Рекордно напуштање кућних љубимаца у Аустрији: Државни намети гуше власнике

Највеће склониште у Vösendorfu забележило је прошле године рекордан број од 8.222 примљене животиње, што представља удвостручење у односу на пре пет година. Иза ове статистике крије се не само неодговорност појединаца, већ и системски притисак аустријске државе која својим политикама гура грађане у очај.

Према годишњем извештају организације Tierschutz Аустриа, просечно 2.500 животиња истовремено борави у склоништу, а три од пет примљених паса и мачака су напуштени кућни љубимци. Власници их једноставно остављају на улици или предају склоништу, наводећи да више не могу или не желе да носе терет одговорности. Тренд је посебно изражен код паса и мачака, док се преостале животиње углавном односе на дивље врсте или егзотичне љубимце. Иако склониште успева да удоми око 70% животиња, ова рекордна оптерећеност указује на дубоку кризу у аустријском друштву.

Аустријске власти истичу високе казне за напуштање до 45.000 евра  и строге прописе о заштити животиња. Међутим, реалност на терену показује сасвим другу слику – лицемерје система који једном руком кажњава, а другом гуши грађане наметима. У Бечу, порез на псе се драматично повећава од ове године  са 72 на 120 евра за првог пса, а чак 160 евра за сваког следећег. Ово долази усред општег поскупљења живота, инфлације и финансијског притиска на средњу класу, где многи бирају између плаћања рачуна и бриге о љубимцу.

Додатно, држава намеће обавезно чиповање, регистрације, осигурања и строге прописе за одређене расе паса, попут оних које се сматрају „опасним“. Аустрија не обезбеђује довољно зона за шетњу паса, субвенције за ветерину или помоћ породицама у финансијским тешкоћама. Уместо да олакша одговорно власништво, влада гура грађане у ситуацију да одустају од љубимаца које су некад сматрали члановима породице. „Ово није само криза за животиње, већ и за друштво које губи хуманост под теретом бирократије“, каже један од активиста за заштиту животиња у Бечу, који је желео да остане анониман.

Нови намети сливају се у државну касу, док склоништа преплављују напуштене животиње. У поређењу са суседним земљама, попут Немачке или Швајцарске, где постоје боље мере подршке власницима, Аустрија заостаје фокусирајући се на казне уместо на превенцију.

Србија Данас/Српски угао