СУКОБ РУСИЈЕ И АМЕРИКЕ: Ове државе ће ПРВЕ страдати у РАТУ који би ЗАПАЛИО СВЕТ (МАПА)

Није тајна да је последњих година дошло до знатног урушавања односа између Русија и САД. Иако се као званичан разлог томе истичу кризе у Украјини и Сирији, незванично је у питању растућа моћ Русије која све више парира америчкој и прети хегемонистичком положају који САД уживају у свету од распада Совјетског савеза.

Најновији распад у односима догодио се у Сирији. Како је саопштио Стејт дипартмент, Америка прекида билатералне односе са Русијом јер се, по њиховим речима, Москва не придржава својих обавеза у Сирији, па су се због тога САД одлучиле на овај драматични потез. 

Иако ово не значи и потпуни прекид у односима, који није постојао ни у најтежим тренуцима Хладног рата, може се очекивати даље урушавање у односима двеју силе али, што је још горе, хаос се поново враћа у Сирији где обе земље спроводе одвојене војне интервенције без неке озбиљне координације. 

Довољна је само једна грешка, као недавно "случајно" бомбардовања сиријских снага од стране америчких авиона да ствар измакне контроли, јер следећи пут уместо сиријских могу бити руске трупе или авиони. А онда, свашта може да се деси, па чак и отворени рат.

Ако заиста дође до рата између Русије и САД, где би он почео? Односно, на којим фронтовима би до првих битака дошло?

Претпоставимо за почетак да би тај рат био вођен искључиво конвенционалним средствима, односно да нуклеарна оружја неће бити коришћена или ће бити коришћена само у крајњем случају, када дипломатија пропадне или опстанак једна од страна учесница буде доведен у питање.

Препоставимо и то да ће војни савези и договори бити поштовани од свих страна, а ту се пре свега мисли на земље НАТО савеза које морају да бране остале чланице које се нађу у рату.

Трећи светски рат - почетак

Када би рат између Сједињених Држава и Русије почео данас, прва места у којима би дошло од судара двеју војски биле би земље или територије у којима се интереси две суперсиле поклапају. У Европи, то су земље Балтика, Истичне европе и Балкана све до Црног мора; на Блиском истоку, то би био сукоб руских експедиционих снага у Сирији и америчке анти-ИС коалиције; на Далеком истоку, то би би сукоб руских пацифичких снага и америчких снага у Јапану и Јужној Кореји које су ту присутне још од завршетка Другог светског рата; на крају, ту је потез Берингово море и Атлантик, где је најкраћа природна граница између две државе.

Прве битке у Европи

У Европи, снаге НАТО савеза на Балтку и у државама које се граниче са Русијом нашле би се прве на удару, као и руска истурена област Калињинград где је Москва поставила ракетне системе Искандер. Ако би Украјина направила кобну грешку и сврстала се на страну Запада у овом сукобу, моментално би постала бојно поље на којем би се сручиле војске Истока у Запада и тада би грађански рат у овој земљи заиста постао светски. 

Такође, Литванија, Естонија и Летонија нашле би на првим линијама фронта.

Снагама из Црног мора и Кавказа, руска страна би ударила на Румунију и Бугарску где су стациониране америчке антибалистичке ракете. Помоћ овим релативно изолованим чланицама пакта најпре би стигла од снага из БиХ и базе Боундстил на КиМ. То би значило да, када би Руси брзо избацили из строја снаге у Румунији и Бугарској, следећи на мети би се нашле западне војне инсталација које се налазе на територијама на којима живе Срби, а које морају да се униште како би се обезбедила контрола над Балканом све до Медитерана и тиме одсекле снаге НАТО-а у Турској и Грчкој.

 Прве битке на Блиском истоку

Како су снаге САД, Турске и Русије већ активне у Сирији и Ираку, сви војни ресурси уперени против Исламске државе били би окренути у међусобном сукобу за контролу.

С обзиром да су руске снаге ограничене на две базе у Сирији, нашле би се у лошијем положају у односу на америчко-турске снаге у региону, али помоћ би им убрзо стигла преко Кавказа, где би као последице рата локални конфликти у Нагорно Крабаху (Јерменија и Азербејџан) и Грузији (одцепљене проруске републике) поново избили не би ли се "изравнали рачуни" из прошлости и искористила ситуација очигледне глобалне нестабилности. 

Прве битке на Далеком истоку

Америчке снаге на Окинави (Јапан) и у Јужној Кореји у миру су биле део политике обуздавања Русије, а у рату се могу користити као претходница напада на руски Далеки исток и седишта руске пацифичке флоте Владивосток. 

Сукобу у овом делу свету врло лако би могле да се укључе и суседне државе попут Северне и Јужне Кореја, али и Јапана, који осим што је гост-држава највећег дела америчких снага у региону, такође има нерешених територијланих питања са Русијом око Курилских острва.

Како би се у овом потенцијланом сукобу понашала Кина, остаја да се види. Једно је сигурно, Пекинг ће знати како да најбољи начин искористи дате околности. 

Прве битке на потезу Берингово-Чокотско море и Атлантику

Овај део света представља географски најближе тачке граничења између два потенцијална ривала и најлогичнију тачку за покретање инвазија - ако не рачунамо на европски континент. Ипак, због тога што је најлогичнији корак, али и чињенице да се са обе стране мора налазе територије са изузетно негостољубивим тереном под снегом и ледом, то је такође и место где је најмање вароватно да ће до некаквих инвазија доћи, из потпуно истих разлога.

Овде ће највероватније избити прве масовне битке на отвореном између америчке и руске авијације и морнарице јер обе силе у овом делу света, због близине границе, имају шаролику плејаду ратних машина спремних управо за овакве оружане сукобе. 

Након ових почетних војних операција у могућем рату између Русије и Америке, дугорочно је тешко предвидети како ће тећи даљи ток сукоба. Свака држава има ратни план који покрива ове детаље али ретко је примера у свету када је у рату све ишло по плану.

Било како било, у рату између Русије и Сједињених Држава, највећи губитник ће свакако бити човечанство.