Путин послао јасну поруку: Догађаји око Гренланда не тичу се Русије, али имамо искуство на примеру Аљаске
Руски председник Владимир Путин саопштио је да је добио лично позив од америчког лидера Доналда Трампа да се прикључи Одбору за мир и захвалио председнику Сједињених Америчких Држава на том предлогу.
"Ми смо увек подржавали и настављамо да подржавамо све напоре усмерене ка јачању међународне стабилности. Такође истичемо и допринос актуелне администрације САД у тражењу решења за регулисање украјинске кризе", нагласио је шеф руске државе.
Путин је напоменуо да је наложио Министарству спољних послова Русије да проучи предлог Доналда Трампа, да се по том питању консултује са стратешким партнерима, и тек након тога ће Русија моћи да да одговор на упућени позив.
Како је истакао, у датом предлогу пре свега је реч о регулисању ситуације на Блиском истоку и о тражењу могућих путева за решавање горућих проблема палестинског народа и ублажавање најтежих проблема хуманитарне ситуације у Појасу Газе.
"Цео процес мора позитивно да утиче на дугорочно решавање палестинско-израелског сукоба, засновано на одговарајућим одлукама Организације уједињених нација. Неопходно је да буду узете у обзир неотуђиве потребе и захтеви Палестинаца. То се односи на реконструкцију Појаса Газе и његове основне социјалне инфраструктуре, система здравства и снабдевања водом, као и на успостављање непрекидног снабдевања храном", објаснио је руски лидер.
Путин је поручио Русија је спремна да за издвоји једну милијарду долара из руских средстава која су била замрзнута још за време претходне администрације САД.
Он је додао да би део замрзнутих руских средстава могао бити искоришћен за обнову Блиског истока након окончања украјинског конфликта.
Према речима шефа руске државе, о томе ће сутра разговарати са председником Палестине и представницима Сједињених Америчких Држава – Стивом Виткофом и Џаредом Кушнером.
"Нас се уопште не тиче оно што се дешава са Гренландом", поручио је Путин.
При томе је подсетио да Русија има искуство у решавању сличних ситуација, наводећи као пример чињеницу да је у 19. веку продала Аљаску Сједињеним Државама.
"Ако ме сећање не вара, површина Аљаске износи око милион и 717 хиљада квадратних километара, нешто више. Сједињене Државе су је купиле за 7,2 милиона америчких долара. Наравно, те бројке треба проверити, али мислим да је тако. У данашњим ценама, уз урачунавање инфлације током свих ових деценија, та сума би износила око 158 милиона долара. Површина Гренланда је нешто већа – чини ми се око 2 милиона и 166 хиљада квадратних километара", напоменуо је Путин, истакнувши да је разлика негде око 450–449 хиљада квадратних километара.
"Па, ако се то упореди са ценом по којој су Сједињене Државе купиле Аљаску, онда би цена Гренланда била негде око 200–250 милиона долара. Ако би се рачунало по тадашњим ценама злата, та сума би вероватно била већа, можда близу милијарде. Али мислим да би Сједињене Државе могле да поднесу и тај износ", закључио је руски председник.
А што је најважније, наставио је руски председник, Данска и Сједињене Државе такође имају сопствено искуство у том погледу.
Наиме, 1917. године Данска је већ продала, а Сједињене Државе купиле Девичанска острва.
"Дакле, таква пракса такође постоји", приметио је Путин.
Додао је да се Данска према Гренланду увек односила као према колонији и прилично оштро, ако не и сурово.
"Али то је већ питање другог реда и тешко да је то сада некога посебно занима. Нас се то свакако не тиче. Мислим да ће они то међусобно решити", закључио је руски председник.
Србија данас/РТ Балкан
