"РАТ ВАКЦИНАМА" ОТВАРА ФАБРИКЕ ЦЕПИВА У ДРЖАВАМА: Да ли ће борба са короном бити трајна борба за вакцинацију?

Владе широм света покушавају да доскоче проблему фрагментиране производње вакцина, а многе земље покушавају да организују домаћу производњу и то почиње да утиче и на глобалну фармацеутску индустрију.

 

 

 

Европска унија суочила се с низом тешкоћа због којих су земљама чланицама ове године ускраћени лекови из домаће производње.

Године 1921. у немачком граду Десауу основан је "Институт за бактерије округа Анхалта" чији је задатак била масовна производња цепива. Тачно 100 година касније добио је нову мисију - производњу вакцине против ковида-19.

Пројекат у немачком Десауу има подршку владе савезне државе Сасконије-Анхалт и саставни је део плана Берлина да осигура снабдевање вакцинама, али и да креира још један немачки извозни производ.

САД су међу земљама чија влада може у кризној ситуацији може повући реквизицију  како би обезбедила "производњу нужних добара". Вашингтон је већ у почетној фази пандемије почео финансирати проширивање и прилагођавање фабрика за за производњу лекова.

 

Позивајући се на закон о ратној производњи, Вашингтон је компанијама ангажованим на производњи вакцина обезбедио сировине које су набавиле друге фирме, а војска је надзирала градњу неких погона. Мањак стручњака за надзор градње решило је министарство обране. 

Немачка са друге стране жели проблем несташице цепива да реши подршком домаћим фармацеутским фирмама.

Неки, укључујући Аустралију, Бразил, Јапан и Тајланд, склапају производна партнерства са шведским произвођачем лекова АстраЗенеком.

Италија је обећала државну подршку јавно-приватном центру за производњу цепива, док Аустрија, Данска и Израел планирају заједнички фонд за истраживање и развој и размотриће могућност производње властитих цепива следеће генерације.

Несташица цепива у Европи показала је да земље које зависе о испорукама мултинационалних фирми могу бити рањиве.

Тако је АстраЗенека у јануару више него преполовила снабдевање ЕУ у првом и другом тромесечју, рекавши Бриселу да не може преусмерити у Унију вацкине произведене у Белгији, а резервисане за Уједињено Краљевство.

Смањене су испоруке заоштриле напетост у односима Лондона и Брисела,

 

натеравши европске званичнике да ограниче извоз вакцина која се производе у ЕУ. Италија је тако овог месеца блокирала извоз АстраЗенекиног цепива, подсећа Ројтерс.

Немачка је нето увозник вакцина, с трговинским дефицитом у тој категорији производа од 720 милиона долара. Берлин то планира да промени, а у томе би тербало да му помогне некадашњи "Институт за бактерије округа Анхалта" у Десауу, данас фирма ИДТ Биологика, у породичном власништву.

ИДТ Биологика намерава с АстраЗенеком уложити више од 100 милиона евра у проширење погона у којем ће сместити комплетни производни процес.

Њемачка још није резервисала право на куповину будућих вакцина, али влада ће до 1. маја објавити план мера подршке и подстицаја изградње капацитета за дугорочну производњу цепива, наводи се у документу који је Ројтерс добио на увид.

За представнике фармацеутских фирми дугорочне гаранције куповине су важније при доношењу одлуке о улагању од државне помоћи, тврди извор у влади. 

Берлин жели да се у ИДТ-овом и другим погонима производе две милијарде доза цепива против ковида годишње, рекао је Ројтерсу неименовани извор. Упоредбе ради, АстраЗенека жели до краја године да произведе до три милијарде доза, чиме би постала највећи произвођач цепива у свету.

 

Циљ Берлина могао би увелико да премаши потребе ЕУ и његових 450 милиона становника, али још није јасно колико ће грађани често морати да се вакцинишу како би ојачали имунитет у борби против вируса.

Глобално се вакцине производе у мрежама фармацеутских фирми и често у разним фазама пролазе кроз неколико земаља, чак и континената, пре но што се нађу у инјекцији.

Само у ЕУ вакцине против ковида производе се у више од 30 фабрика, од Шведске до Шпаније. АстраЗенека наводи да има производне капацитете на 25 локација у 15 земаља, у ланцу партнерстава које је извршни директор једне компаније упоредио с Рубиковом коцком.

Немачка фирма ИДТ Биологика сада планира "да покрије" све етапе производног циклуса. Саставни део немачког кластера биће и произвођачи цепива БиоНТех СЕ и КјурВак НВ, који су измислили најновију технологију цепива и оба су добила државну финансијску подршку.

Изградња капацитета за производњу цепива има смисла с обзиром на светску потребу за цепљењем против ковида, потенцијално и више пута, али и због претње могућих нових пандемија.

Највећу ефикасност гарантују велики производни погони, посебно ако се узме у обзир могућност да би се раштрканост капацитета у више земаља у одређеном тренутку могла показати неекономичном.

Прасант Јадав из америчког Центра за глобални развој каже да је праг економичности 100 милиона доза годишње. Пет земаља могло би, вероватно, повећати производњу без већих трошкова, али ако многи почну производити мале количине.

- На крају ћемо сви плаћати већу цену - каже.

Канадска влада одлучила је да у Монтреалу изгради државни погон који би од почетка следеће године требало да производи око два милиона доза цепива месечно, пуно мање од тог прага.

 

На питање хоће ли тако мали обим производње значити веће трошкове, у канадском Националном истраживачком савету одговарају да им циљ није надметање с приватним сектором:

- Циљ је установе брзо реакција на будуће здравствене кризе - нагласили су.

Како је раније најављено, у Србији би у мају требало да почне са радом прва домаћа фабрика вакцина која би у почетној фази, у сарадњи са руским произвођачем, произвела четири милиона доза Спутњика В. 

Председник Вучић је најавио и отварање производних погона за производњу кинеске вакцине Синофарм.