће зауставити Хитлера, све до Битке за Берлин 1945. године. Председник Хинденбург невољно га је прогласио канцеларом, зграда Рајхстага (Народне скупштине) је запаљена, нацисти су тврдили како су исту запалили комунисти док све упућује на то да су је заправо запалили они сами како би натерали пређедника Хинденбурга да прихвати одредбу којом се знатно ограничавају основна права грађана те се дозвољава затварање без суђења.
Тог 2. августа 1934. у 86. години живота умире председник Хинденбург. Само дан раније потписан је, пригодно, закон који налаже да ће се по смрти председника укинути кабинет председника те ће се овлашћења истог спојити са овлашћењима канцелара. Другим речима, на дан када је преминуо стари Хинденбург, представник пруског племства и пруске војне традиције, преминула је још једна Немачка, а из њеног пепела створен је злогласни Трећи Рајх на челу с Фирером који је обећавао свом народу да ће ново царство живети још барем 1.000 година.
Шта ће бити са храбрим Густавом Каром, човеком који је те новембарске ноћи 1923. године одбио да поклекне пред притиском нациста те је тако заправо сломио Хитлеров пуч? Осветиће му се у тзв. "Ноћи дугих ножева", односно нацистичкој чистки у Немачкој крајем јуна 1934. године. 30. јуна Кара су отели нацисти из његовог стана у Минхену. Мучен је већ на путу према концентрационом логору Дахау. Одмах по доласку у логор смрти наређено је да се убије. Званично је тамо стрељан, но историчар Томас Чилдерс тврди како је његова смрт била далеко страшнија од "обичног" стрељања. Тврди како је раскомадан секирама те како је његово унакажено тело бачено у оближњу мочвару. Више извора се слаже око тога како га је највероватније убио злогласни заповедник логора Дахау, тешки садиста Јохан Кантшустер који је уживао у мучењу људи.
Многи, многи ће скончати као Кар, а Хитлеров долазак на власт био је увертира у страшан Други светски рат, највећи рат у историји човечанства који ће однети милионе живота. Колико је историја учитељица, а колико само индиферентна приповедачица живота, тек ће нам будућност открити, али прича о успону нацизма је лекција која се пречесто заборавља, као и околности које су до истог довеле.
