РАТ У УКРАЈИНИ АКТУЕЛИЗОВАО СТАРУ ТЕМУ: Све више држава у Европи разматра враћање обавезног војног рока
У светлу рата у Украјини, обавезно служење војног рока поново је постало тема.
У последњих двадесет година велика већина земаља укинула је обавезно служење војног рока, односно обавезу војног оспособљавања. Могло би се реће да су са завршетком Хладног рата, владе у Европи почеле су да придају мање значаја војној одбрани.
"ОБЈАВИТЕ ИСТИНУ О КЕНЕДИЈЕВИМА" Москва прозвала Вашингтон због лицемерја и оптужила да крије ружне чињенице из историје
"ГЕОПОЛИТИЧКА СИТУАЦИЈА СЕ МЕЊА" Амерички генерал тешка срца признао да у свету постоје три супер-силе
"МОЖДА, ВИДЕЋЕМО" Бајден о могућности да Велика Британија преузме руковођење НАТО пактом
Од данашњих 29 европских земаља НАТО, укључујући Турску, само шест је задржало војну обавезу од 1993. до данас. Велика Британија, САД и Канада имају професионалне војске већ педесет или више година.
У светлу рата у Украјини, обавезно служење војног рока поново је постало тема. Многе земље не само да су повећале своје буџете за одбрану, већ разматрају и поновно увођење војног рока. За сада је само неколико земаља предузело велике кораке у том смеру, пише Дојче веле.
Украјина и Литванија
Убрзо након анексије Крима, Украјина (2014.) и Литванија (2015.) су поново увеле војну обавезу за мушкарце од 18 до 26 година.
Након великог руског напада на Украјину прошле године, украјинска влада је усвојила закон према којем сви мушкарци између 18 и 60 година могу да буду позвани у војску.
Летонија
Ова балтичка земља је једна од три земље НАТО које се граниче са Русијом. Друге две су Естонија и нова чланица Финска, која никада није ни укидала војну обавезу. Сада и Летонија жели поново да је уведе.
Од 2024. године сви мушкарци од 18 до 27 година мораће да заврше војну обуку од једанаест месеци. Од 2028. сваке године треба да буде регрутовано 7.500 Летонаца – толико је, према подацима НАТО, та земља имала професионалних војника 2022. године.
Румунија
У Румунији су 2015. године пропали покушаји да се поново уведе обавезно служење војног рока. О томе се поново разговара од пролећа ове године. Премијер и пензионисани генерал Николае Јонел Чиука то подржавају.
Посебан захтев Министарства одбране је да, у случају опште мобилизације, сви млади Румуни који живе у иностранству морају у року од 15 дана да се пријаве за регрутацију.
Холандија
Холандским оружаним снагама недостаје око 9.000 регрута. Зато влада размишља о проширењу војске кроз обавезну војну службу, као што то Шведска чини од 2018. године.
Шведска
Највећа земља Скандинавије могла би да постане следећа чланица НАТО. Шведска је 2010. укинула служење војног рока, али га је поново увела 2018. јер није било довољно добровољаца.
Од тада су сви 18-годишњаци морали да се пријаве на регрутацију. Међутим, као и у Норвешкој, само мали део њих служи војни рок.
Норвешка и Данска
У домовини генералног секретара НАТО, Јенса Столтенберга, од 2016. године не само сви мушкарци, већ и све жене старије од 18 година, морају на регрутацију.
Међутим, само око 9.000 од 60.000, колико их сваке године обави војни лекарски преглед, буде позвано на 19-месечно служење војног рока. Због строге селекције, званични извори кажу да војна служба у Норвешкој има сличан престиж као и друге дипломе високог образовања.
У Данској је служење војног рока у теорији обавезно, али има довољно добровољаца како би се задовољиле потребе.
Француска
Француска расправља о некој врсти "лајт војне обавезе". Председник Емануел Макрон је увео Универзалну националну службу 2019. године, у којој млади људи месец дана волонтирају за добробит земље.
Влада сада разматра да то постане обавезно за све Французе и Францускиње између 15 и 17 година. О тога би две недеље млади проводили у војним објектима.
Немачка
Немачки канцелар, Олаф Шолц, је одбацио предлог свог министра одбране, Бориса Писторијуса, о увођењу обавезног служења војног рока. Међутим, позиви на расправу о томе долазе из читавог политичког спектра у Немачкој.
Недавно је повереница немачког парламента за Бундесвер, Ева Хегл, социјалдемократкиња као и Шолц и Писторијус, предложила да се разговара о обавезној "години службе" у војсци или у цивилним институцијама. Представници војске би о свом раду требало да говоре у школама.