ПУТИН И БАЈДЕН ИМАЈУ ИСТИ ПРОБЛЕМ Решења нема на видику - крвави сукоби, нафта и погажена обећања
Ни Москва ни Вашингтон заправо не знају како да се јасно поставе према ситуацији у Нагорно Карабаху.
Азербејџан је у уторак објавио да је покренуо "антитерористичку акцију" у планинској регији Нагорно-Карабах против, како је речено, јерменских војних формација, креирајући тиме потенцијалну политичку дилему и за америчког председника Џоа Бајдена и руског лидера Владимира Путина и запретивши сукобом већих размера и озбиљним последицама. Ипак, већ у среду јерменски сепаратисти из спорне планинске регије најавили су да ће положити оружје у склопу постигнутог прекида ватре и да ће у четвртак почети преговори о поновној интеграцији висоравни у Азербејџан, након што је Москва јасно дала до знања да нема намеру да интервенише.
Иако би одлука јерменске стране у сукобу требала да доведе до деескалације, чињеница је да се ради о етнички јерменској енклави међународно признатој као територија Азербејџана, а та су земља и Јерменија, уз бројне мање сукобе, двапут ратовале због Нагорно-Карабаха, последњи пут 2020. године.
"ВО ИМЈА ОЦА И СИНА..." Бајден ГАФ МАШИНА! Погледајте шта ради док Нетанијаху прича (ВИДЕО)
ОВАЈ ЧОВЕК НЕ ПРЕСТАЈЕ ДА СЕ ПОНИЖАВА Бајден се сударио са заставом, али то је само почетак скандала из Бразила (ВИДЕО)
Иако је Путин недавно продубио везе с Азербејџаном потписивањем политичко-војног споразума с том земљом само неколико дана пре него што је покренуо рат са Украјином у фебруару прошле године, Јерменија је дуго била близак савезник Русије и Москва је са својом базом била јерменски гарант безбедности. Јерменско министарство спољних послова позвало је у уторак Москву да 2.000 руских војника, припадника мировних снага већ стационираних у регији, интервенише у, како су навели, азербејџанској "агресији пуног опсега".
Слично као и Путин, Бајден такође има интересе и у Јерменији и у Азербејџану. Сједињене Државе успоставиле су дипломатске односе с Јерменијом након проглашења њене независности од Совјетског Савеза 1992. Након кратког сукоба с Азербејџаном прошле године, тадашња председница Представничког дома Конгреса Ненси Пелоси посетила је Јерменију и осудила Азербејџан за оно што је назвала "илегалним" нападима.
Пуцање руско-јерменских веза
Сједињене Америчке Државе успоставиле су дипломатске односе с Азербејџаном 1992. године, а две земље су последњих година ојачале трговинско партнерство. Највећи део америчког увоза из Азербејџана чини нафта, што је постало кључно након што је Бајден забранио руску нафту након Путиновог рата са Украјином.
Али, нису сви амерички законодавци одобрили јачање веза с Азербејџаном. Демократски сенатор Боб Менендез из Њу Џерсија председавајући Одбора за спољне послове Сената, изнео је примедбе у Сенату раније овог месеца у којима је осудио азербејџанског председника Илхама Алијева за оно што је назвао "текућим етничким чишћењем у Нагорно-Карабаху".
У уторак је Менендез поново поделио поруку на X-u (бившем Твитеру) која је објављена на профилу Сенатског одбора за спољне послове, о акцијама које је у уторак покренуо Азербејџан. "Дрзак напад Азербејџана на Нагорно-Карабах додатно доказује Алијевљеву злонамерну намеру да тамо истреби јерменско становништво", стоји у поруци. "САД и међународна заједница морају да делују", додао је.
Путин такође рискира отуђивање од два савезника због њиховог сукоба, а већ је нарушио односе с Јерменијом због, како је рекао премијер те земље Никол Пашињан, недостатка подршке Москве његовој земљи у спору око Нагорно-Карабаха, због чека је Москву прозивао још почетком године. Раније ове године, Пашињан је запретио да ће повући Јерменију из Организације уговора о колективној сигурности (ЦСТО), војног савеза шест нација предвођеног Русијом, који се успоређује с мањом, источном верзијом НАТО-а.
Марк Н. Кац са Универзитета Џорџ Мејсон, рекао је за Newsweek како је Русија у прошлости стајала на страну Јерменије против Азербејџана, али да је Путин недавно "био релативно попустљив према потезима Азербејџана против Јерменије".
- Чини се да постоји неколико разлога за то: Као прво, Путин није задовољан јерменском владом која је све више наклоњена западу; Као друго, рат у Украјини је смањио способност Русије да делује на пољу Јерменија/Азербејџан; и као треће, Путин жели да избегне напетости с турским лидером (Реџепом Тајипом) Ердоганом, који подупире Азербејџан против Јерменије - рекао је Кац.
У уторак је портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао да је Русија позвала на преговоре док је разговарала с званичницима из Азербејџана и Јерменије. Није било нити најмање назнаке да би Москва могла оружано да интервенише. Портпаролка руског министарства спољних послова Марија Захарова такође се осврнула на ситуацију у Нагорно-Карабаху и рекла да је Москва "дубоко забринута због оштре ескалације сукоба" у регији.
- Русија снажно подстиче сукобљене стране да зауставе крвопролиће - рекла је Захарова на конференцији за новинаре. "Одмах зауставите војне акције и вратите се политичком и дипломатском решењу". То се на концу већ у среду и догодило и пристанком Јерменије на предлог заповедништва руског мировног контингента о прекиду ватре и најављујући почетак преговора о "реинтеграцији" територије у Азербејџан.
Али, дан раније из Москве су стизали злуради и цинични гласови на рачун службеног Еревана, који је у кризном тренутку поново прозвао помоћ Москве. Након што је Кремљ брзо сигнализовао да руске мировне снаге неће интервенисати у азербејџанској војној операцији у Нагорно-Карабаху, uprkos prethodnim безбедоносним везама Русије с Јерменијом, председник Одбора за одбрану руске Државне думе Андреј Картаполов изјавио је да руски мировни контингент нема право да користи оружје осим у случају директне претње.