ПУТИН И СИ "РАЗВУКЛИ" БАЈДЕНА НА ДВА ФРОНТА: САД стрепи од две ВЕЛИКЕ СИЛЕ: "Рат би могао да оконча нашу НАЦИЈУ"

Иако су амерички и руски председници Џо Бајден и Владимир Путин пре неколико дана коначно сели да поразговарају лицем у лице, додуше преко видео линка, Русија је, како се сматра, све ближа стању спремности за лансирање инвазије на суседну Украјину.

Тензије, међутим, расту и око статуса Тајвана са Кином – чији је председник Си Ђинпинг у све ближим односима са Русијом – па се тако Бајден сада растегао на два фронта, што би могло да поремети адекватан одговор његове администрације на било који од њих.

"Гардијан" пише да је на украјинску границу, на којој су нагомилане руске трупе, стигло ново оружје, железнички вагон са ракетним системом земља-ваздух средњег домета "бук-М1" који је постао познат 2014. након што је испаљени пројектил из сепаратистичког региона на истоку Украјине Донбас оборио малезијски авион, кад је погинуло свих 298 људи у њему.

А уколико дође до сукоба на било којем од два фронта, мало је гаранције да ће Сједињене Америчке Државе победити у њему.

- Мислим да САД нису спремне да иду у рат у Украјину. Мислим да САД нису спремне да иду у рат око Тајвана - рекао је "Њузвику" Лајл Голдстин, стручњак за Кину и Русију и директор ангажмана у Азији тинк-танка "Одбрамбени приоритети".

- Стојим иза тога - додао је он.

Голдстин је истакао да је реткост бити потпуно спреман за рат, али да су украјински и тајвански сценарио посебно "максимално наглашени јер укључују рат високог интензитета" на местима која су екстремно тешка у односу на противника који има само ту једну тачку фокуса.

Стратешки исцрпљујуће

Пентагон је до сада избегавао да директно процени своју способност да се истовремено окрене на два велика фронта, наводи "Њузвик". На питање новинара да ли је у дуго очекиваном Глобалном прегледу америчке војске испитана способност САД да бију два велика сукоба на два одвојена места, заменица подсекретара одбране за политику Мара Карлин рекла је да се извештај није бавио тим питањем.

Иако је мало оних који не мисле да су САД моћније од Кине или Русије појединачно, новооткривено јединство између две земље показало се стратешки исцрпљујућим за Вашингтон.

- Мислим да Москва и Пекинг рачунају да нас заиста могу држати у максималној конфузији, јер су места сукоба веома далеко једно од другог а силе које су умешане су веома другачије. Мислим да виде корист у томе да нас истовремено одвлаче у два смера - истакао је Голдстин.

Како пише "Њузвик", ветрови погодни за "савршену олују" завијају и у Источној Европи и азијском Пацифику управо у тренутку кад се Бајденова администрација, која не броји ни годину дана у Белој кући, опоравља од последица хаотичног повлачења из Авганистана након дводеценијског рата, алии упорне пандемије коронавируса која је појачала оштре политичке поделе на домаћем терену.

Док је украјински председник Володимир Зеленски подигао аларм због извештаја о гомилању руских трупа на источној граници – а министар спољних послова Дмитро Кулеба навео да их у Донбасу и на Криму има око 115.000 све са тенковима, артиљеријом, електронским системима и друго - двочасовни видео разговор између Путина и Бајдена није довео до деескалације кризе.

"Стравична цена"

Амерички председник је рекао да је упозорио Путина да ће Русија платити "стравичну цену" и суочити се са разорним економским последицама ако нападне Украјину. Бајден је такође истакао да могућност слања америчких копнених борбених трупа у Украјину у случају руске инвазије "није била на дневном реду", иако ће се од Сједињених Држава и НАТО тражити да пошаљу више војних снага на источне границе НАТО како би се учврстила линија одбране.

И савезница САД Велика Британија је у недељу рекла да разматра "све опције" реакције на потенцијалну руску инвазију на Украјину – министарка спољних послова Лиз Трас је истакла да се њена земља у прошлости "већ користила економским санкцијама како би послала дипломатске поруке Москви".

Док стручњаци сматрају да је вероватноћа од руске инвазије на Украјину мала, баш као и она да ће САД у том случају послати своје трупе да подрже Кијев, руски председник није обећао да ће повући своје трупе са границе, нити је Бајден обећао да неће прећи Путинове "црвене линије".

Прелазак НАТО са Западне на Источну Европу узнемирава Путина, који је почетком децембра затражио гаранције да се алијанса неће ширити на Истоку те оценио да су односи Русије и Запада "дошли до критичне тачке".

"Битка између демократије и аутократије"

"Њузвик" наводи да су амерички званичници редовно приказивали битку између демократије и ауторитаризма као централну тему Бајденове администрације. И државни секретар Ентони Блинкен је током прес конференције ОЕБС-а рекао да је "ово време кад су демократије изазване, неке изнутра а неке извана".

- Постоји надметање између аутократија и демократија и као што је Бајден рекао више пута, ово је фундаментално надметање нашег времена - навео је Блинкен пре недељу дана у Стокхолму, уочи Самита за демократију од 9-10, децембра.

Блинкен је у недељу такође упозорио да "нема ништа од гасовода" Северни ток 2 уколико Русија обнови агресију против Украјине.

- Тај гасовод... кроз њега тренутно не пролази гас. Заправо, то је средство утицаја на Русију, јер све зависи од тога колико руски председник Владимир Путин жели да види да гас тече кроз тај гасовод - уколико и када постане оперативан. Мало је вероватно да ће то да се догоди уколико Русија обнови агресију на Украјину - казао је Блинкен за НБЦ, а пренео Ројтерс.

Учешће Украјине на Самиту је дочекано у Русији с критикама, али је још контроверзнија била америчка позивница Тајвану, чију независност спори Кина. "Њузвик" подсећа да је Вашингтон пресекао везе са Тајваном 1979. у корист Пекинга и да су САД одржавале незваничне односе са острвом, који су се током година проширили, посебно за време администрације Доналда Трампа и потом Бајдена.

Кинески председник је обећао да ће преузети Тајван силом ако не успеју дипломатски напори за поновно уједињење.

Како се Тајван прикључио виртуелном самиту, спорно острво изгубило је једног од неколико преосталих дипломатских партнера због Кине. Никарагва, централноамеричка нација, објавила је у четвртак, неколико сати након почетка Самита, да ће званично раскинути односе са Тајваном и склопити везе са копненом Кином.

Овај потез оставио је Тајвану свега још 13 државничких односа, укључујући Белизе, Гватемалу, Хондурас, Парагвај, Хаити, Сент Китс и Невис, Свету Луцију, Сент Винсент и Гренадини, Науру, Маршалова острва, Палау и Тувалу, као и Есватини у Африци. Тајван такође има званичне односе са Светом столицом у Ватикану.

Вашингтон је иницијално признао протерану владу у Таипеју, након победе комуниста у кинеском грађанском рату 1949, али се три деценије касније окренуо Пекингу, како је Кина започела отварање ка свету те уздизање у другу највећу економску силу која је сада већ на путу да постане прва.

Иако су САД су задржале незваничне односе са Тајваном, укључујући политичку и војну подршку, међународни односи Тајвана су ослабили, посебно суочени са економском моћи Кине.

Зближавање Русије и Кине

Како Пекинг шири свој глобални утицај, он тврди право да преузме Тајван било дипломатијом било силом, што је политика коју је Си подвукао кроз војне потезе, попут редовних пролаза војних авиона кроз ваздушну зону острва.

"Њузвик" наводи да кинеске копнене снаге стациониране у близини Тајванског мореуза броје око 416.000, што је скоро пет пута више од броја тајванских снага, према најновијем војном извештају САД о кинеској војсци објављеном прошлог месеца.

Истовремено, Русија се све више зближава са Кином.

Си и Путин су договорили дубљу сарадњу у мају, а почетком јуна су кинески и руски званичници заједно прославили 20 година Споразума о добросуседским, пријатељским односима и сарадњи, кад је кинески министар спољних послова Ванг Ји оценио да су односи две земље "досегли нове висине".

Иако су односи две земље уназад ишли горе-доле, последњих година Кина и Русија често се појављују у тандем на дипломатском фронту. И билатерална трговинска сарадња им је у порасту, међутим Вашингтон је забринут због повећане војне и технолошке сарадње Пекинга и Москве. Даљи знакови приближавања две земље могу се пронаћи у њиховим заједничким вежбама, укључујући недавне патроле у Пацифику те противљење распоређивању америчких система наоружања у региону.

Недавно се појавио и видео који наводно показује како руска војска премешта ракетне системе обалске одбране "бастион" на удаљено острво Матуа, недалеко од обале острва под контролом Русије на која право од краја Другог светског рата полаже амерички савезник Јапан. Други светски рат је био последњи пут кад су САД водиле велики рат на два попришта, указује "Њузвик".

"Дуго времена су се мешали"

Путин истиче да ће Русија "ширити своје односе са Кином како сматра даје прикладно" и да њихове везе "могу бити још дубље, садржајније и корисније" за две нације.

- Што је свет нестабилнији, то је потребније да Кина и Русија унапреде нашу сарадњу – рекао је "Њузвику" портпарол кинеске амбасаде у Вашингтону Лиу Пенгју.

- Дуго времена су се САД и Запад безобзирно мешали у домаће послове друге земље користећи демократију и људска права као изговор. Такви потези створили су проблеме у свету и чак постали извор нестабилности и рата - истакао је.

Лиу је објаснио да појачани односи Русије и Кине, које обе стране сматрају најбољима у модерној историји, нису осмишљени као још један ексклузивни клуб већ заштита за спровођење принципа света каквим га они виде.

"Њузвик" наводи да су две земље до сада, такође, избегавале било какав формали савез и да би такав пакт традиционално приморавао једну земљу да брани другу у случају војног напада, попут Члана 5 НАТО пакта.

Дмитри Тренин, директор московског Центра Карнеги, рекао је да није видео директан доказ да Путин и Си координишу по питању Украјине и Тајвана, али је истакао да "Кина и Русија никад неће бити једна против друге".

- Ово је однос између две силе различите величине, али обе жестоко суверене. Између њих ће увек бити мало дневне светлости - оценио је.

Шанса за деескалацију кризе

Са друге стране, САД су увећале свој савез са НАТО у Европи, те Јапаном и Јужном Корејом у азијскопацифичком региону јачањем других пактова као што су коалиција Квадрилатералног безбедносног дијалога која укључује и Аустралију, Индију и Јапан, те АУКУС са Аустралијом и Великом Британијом.

Ништа од тога не одговара Пекингу и Москви, који упозоравају да такви потези прете да изазову нови Хладни рат. А овог пута,улози за Вашингтон су још виши.

- Сједињене Државе су тренутно суочене са најопаснијом претњом свом постојању у историји - рекао је "Њузвику" Дејвид Пајн, заменик директора за националне операције у ЕМП кокусу за националну безбедност.

Чак и током Хладног рата, време реакције САД показало се несигурним када су се суочили са преклапајућим кризама. Пре скоро пола века избио је рат на граници Кине и Индије, недавно реактивираном жаришту агресије, баш када је Кубанска ракетна криза заокупила сву пажњу САД и Совјетског Савеза.

Зимске олимпијске игре у Пекингу у фебруару 2022. могле би бити потенцијална тачка деескалације, али последњи пут кад је Кина била домаћин Олимпијаде избио је рат између Русије и Грузије. Непријатељства су избила 7. августа 2008, уочи церемоније отварања XXIX Летњих олимпијских игара у Пекингу, подсећа "Њузвик", додајући да оваква јукстапозиција глобалног спортског дешавања и крвавог конфликта у који је укључена једна од светских сила илуструје сложеност међународних односа између пријатеља али и непријатеља.

Пајн је рекао да би једно решење било рекалибрисање посвећености Вашингтона "неодбрањивим" и далеким жариштима попут Украјине и Тајвана у оквиру "мировне офанзиве" упарене са дипломатијом која може да служи за смиривање тензија и "пружи Пентагону прилику да правилно реорганизује снаге да одбране земљу и могуће савезнике".

- Алтернатива би могла да буде избијање великог рата са Русијом и Кином који би могао да изазове егзистенцијалну претњу по САД, а која би могла да оконча нашу нацију и усмрти десетине милиона Американаца - закључио је Пајн.