Радев постаје нова главобоља за ЕУ? Бугарска постаје део "тихог отпора" Бриселу - Будући премијер је "нови Орбан на Балкану"
Европска унија гледа ка Софији са све већом нелагодом након што су синоћни паралментарни избори показали да је странка бившег председника Румена Радева "Прогресивна Бугарска" освојила око 39 одсто гласова и постала доминантна политичка снага у земљи.
Иако коначни резултати још нису потврђени, у Бриселу већ влада атмосфера озбиљне забринутости: сценарио који многи дипломате нескривено називају "нови Орбан на Балкану" више не делује као далека теорија.
"Орбанов сценарио" поново на столу
Радев, који је тек недавно напустио функцију председника, сада је на корак од преузимања извршне власти. Његова странка је појединачно најјача, док су традиционалне опције значајно заостале – ГЕРБ-СДС са 15,9% и Настављамо промене – Демократска Бугарска са 14,1%.
У европским институцијама то се тумачи као политички земљотрес.
Дипломате у Бриселу не крију страх да би Бугарска могла да постане још једна чланица ЕУ која систематски блокира заједничке одлуке, посебно у вези са Русијом и Украјином – по узору на политику Виктора Орбана која је до недавно била у Мађарској.
Кључни разлог за забринутост: Русија и Украјина
Оно што највише узнемирава европске престонице јесте Радевљев досадашњи политички профил:
- противљење војној помоћи Украјини
- критика санкција Русији
- инсистирање на „прагматичним односима“ са Москвом
- скептицизам према даљој интеграцији ЕУ политика у региону
У Бриселу се управо ови ставови виде као потенцијални окидач за нову унутрашњу блокаду Европске уније.
Један европски дипломата, како преносе међународни медији, описао је ситуацију као појаву "Орбана другог реда" - лидера који не напушта ЕУ, али је изнутра стално доводи у политички застој.
Страх од „блоковског унутар ЕУ“
Посебну забринутост изазива могућност да би Радев, ако формира владу, могао да се прикључи неформалној групи лидера који већ данас оспоравају заједничку политику ЕУ према Русији и безбедности.
У том сценарију, Бугарска би могла постати део "унутрашњег блока отпора" у ЕУ, што би додатно ослабило јединство Уније у тренутку геополитичких криза.
ЕУ између чекања и страха
За сада, европске институције званично не коментаришу изборе, али иза затворених врата доминира једно питање: да ли Бугарска управо улази у нову фазу „тихог конфликта“ са Бриселом – или се у срцу ЕУ формира још један Орбанов модел политике који ће трајно мењати односе снага у Унији.
