ГУЛЕН ЈЕ САДА ПРОШЛОСТ: Ердоган у новој опасности, две жене прете да га скину с власти
Ердоган ће ући у 2021. суочен са најоштријим притиском у својој каријери
Током већег дела 2020. године, турски председник Реџеп Тајип Ердоган ослањао се на спољнополитичке авантуре како би скренуо пажњу са економске кризе у земљи и политичких мука које притискају његову странку Правде и развоја (АКП). Његови агресивни напади у Либији, Нагорно-Карабаху и Источном Медитерану помогли су му да засени пораз који је претрпео претходне године када је АКП изгубила локалне изборе у већим градовима, а чланство почело да се осипа.
ТРАГРЕДИЈА У СРЕДОЗЕМЉУ: Потонуо чамац са 45 људи, најмање 20 настрадало
У ТОКУ ЈЕ БИТКА ЗА ЦЕНТРАЛНОАФРИЧКУ РЕПУБЛИКУ: Две моћне државе ломе копља око бивше француске колоније
АЛИЈЕВ ДАО ПРИМЕР АЗЕРБЕЈЏАНСКИМ ВОЈНИЦИМА: Ужасним гестом показао како треба поступати са Јерменима (ВИДЕО)
Али, стратегија је можда достигла своје лимите. Чини се да ни инвеститори ни шира јавност више не наседају на Ердоганово обећање о новој економској ери. Генерално, чини се да председник и његова странка губе поверење урбаног становништва и младих конзервативаца.
Сада, када се пандемија корона вируса показала отпорнијом него што се очекивало и мале су наде за значајан економски опоравак 2021. године, турске опозиционе странке покушавају да крену у акцију. Ердоган ће можда игнорисати њихове позиве за ванредне парламентарне изборе, који би требали да буду одржани 2023. године, али може да очекује да га политички ривали притискају на сваком кораку.
Међу онима који једва чекају да крену у офанзиву су Кемал Килиџароглу, који је на челу главне опозиционе странке CHP, као и њене најсјајније звезде, Екрем Имамоглу и Мансур Јавас, градоначелници Истанбула и Анкаре. Међутим, најбоље шансе опозиције да сруши Ердогана можда су две жене са супротних страна политичког спектра: Мерал Акшенер, шефица Добре странке, и Канан Кафтанџоглу, шефица истанбулске канцеларије CHP-a.
Њих две тешко да могу да буду више различите. Акшенер (64) је националисткиња, чланица турске политичке елите и бивша министарка унутрашњих послова. Позната под називом Асена, по митској турској вучици, она не крије жељу да замени Ердогана на месту председника. Већ се једном кандидовала се против њега 2018. године. Кафтанџоглу (48) ужива у свом имиџу "мотоциклисткиње, левичарке и феминисткиње“. Иако су њени ставови радикалнији од већине чланова њене сопствене странке, она је поштована због тога што је "кумовала" понижењу АКП-а у Истанбулу 2019. године.
Обе странке желе да искористе простор који се отвара у турском политичком центру док Ердоган води своју странку удесно. Овај потез доводи АКП у сукоб са њеним коалиционим партнером, крајње десничарском МХП-ом. Добра странка представља изазов десном центру, а CHP левом центру.
Акшенер се, насупрот Ердогана, све више креће ка центру, али упркос томе задржава снажне националистичке ставове који је чине тешком метом за владајућу коалицију. АКП и МХП би је много више волели као савезницу, али је она глатко одбила позиве.
- Чак и ако ми не ставе пиштољ у главу не бих се придружила валдајућој коалицији - рекла је својевремено.
Са друге стране, Кафтанџоглу је лака и честа мета за Ердогана и њему наклоњене медије, подесећа "Блумберг". Тренутно је у процесу жалбе на оптужбе, углавном повезане са старим твитовима, за вређање председника, подстицање мржње и промоцију тероризма.
Њене присталице кажу да жестина напада само показује колико се Ердоган плаши њене способности да мобилише армију гласача за CHP. Готово петина Турака живи у Истанбулу, а то је пресудно за наде опозиције да оконча дводеценијску доминацију АКП-а у турској политици.
Турски економски и политички пејзаж се од променио од 2018. када је коалицика АКП-МХП освојила око 53 одсто гласова. Ердоган је сада слабији, али ће промена "статуса кво" и даље захтевати снажно јединство опозиције. Владајућу коалицију биће тешко срушити без значајне помоћи Курда, али они ће бити опрезни према национализму Акшенерове и огорчени су због неуспеха CHP-a да се заложи за курдске политичаре који су на мети напада владе.
Ипак, Ердоган ће ући у 2021. суочен са најоштријим притиском у својој каријери. А упаривање Акшенерове и Кафтанџоглуове представља двоструку претњу без преседана за председника и његову странку.
Подсећања ради, Ердоган је после покушаја пуча у Турској 2016. године оптужио САД и опозиционара Фетулаха Гулена (који још од раније живи у Америци) за покушај његовог свргавања са власти. По свему судећи, Гулен сада више не треба да брине Ердогана.