РАТ КОЈИ НИКОГА НИЈЕ ИЗНЕНАДИО: Шта је претходило ерупцији насиља између Јерменије и Азербејџана? (ФОТО/ВИДЕО)
Регион Нагорно-Карабах је међународно признат као део Азербејџана, али га контролишу етнички Јермени
Сукоб Јерменије и Азербејџана који је током викенда ескалирао у региону Нагорно-Карабах тешко да је био изненађење.
Колико језика говорите? Неколико савета како да ове ЈЕСЕНИ доживите магичну авантуру?
КРВАВИ РАТ у региону Нагорно - Карабах: Азербејџан у ЖЕСТОКОЈ ОФАНЗИВИ, СБ УН заказао ХИТАН САСТАНАК (ФОТО)
СУКОБ ПОСТАО ЈОШ ЖЕШЋИ: Јерменске снаге одориле азербејџенски борбени авион
Иако је све почело давне 1988, кад је аутономни регион прогласио отцепљење од Азербејџана, наставило се почетком деведесетих кад је Азербејџан изгубио не само контролу над Нагорно-Карабахом већ и седам околних региона, а од 1992. се одржавају мировни преговори уз председовање Русије, Сједињених Америчких Држава и Француске.
Регион Нагорно-Карабах је међународно признат као део Азербејџана, али га контролишу етнички Јермени.
Последња три месеца тензије на обе стране су само расле, а сви знакови су говорили да се Азербејџан припрема за озбиљан покушај да врати контролу над великим делом територије региона из којег је услед рата, док се Совјетски савез рушио, измештено 600.000 његових држављана.
Пре два месеца је сукоб на граници две земље еруптирао у највећи од Четвородневног рата 2016, након што је јерменска војска 12. јула напала село Агдам у азербејџанском округу Товуз на северозападу земље, на шта је уследио одговор друге стране.
Обе стране су кривиле једна другу за отпочињање сукоба а више од два месеца касније и даље није јасно како је дошло до тога. Али, оно што је познато је да се окончао црним билансом - Азербејџан је пријавио да је погинуло 16 а рањено четворо људи, а Јерменија петоро мртвих и 36 повређених.
Ни последњи сукоб, који је започео у недељу, није прошао без жртава. Оне стране су пријавиле губитке. Јерменија је саопштила да је убијен 31 војник Нагорно-Карабаха, а да их је рањено око 200, док Срна наводи да је министар спољних послова Азербејџана Јејхун Бајрамов рекао да је у сукобила погинуло најмање шест, а повређено 19 цивила.
Сукоб у Товузу одиграо се чак 300 километара даље од утврђеног попришта у Нагорно-Карабаху, због којег су у недељу обе земље прогласиле ратно стање.
Јерменски премијер Никол Пашињан је у недељу ујутро објавио да је Азербејџан покренуо офанзиву у правцу региона Нагорно-Карабах, док је азербејџанско Министарство одбране навело да је Јерменија почела да гранатира њихове положаје и насеља, због чега су се одлучили на контраофанзиву.
У понедељак је портпаролка јерменског Министарства одбране Шушан Степањијан рекла да су њихове снаге успеле да поврати контролу над бројним позицијама које је раније заузела азербејџанска војска. Како је додала, азербејџанске трупе су јутрос наставиле нападе користећи тешку артиљерију и оклопна возила, укључујући и тешке системе за бацање ватре.
Јерменија је недавно такође објавила 45-дневну предвојничку обуку за жене старости од 18-27 година, пише Ен.армрадио.ам, додајући да ће се апликације примати од 1. октобра. По окончању тренинга, жене које положе последњи тест имаће прилику да се прикључе јерменијској армији по уговору. Такође се наводи да је обуку иницирала Ана Хакобјан, жена премијера Никола Пашањина.
Док су Европска унија и Сједињене Државе позвале на окончање последњег конфликта – амерички председник Доналд Трамп је чак обећао да ће "зауставити борбе" – Турска је подржала Азербејџан. Иако је ова сила увек подржавала Баку, та подршка је како пише Eurasianet.org увек била плитка – Азербејџан је и даље већину оружја набављао из Русије, која има војну базу у Јерменији и земљу држи за стратешког партнера у региону.
Русија је стога избегла да подржи било коју страну, а Кремљ је позвао на мир.
Да се последњи конфликт дуго припремао показују и дешавања уназад две недеље, која указују да је Баку припремао тло за велику офанзиву. Било је, пише Eurasianet.org, необичне мобилизације резервиста, као и необичних извештаја о запленама цивилних камиона за потребе војске. У Азербејџану се увелико причао и о сумњивим извештајима да Јерменија групише курдске милиције.
Међутим, друга дешавања су била експлицитнија – Министарство спољних послова Азербејџана издало је дугу листу “провокација” које је починила Јерменија откако је Пашињан дошао на власт, документ који је деловао уперен на међународну заједницу. Председник Азербејџана Илхам Алијев захтевао је одређени рок за повлачење јерменијских снага са азербејџанских територија под контролом Јеревана, што је услов без преседана за који је знао да га друга страна никад неће испунити, наводи Eurasianet.org.
Ситуација је додатно отежана кад су америчке амбасаде у Бакуу и Јеревану 25. септембра упозориле своје држављане да се држе даље од граница две земље.
Кад је избио нови сукоб ујутро 27. септембра, Алијев је у обраћању нацији рекао да је то "контраофанзива" као одговор на јерменску "војну провокацију". Али, то је био танак изговор који се није потрудио да даље објашњава.
- Сигуран сам да ће наша успешна контраофанзива окончати окупацију. Окончаће неправду. Окончаће окупацију која траје скоро 30 година – рекао је Алијев.
Међутим, да се нови сукоб две земље припремао већ неко време, показују и његове речи од пре десетак дана.
- Јерменија се припрема за нови рат. Концентрише своје снаге близу линије контакта. Ми ћемо пратити њихове акције. Наравно, бранићемо се – рекао је Алијев у интервјуу за локалну телевизију 19. септембра.
Следећег дана тензије на граници две земље су узавреле а као последица тога, према извештају азербејџанског Министарства одбране, ујутро 21. септембра убијен је један њихов војник на граници у правцу Товуза. Euractiv.com наводи да је дан пре тог инцидента азербејџанска армија оборила јерменску беспилотну летелицу.
Локални медији пренели су да је летелица оборена у азербејџанског провинцији Шамкир код Товуза.
Азербејџан је, од сукоба у јулу, упозоравао о руским испорукама оружја Јерменији. Алијев је тврдио да су авиони са оружјем од Русије до Јерменије летели и почетком септембра.
ТУРСКИ ФАКТОР
У међувремену, египатски сајт Cairo24.com је известио о трансферу терористичких група Курдистанска радничка партија (PKK) и Снаге народне заштите (YPG) у Јерменију, транзитним рутама преко Сирије, Ирака и Ирана. Многи YPG/PKK терористи који су тренирани у Ираку и Сирији пребачени у регион Нагорно-Карабах како би обучавали јерменске милиције у борби против Азербејџана и, на крају, отвориле нови фронт против Турске. Терористи ће јерменску милицију обучити у саботажи, упадима и прављењу импровизованих експлозивних направа.
Указује се и да је Јерменија почетком септембра предложила да се оснује милиција добровољаца, након тензија у региону Товуз.
Наводно је јерменски амбасадор у Ираку Храчја Поладијан контактирао терористе из две поменуте групе и убедио их да оду у Нагорно-Карабах због обуке, док професор Ајгун Атар, шеф Фондације турско-азербејџанског пријатељства и солидарности, тврди да је Француска умешана у трансфер терориста за обуку јерменске милиције. Он је рекао да постоји центар у Француској искључиво намењен јерменских и YPG/PKK терористима.
Да ситуација баш није како Азербејџан тврди а турски медији "пумпају" показују наводи "Џерузалем поста", који преноси изјаве сиријских активиста да је Турска регрутовала неколико стотина избеглица из Сирије да се боре против Јерменије у спорном региону Нагорно-Карабах.
Ове тврдње су објављене на друштвеним мрежама током прошле недеље и шириле су се међу сиријским избеглицама, дисидентима и посматрачима Сирије. Ширење тих гласина су појачали медији Грчке и Турске, које су већ у сукобу због интереса за истраживање природних ресурса у територијално спорним водама Медитерана.
Турска је последњих дана, примећује "Џерузалем пост", појачала своју антијерменску реторику, претећи земљи, наводећи да се "игра с ватром" и тврдећи да регрутује "терористе". Изгледа да је нова реторика начин да Анкара оправда нову кризу и умешаност на Кавказу, наводи лист, додајући да Турска регрутује сиријске побуњенике годинама.
Турска, која је током ове године била умешана у више криза – Идлиб у фебруару и марту, Либија у априлу и мају, бомбардовање Ирака у јуну и јулу, тензије с Грчком у Источном Медитерану у августу и септембру – обећала је своју подршку Азербејџану, по питању последњег сукоба с Јерменијом.
Турски режим, наводи "Џерузалем пост", представља се као заштитник муслимана и користи одређену терминологију да изгледа као да се бори за "исламски циљ" против Грчке, Израела, као и у Либији и Сирији. Лист указује да је промена статуса Аје Софије у џамију у јулу део овог мотива.
Лист подсећа да је турски министар одбране крајем јула обећао да ће "осветити" азербејџанске војнике који су погинули у сукобима с Јерменијом, у оквиру, како се наводи, појачане реторике Анкаре о могућем уплитању у ситуацију.
Изгледа да је овде поново реч о турским отоманским претензијама. Анкара је исто тако тврдила да има Турака у Либији да оправда своју умешаноси ово је "вишеслојни приступ у једном политичком сендвичу” састављеном од историје, религије, плаћеника, потреба за кризама да се скрене пажња с домаћих проблем.
- Да ли је тај сендвич сада почео да повлачи умешаност у Јерменији и другим сукобима?”, пита се лист, подсећајући да је турски министар спољних послова Мевлут Чавушоглу 22. септембра рекао Јерменији да заустави "агресију" против Азербејџана.
Указује да су наводи "Дејли Сабаха" да Јерменија пребацује YPG/PKK терористе на окупира подручја ради обуке милиције против Азербејџана намењени стварању оправдања за Турску, "како би могла да тврди да PKK угрожава њену безбедност и да онда може извршити инвазију".
Турска је "исти изговор користила да бомбардује и изврши инвазију на северни Ирак и Сирији".
НЕУСПЕХ ПРЕГОВОРА
До сукоба између Јерменије и Азербејџана долази због неуспеха преговора између две земље. Од 1994. преговоре спонзорише ОЕБС и сукоби су били спорадични, а највећи међу њима су били Четвородневни рат 2016. и напад у јулу у Товузу.
Мировни процес којим је посредовала ОЕБС-ова Минск група а председавале Русија, Француска и САД, није успео да доведе до помака у последње три деценије.
"Последњи ексер у ковчег преговора" било је одбијање Мадридских принципа од стране Јерменије, које је предложила Минск група уз широку подршку регионалних и међународних фигура.
Азербејџан се жали да је Јерменија злоупотребила мировне преговоре како би учврстила своју контролу над спорним територијама, уместо да их прихвати као историјску шансу да разреши дугогодишњи сукоб и оконча тензије у региону.
Азербејџанска влада је након сукоба у јулу позвала на састанак Минск групе, на шта је Јерменија поставила седам услова, што је додатно закомпликовало процес. Један од тих услова је био да у преговорима учествује и влада региона Нагорно-Карабах као пуноправна страна, што су одбили и Минск група и Азербејџан.
Замрзавање преговора заједно са растом тензија и гласинама о концентрацији страних бораца и трансферу оружја је био узнемирујући сигнал да ће убрзо доћи до ескалације или чак новог рата.
