Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

ЈАПАНЦИ УПОРНО ПРКОСЕ РУШИЛАЧКИМ ЗЕМЉОТРЕСИМА: Како се није срушио највиши торањ на свету? ТРИ су главна разлога! (ВИДЕО)

02.01.2024. 09:53
Пише:
Србија Данас/Јутарњи.хр
Japan
Јапан / Извор: Профимедиа

Око 1.500 потреса сваке године погоди Јапан

С обзиром да се Јапан налази на сеизмички најактивнијем подручју света, где се спајају четири тектонске плоче, а осим тога имају и десет одсто светских активних вулкана, Јапанци су постали познати по противпотресној архитектури и грађевинској инфраструктури која може издржати потресе јачине седам степени.

ТУЖАН ДАН ЗА ЈАПАН: Нова КАТАСТРОФА покуцала на врата, након разорних земљотреса и цунамија избио и ПОЖАР - Хиљаде људи у центрима за евакуацијуpožar u Japanu

ТУЖАН ДАН ЗА ЈАПАН: Нова КАТАСТРОФА покуцала на врата, након разорних земљотреса и цунамија избио и ПОЖАР - Хиљаде људи у центрима за евакуацију

БЕТОН ПАДА НА ЉУДЕ И ОБАРА ИХ НА ЗЕМЉУ: Паника у Јапану, регистровано више од 80 ПОТРЕСА! Призори су застрашујући (ВИДЕО)Japan

БЕТОН ПАДА НА ЉУДЕ И ОБАРА ИХ НА ЗЕМЉУ: Паника у Јапану, регистровано више од 80 ПОТРЕСА! Призори су застрашујући (ВИДЕО)

ЦРНИ ДАН ЗА ЈАПАН: Број мртвих све више РАСТЕ, за многима се и даље ТРАГАFoto: Profimedia

ЦРНИ ДАН ЗА ЈАПАН: Број мртвих све више РАСТЕ, за многима се и даље ТРАГА

Око 1.500 потреса сваке године погоди Јапан. Од тога их је 50-ак осетно, а шест или седам снажно, преко магнитуде пет степени по Рихтеру.

Након што је у понедељак потрес магнитуде 7,6 степени Рихтерове скале погодио западни Јапан, највећи проблем, како су извештавали медији није била велика материјална штета од потреса, који би по прилици сравнио Балкан, а вероватно и већи део Европе, него могућност цунамија.

Наиме, разлог ниских инфраструктурних оштећења у Јапану данас, који је једна од најгушће насељених земља са 125 милиона становника, чак и код разорних потреса, јесу прописи. Након два разорна потреса у новијој јапанској историји, оног 1978. и 1995. године донесен је тзв. Закон о грађевинским нормама, с циљем повећања сигурност дрвених зграда и нивоа противсеизмичких перформанси свих зграда које се убудуће граде.

Генерално, два су најважнија правила сада на снази: ако је зграда оштећена мањим потресом, потребно ју је поново изградити од нуле према најновијим противпотресним правилима. Или, ако је зграда оштећена јачим потресом, прихватљив је степен материјалне штете, али све док нема људских жртава, пише Јутарњи лист.

Сад, како тачно Јапанци своје грађевине чине издржљивима на снажне потресе? Како пише Јасухару Мацуно, стручњак за некретнине на Tokyo Портфолио, чине то с три основна стандарда у структурном дизајну својих грађевина.

Први се зове Таисхин и законом је прописан стандард да све греде, стубови и зидови зграда морају имати минималну дебљину, довољну да апсорбује интензивно подрхтавање тла. То је правило за ниске зграде и оно је најосновнији облик заштите од потреса.

Међутим, за високе зграде и небодере преко 150 метара, који Јапан има више од 270, вреди други стандард, Сеисхин. Он укључује постављање амортизера, гумених слојева или сеизмичких изолатора између темеља и оквира зграде који би требали апсорбовати енергију потреса која иде од дна до врха. Зиги Лубковски, лондонски стручњак за сеизмику, каже да се зграде услед јапанских потреса помичу и до 1,5 метар у страну.

Зато се, у неким случајевима, као што је то Roppongi Hills Мори Tower од 53 спрата у Токију, рецимо, такви амортизери постављају на сваки од спратова све до врха што драстично смањује кретање.

Или, то може бити комбинација дизајна и сеизмичких изолатора, као што је то случај с торњем Токијско небеско дрво (Skytree Tower), који је са 634 метра највиши на свету. Изграђен с елементима традиционалне јапанске пагоде, али укључује централни стуб причвршћен на сеизмичке изолаторе, уствари структуре с линеарним водилицама који служе као "тампон зона" за темељ и врх зграде.

Док трећи стандард, Менсин, најнапреднији и најскупљи, подразумева да се конструкција зграде изолује од тла слојевима олова, челика и гуме. Амортизери или гумени блокови дебљине око 30-50 цм постављају се испод темеља или оквира зграде како би се одупрли покретима потреса. Тако се уствари, сликовито говорећи, потресом тресе тло испод зграде док сама зграда мирује.

Осим тих стандардизованих и законом прописаних метода, постоје и друге. Рецимо, Јапанци унутрашњост зграда често раде од челика, а не од армираног бетона. Такође, на јако високе зграде и небодере постављају клатна која се за време потреса љуљају напред-назад и помажу у сузбијању померања зграде с једне на другу страну. Исто, своје куће опремају сензорима за рано упозоравање на сеизмичку активности и уграђују преклопна врата, која се могу отворити и према вани и према унутра, за брзо напуштање простора у случају нужде.

Извор: Јутарњи.хр