ПРОШЛО ЈЕ 75 ГОДИНА ОД ДОГАЂАЈА КОЈИ СЕ НИКАДА НИЈЕ ДОГОДИО Многи се питају зашто Аушвиц није бомбардован, ево ОДГОВОРА (ВИДЕО)
Ове године се обележава 75 година од догађаја који се никад није ни догодио, а имао би важну улогу и утицај на историју. Реч је о бомбардовању нацистичког логора Аушвица.
Деценијама се постављало питање зашто савезници нису гађали ово злогласно место.
Велики део јеврејске заједнице сматра да су они могли и морали то да учине, али због индиферентности према јеврејској патњи и антисемитизма, нису то учинили.
Израелски премијер Бењамин Нетанијаху је још 1998. године у логору смрти изјавио:
- Све што је требало да ураде јесте да гађају пругу. Савезници су бомбардовали циљеве у близини, зашто им је ово био проблем?
Према његовом мишљењу, уништавање крематоријума био је лак задатак. Сматра се да су тиме Јевреји били препуштени сами себи.
(ФОТО/ВИДЕО) Насмејана ишетала НА СЛОБОДУ! Ослобођена жена оптужена за убиство Кимовог брата!
Ту је тезу изнео Дејвид Вајман у есеју "Зашто Аушвиц никада није био бомбардован", која је касније убачена и у књигу из 1984. године "Напуштање Јевреја".
Вајмана је писао да је то био морални неуспех на леђима савезника који се нису обрачунали с муком Јевреја.
Годинама се овај став није преиспитивао све до пре неколико година када су се појавили нови докази и серија есеја објављена 2000. под насловом
"Бомбардовање Аушвица - Да ли су савезници требали да покушају?".
Како се наводи, ваздушни напади били би непрецизни с те висине, а неефикасни ако се изводе с ниже висине.
Бомбардовање би подразумевало високе ризике за пилоте због немачке дефензиве, а штета нанета гасним коморама би била минимална јер су већи делови били под земљом.
Ипак, зашто је био проблем бацити пар бомби питање је које већ деценијама мучи историчаре.
Интервенција би вероватно убила више људи него што би уништила гасне коморе, а многи сматрају да би се пруга врло брзо обновила.
Они који су заговарали бомбардовање су игнорисали комплексности сакупљања информација, лоше време, и дуготрајне прелете преко непријатељске територије.
НЕТАНИЈАХУ ШОКИРАО ИЗЈАВОМ: Израел није држава свих својих грађана!
Информације би требало сакупљати недељно, а на крају свега SS би пронашао други начин да реализује свој циљ "коначног решења".
Нацисти су толико пропагирали идеју да савезници воде "Јеврејски рат", и заправо је једини начин на који се могао спасити остатак Јевреја био да се што пре ослободи цела Европу генерално.
АВИОН С ГРЕШКОМ, ХИЉАДЕ ПУТНИКА У ОПАСНОСТИ?! Приземљена читава флота авиона БОИНГ 737!
С војне тачке гледишта, питање је гласило "како се о томе уопште могло размишљати", а с моралне "како се о томе никада озбиљно није размишљало".
Ели Визел говорио је како су затвореници били одушевљени када су чули да је бомбардован Буна-Моновитз, фабрички комплекс при Аушвицу, макар тиме ризиковали и сопствене животе.
Али, савезничка победа на крају је резултирала ослобађањем Аушвица и самог Визела.
Са савременог стајалишта, спасавање Јевреја требало је да буде један од основних циљева, а није било тако.
Савезници су се борили да спасу сами себе и морају се днаас разумети и неки њихови потези. Ми данас знамо како се рат одвио, они тада то нису знали.
Аргумент за бомбардов Аушвица је заправо контрачињеница. Не може се знати колико би људи (ако уопште) било спасено, а колико би погинуло.
Друго важно питање је - зашто Аушвиц? Зашто је Музеј Јеврејског наслеђа одлучан да направи изложбу само о овом логору. Чак и да су савезници били спремни да крену у напад, већ тад је пет од шест милиона Јевреја било ликвидирано, 80 одсто на другим локацијама, попут Дахауа и Бухенвалда, као и Треблинке, Собибора и Белзека.
19 запослених у УН погинуло у паду авиона: Заставе на пола копља
Међутим, управо је Аушвиц, који је имао вишеструку улогу, угасио животе око милион Јевреја и 100.000 других затвореника. Он је најдуже "радио" - гасне коморе су угашене тек у новембру 1944. и ослобођен је тек кад су коначно умарширали Совјети јануара 1945.