ПУТИН СПРЕМА УДАРАЦ АМЕРИКАНЦИМА У ЛИБИЈИ! Један човек је његов најјачи АДУТ! (ФОТО/ВИДЕО)
Либија је пред новим грађанским ратом!
За време рата у Либији, током 2011. године, информације из те земље тешко су се пробијале према спољном свету, а након што је рат завршен, односно након што је председник Муамер Ал Гадафи ликвидиран од стране милитаната, вести из те земље готово су у потпуности престале да долазе. Било је то политички угодно - "диктатор" је свргнут и убијен и ту се нема шта више причати, све што је преостало је процес имплементације демократије за ослобођени либијски народ.
"НЕКИ ХОЋЕ ДА ВУЧИЋ ЗАВРШИ КАО ГАДАФИ": Премијер добија највише претњи у Србији!
(УЗНЕМИРУЈУЋЕ) УБИСТВО ГАДАФИЈА: Последње речи владара Либије остаће упамћене!
Стварност је ипак била врло другачија. Прва значајна вест која се пробила из те земље стигла је отприлике годину дана након убиства Гадафија - наравно, говоримо о бруталном смакнућу америчког амбасадора Кристофера Стивенса 11. септембра 2012. Иронично је, да Стивенс, који је радио на помагању исламистичким милитантима да свргну Гадафија, на крају завршава на исти начин као и Гадафи и то од стране истих људи. Експлицитне сцене повлачења његовог беживотног тела по улицама Бенгазија биле су попут пресликане слике иживљавања над мртвим телом Муамера Гадафија код Сирта само годину дана раније.
БИО САМ СА ТИТОМ КОД ГАДАФИЈА: Командир "Галеба" о времену проведеним са Титом
Био је то још један подсетник на опасну спољну политику коју води САД, која им се враћа као бумеранг у готово редовним интервалима, почевши од њиховог помагања екстремиста против Совјета у Авганистану 80-их година па до актуелне подршке сиријским екстремистима - а ту последицу овог пута највише осећа Европа.Муамер Гадафи
Ипак, брутално убиство америчког амбасадора, и још неколико његових колега, такође је био подсетник да Либија није на путу мирне имплементације демократије и њених вредности већ је и даље прожета сукобом, о ком се можда не говори, али он свакако траје.
ЕКСПЛОЗИЈА БОМБЕ У БЕНГАЗИЈУ: Погинуло 12 припадника либијских трупа Калифе Хафтара!
Период послератног мира у Либији се заправо никада није ни десио - Исламисти, наоружани и опасни, одмах су кренули са међусобним сукобима и борбом за територије. Та борба траје и данас на неколико фронтова.
Ипак, шест година касније неке ствари су ипак јасније - иако говоримо о земљи у хаосу у којој постоје бројне фракције и племена (с временом ће се увидети да је било право чудо да је Гадафи, мада чврстом руком, успео тако дуго земљу да држи на окупу - и у миру), две кључне стране могу се идентивиковати као: западна фракција и источна фракција. Односно говоримо о снагама које су концентрисане на западу земље, око Триполија и Мисрате и о снагама на истоку земље где су главни центри Бенгази и Тобрук.
ЛИБИЈА ПОСЛЕ ГАДАФИЈА: Остали без хлеба и струје, а имали су СВЕ!
Актуелна ситуација у Либији: Зелена боја - снаге лојалне Триполију и Западним земљама (НАТО-у, ЕУ, САД) - признати од УН-а. Црвена боја - снаге лојалне влади у Тобруку, Либијској националној армији (ЛНА) и генералу Калифи Хафтару, окренути су Русији. Плава боја - локалне снаге. Жута боја - Туарези
Ко је на чијој страни у стриктно геополитичком смислу? Дошло је до својеврсне географске инверзије - западна Либија, док је Гадафи владао, била је дом анти-империјализма, док су САД и друге Западне силе експлоатисале незадовољство на истоку Либије где је букнула прва оружана побуна. Данас је ствар у неку руку обрнута - западни део Либије, односно власти у Триполију, фокусиране су на геополитички Запад, према Вашингтону и Паризу, док исток Либије, где влада "алтернативна Влада", гледа према геополитичким силама Истока, односно Русији и Кини.
Заправо говоримо о две земље у једној, а настојања неких да се ове две фракције уједине до сада нису прошле, јер се гурало уједињење које би било про-Западно оријентисано, дакле с центром у Триполију, а исток Либије зна да се највећа нафтна богатства налазе испод њихових ногу и не виде разлог зашто да га уопште деле на крају.
Либија: Изасланик УН објавио продужење преговора у Мароку
На фотографији испод могу се видети генерали Калифа Хафтар и Муамер Гадафи. Обојица су учествовали у свргавању либијског краља. Хафтар грли Гадафија (означен је маркером).
Једно име на истоку Либије често се спомиње, генерал Калифа Хафтар. Он је данас главни заповедник Либијске националне војске (ЛНА), односно оружаних снага Либије које су лојалне источним властима, са седиштем у Тобруку.
Хафтар је рођен на истоку Либије 1943., а као млади војник је учествовао у државном удару који је 1969. довео Гадафија на власт. 1987. је заробљен у време рата између Либије и Чада и био је у затвору, где са другим официрима, кује заверу како би свргнуо Гадафија.
ГАДАФИ ЈЕ ЖИВ? Доказ је ОВАЈ снимак (ВИДЕО)
У међувремену га се Гадафи одрекао, мада је био један од најистакнутијих војних лица - неки кажу како се Гадафи бојао Хафтарове популарности док неки тврде како се Хафтар отео контроли па је у Чаду покретао војне операције на своју руку.
У сваком случају, након рата између Либије и Чада Гадафи је затражио изручење Хафтара, али онда су се уплеле САД па су договорили прво с властима Чада да се Хафтар пребаци у Заир, данашњи ДР Конго, одакле је пребачен у САД.
ДОКАЗ ДА ЈЕ ХИЛАРИ УБИЛА ГАДАФИЈА! На снимку се чуло: Дођосмо, видесмо и убисмо га!
На видеу испод може се видети посета генерала Хафтара руском носачу авиона Адмирал Кузњецов
Дакле, америчка администрација је већ "преузела" моћног Хафтара и одлучила да од њега направи вођу који ће срушити Гадафија. Живео је у близини Вашингтона па је, према више извора, био у редовним контактима с ЦИА-ом. 1996. су га послали натраг у Либију да поведе побуну против Гадафија на простору источних либијских планина - није прошло, покушај побуне брзо је сломљен, а Хафтар поновно бежи за САД да тамо чека нови тренутак.
Чекао је још 15 година, па се прилика указала. Почетком 2011. избија оружана побуна на истоку земље и САД поновно враћа свог човека на фронт - тамо одмах постаје истакнути вођа анти-Гадафијевих снага, али не и водећа особа. Наиме, главни заповедник побуњеничких снага био је Абдул Фатах Јунис, али је он под сумњивим околностима убијен током лета 2011.
Током остатка рата није се чуло превише о њему, али на сцену снажно ступа 2014. од када води снаге источне Либије. У међувремену долази до ескалације сукоба између истока и запада Либије.
Питање свих питања је, ко је данас Калифа Хафтар и на чијој је страни? Након неколико деценија које је провео радећи за америчку ЦИА-у, закључак се намеће сам од себе. Ипак, у исто време реч је о особи којој издаја није страна. Повратак руског утицаја у Либији, и то на богатом истоку Либије, недопустив је за оне силе које су Либију напале 2011. под претпоставком да ће након агресије она у комплету припадати њима, односно бити њихова неоколонија.
ГАДАФИ ПРЕДВИДЕО МАСАКР У ПАРИЗУ: Медитеран ће постати море хаоса и крвопролића!
Из те перспективе распламсавање правог грађанског рата у Либији није у интересу у Русије, али ако до њега дође, биће приморани да оружјем помажу источни ЛНА и Хафтара. Наравно, то је врло рискантна игра, јер нико више не може рећи коме је Хафтар лојалан, изузев самом себи.
Упркос томе, у наредном периоду вероватно ћемо видети јачање односа између Москве и Тобрука, јер то је једини правац преко кога Русија може добити свој реванш и - имајући у виду све већи руски утицај на блискоисточним жариштима - тешко да ће пропустити такву прилику.
ГАДАФИ УПОЗОРИО: Европи прети 11. септембар
За Русију, али не само за Русију, Либија је попут пешчане шаховске плоче испод које лежи црно злато. Изгубили су важну фигуру пред противником који је искористио њихову непажњу, и сада, када је изгледало да је партија већ готова, супарничка фигура контра свих правила прелази, барем наизглед, на њихову страну и нуди им нову рунду. Биће ту разних потеза с разним фигурама, али либијски народ, нажалост по њих, остаје само пијун.
Гадафија, коме се клео на лојалност 1969., издао је и предао се у руке његових највећих непријатеља. Може ли Хафтар, под старе дане, извести још један велики заокрет, овог пута из правца САД-а према Русији? Ако је питати руске стратеге, може, јер изгледа како су га они већ прихватили као новог "свог човека" у Либији.
У новембру прошле године Хафтар је по други пут посетио Москву и тамо се састао са руским МСП-ом Сергејем Лавровом и руским министром одбране Сергејем Шојгуом. Иако су симпатије већ успостављене, Русија у том тренутку није желела још ништа да обећава - чекајући исход америчких избора. Ипак, 26. деценбра потврђено је како је Русија стала иза Хафтара и да је поручила како он мора да има улогу у либијском вођству.
Јесу ли Руси свесни да Хафтар и даље може бити ЦИА-ин човек? Свакако, али даће му прилику да још једном покаже своју (не)издајничку и опортунистичку нарав, а јасно је и зашто.
ИЗЕТБЕГОВИЋ И ДАЉЕ ПРЕТИ ДОДИКУ: Након поређења са Гадафијем и Садамом, отишао корак ДАЉЕ!
Русија, конкретно, њен председник Владимир Путин, никада није прешао преко чињенице да је Америка на превару избацила Либију из њиховог круга утицаја. Наравно, реч је о контроверзној УН резолуцији 1973 на темељу које је Обама покренуо агресију на Либију, а Русија исту резолуцију није блокирала у Савету безбедности УН мислећи да ће се иста односити само на забрану зоне лета (у то време руски председник је био Дмитриј Медведев).
Путин оставља утисак прорачунатог геополитичког играча, али нема сумње да га је губитак утицаја у Либији поприлично погодио и да од онда гледа како да се у Либији реваншира Америци. Прилике ће, по свему судећи, бити, јер либијски други грађански рат, који је према некима почео већ 2014., управо ескалира, а велика ескалација десила се пре неколико дана када су западне снаге напале Хафтарове на простору ваздухопловне базе Брак Ал-Шати на југу земље.
ГАДАФИЈЕВ СИН: Срби су највише дигли глас због смрти мог оца, био би поносан да је то могао видети!
Извештаји говоре како је то прави масакр заробљених војника и цивила, а убијено је више од 140 особа. Хафтарове снаге одмах су узвратиле ваздушним ударима, а сада се огласила и Русија - из Москве је поручено како је напад на базу Брак Ал-Шати била "намерна провокација". Даље се наводи како је циљ напада био да се уништи мировни процес који је између западних и источних либијских лидера потписан 2. маја у Абу Дабију.