"Разгледница наше будућности" Научници упозоравају на оно што следи: Временски феномен стиже у размерама годзиле - Ове земље су најугроженије

Климатолози процењују да би више од 450.000 људи могло да умре у наредних шест месеци услед екстремних врућина изазваних феноменом "супер Ел Нињо". Ова бројка не укључује превремене смрти које су већ последица пораста температура услед климатских промена, пише Гуардиан.

Последице ће се осетити широм света, од Индонезије и Индије до Нигерије и САД. Такође се предвиђа велики број смртних случајева услед суша, шумских пожара и поплава – појава које редовно прате Ел Нињо.

Ел Нињо који тренутно загрева планету надмашио је у понедељак претходне температурне рекорде за овај феномен, стигавши месецима пре очекиваног врхунца. Интензитет врућине толико превазилази претходне случајеве да су га научници описали као "запањујући" и "размера Годзиле". Иако је реч о природном климатском догађају, глобално загревање може додатно појачати његове ефекте.

Процене у вези са смртношћу изазваном врућином израчунате су на регионалном нивоу. Истраживачи истичу да ове пројекције тачно указују на то где су потребне мере заштите како би се спасили животи. Такве мере укључују боље прогнозирање топлотних таласа, отварање центара за расхлађивање, ангажовање додатног особља у здравственим установама током периода највећих врућина и заштиту радника који раде на отвореном. Глобални ризик и најугроженије земље

- Процена од 451.000 људи представља толико велику бројку да може деловати апстрактно, али она обухвата родитеље и децу, баке и деке, комшије – људе који одлазе на посао, брину о својим породицама и живе своје животе, изјавио је професор Мајкл Гринстоун, суоснивач Лабораторије за климатске утицаје (Цлимате Импацт Лаб) при Универзитету у Чикагу и један од аутора извештаја.

Процена смртности обухвата период од септембра до фебруара 2027. године, односно временски оквир за који су доступне тренутне температурне прогнозе. Међутим, научници сматрају да ће се повишена стопа смртности повезане са врућином задржати све до јуна или јула 2027. године.

Земље које ће бити највише погођене у наредних шест месеци су тропске државе: Нигерија, Индонезија, Судан, Индија и Бразил. САД се сврставају међу 20 најугроженијих земаља, са предвиђених 3.500 додатних смртних случајева. Гледано шире, значајно су погођени и афрички регион Сахел и Југоисточна Азија.

Пројекције се заснивају на рецензираним методама које прате месечну везу између температуре и вишка смртних случајева у 24.378 региона широм света. Ови подаци су комбиновани са прогнозама о вишим температурама које ће у наредним месецима изазвати феномен Ел Нињо.

Као полазна основа узет је просечан број смртних случајева повезаних са врућином на месечном нивоу, забележен у периоду од 1996. до 2025. године.

-Људи су раније могли да предвиде поремећаје у пољопривредним приносима и издају рана упозорења о њима, рекао је Гринстон.

- Овај нови извештај нам омогућава да учинимо исто за још важнију последицу – рекао бих најважнију – а то је смрт, додаје.

Извештај ће бити достављен научном часопису ради рецензије, а Гринстон је додао да би, с обзиром на хитност ситуације, "било неодговорно ћутати о томе".

Научници кажу да овај Ел Нињо такође служи као "разгледница из наше будућности" јер подиже температуре на нивое за које се, услед климатске кризе, није очекивало да ће бити достигнути још 20 година.

-Јачање служби хитне помоћи и боље усмеравање мера могу спасити многе животе ове године, рекла је коауторка извештаја др Тама Карлтон са Универзитета Калифорнија у Берклију за Гуардиан.

-Али за 20 година, када данашње екстремне температуре постану уобичајене, не желимо да будемо у стању сталне ванредне ситуације. Морамо одмах деловати како бисмо осмислили, применили и проценили алате који ће спасавати животе у годинама које долазе, истиче др Карлтон.

Ел Нињо ће такође утицати на снабдевање храном. Светски програм за храну (WFP) упозорио је у августу да би његове последице могле довести до акутне глади за око 50 милиона људи и изазвати раст цена. Велики Ел Нињо из периода 1877–1878. године изазвао је више од 50 милиона смртних случајева услед суше и глади, при чему су Индија, Бразил и Кина најтеже погођени.

Професорка Фридерике Ото са Империјал колеџа у Лондону изјавила је у понедељак да тренутни Ел Нињо представља огромну прерасподелу енергије унутар климатског система и опасан је јер се одвија у условима климатског система који је знатно топлији услед људског утицаја.

"Стога ћемо се на многим местима широм света суочити са екстремним врућинама без преседана, уз све последице по здравље, безбедност хране и залихе воде. Ел Нињо долази и пролази, али све док настављамо да сагоревамо фосилна горива, он се јавља у условима све више температуре, што заједницама знатно отежава суочавање са последицама”, рекла је Ото.