Румунски изборни сценарији плаше Брисел: Ниједна од опција ниједна није довољно "мање зло" по ЕУ и НАТО
Све очи упрте су у Румунију. Та чланица ЕУ излази 4. маја на први круг контроверзних председничких избора, након што су забринутости због руског мешања довеле до поништавања оригиналног гласања у новембру прошле године.
Сада када је московски миљеник, ултранационалиста Калин Ђорђеску, дисквалификован из поновљених избора, Ђорђе Симион, лидер крајње десничарске Алијансе за уједињење Румуна (АУР), избио је на прво место у анкетама, уочи гласања које би могло уздрмати ЕУ и НАТО ако Букурешт скрене с проевропског курса, анализира Политицо.
Тренутно постоје четири кандидата — према анкетама, које (важна напомена!) нису успеле да предвиде изненадни успон Ђорђескуа прошле године — који изгледа имају реалне шансе да стигну до кључног другог круга 18. маја: Симион; кандидат владајућих странака Крин Антонеску, центристички независни кандидат Никушор Дан и левичар који је постао националиста Виктор Понта. Сваки од њих је у некој од последњих анкета био на другом месту.
Ево шта би могло да се деси у сваком од могућих другокругних сценарија међу овом четворицом... укључујући и оне због којих Брисел посматра изборе иза затворених врата.
Симион против Дана
Након што је Ђорђеску искључен из трке, Симион се позиционирао као кандидат свих националиста — и изгледа да му то успева. Његових 30% у последњим анкетама отприлике одговара збиру гласова које су прошлог новембра освојили Ђорђеску и он заједно.
Самопрокламовани фан италијанске премијерке Ђорђе Мелони, Симион се представља као агент промене, а његов АУР, који је започео као антиваксерски покрет, данас је моћна политичка сила у стилу Трампа. Обећао је да ће се супротставити Бриселу и обуставити војну помоћ Украјини.
Према аналитичару Ремусу Штефуреаку, Симионову базу чине становници малих и средњих градова и руралних подручја, млађи од 45 година, са нижим примањима и образовањем. Попут Ђорђескуа, и Симион циља гласове дијаспоре, који се обично не бележе у румунским анкетама.
Насупрот њему, Дан је математичар који је основао странку Савез за спас Румуније (УСР), али сада наступа као независни кандидат. Има снажну подршку у Букурешту, где је градоначелник, и у већим градовима, али много мање у мањим местима и на селу.
Иако Дан има потенцијал међу бирачима из дијаспоре, ван Букурешта га многи и даље не препознају. "Десет одсто популације не зна ко је Никушор Дан", рекао је Штефуреак — што му може пресудити у неизвесном другом кругу против Симиона.
Анкета агенције ЦУРС из Букурешта објављена у понедељак показала је да би Симион у таквом дуелу имао предност од 54% наспрам 46%.
Међутим, Штефуреак наглашава да је кампања још у раној фази и да би емоције и шира коалиција могли знатно променити ток другог круга.
Симион против Антонескуа
Антонеску, супруг бивше европске комесарке Адине Валеан, има подршку владајућих странака — социјалдемократске ПСД, национално-либералне ПНЛ и мађарске мањинске странке УДМР.
У овој комбинацији, подршка система је његова главна предност. Ипак, слаб је међу дијаспором — бирачима који чине између 5 и 7% гласова и који углавном гласају "против система", каже Штефуреак.
Дијаспора је раније у огромном броју подржала бившег председника Клауса Јоханиса, а прошлог новембра Ђорђеску је стекао њихову наклоност порукама попут: "Ви сте тамо (у иностранству) јер вас је лоша влада отерала."
Тренутно су Симион и Антонеску готово изједначени. ЦУРС анкета Антонеску даје благу предност: 52% према 48%.
Антонеску је одбацио анкету која Понта ставља на друго место као "кампањску манипулацију" с циљем да мотивише бираче да подрже Дана.
Симион против Понте
Ово је сценарио који највише плаши румунски мејнстрим и ширу Европу.
Понта, бивши премијер и бивши лидер ПСД-а, био је принуђен да се повуче 2015. након пожара у ноћном клубу у којем је погинуло више десетина људи. Протести су за трагедију окривили корупцију.
Кампању води под слоганом "Румунија на првом месту", обећавајући да ће блокирати извоз украјинског жита кроз румунске луке како би заштитио домаће пољопривреднике. Међутим, изазвао је негодовање након што је Понта признао да је 2014. наредио потапање четири румунска села уз Дунав како би спасио Београд од поплава.
Понта има јаку подршку међу старијим бирачима из мањих градова и села, и покушава да привуче бивше Ђорђескуове гласаче.
Прошле недеље, лидери УСР подржали су Дана уместо своје кандидаткиње Елене Ласкони, како би спречили Понта да уђе у други круг. Упозорили су да би дуел Симион – Понта био "токсичан".
Иако су обојица националисти и евроскептици, Понта би ипак могао бити перципиран као "проевропскији" од Симиона, сматра Штефуреак.
Симион је раније оптуживан да се састајао с руским шпијунима (што негира), забрањен му је улазак у Молдавију и Украјину због територијалних изјава, и противи се слању даље помоћи Украјини. У кампањи се међутим ограђује од Путина и повезује са Трамповим МАГА покретом.
Његов проруски имиџ могао би га скупо коштати: према анкетама, готово 90% Румуна подржава чланство у ЕУ и НАТО.
Румунија је једна од најмногољуднијих земаља ЕУ, кључна тачка источног крила НАТО и озбиљна војна сила. Победа политичара скептичног према ЕУ и НАТО могла би угрозити стратегију подршке Украјини.
Према Штефуреаку, уколико би се Симион и Понта суочили у другом кругу, трка би била неизвесна.
Понта против Антонескуа
С обзиром на то да је Симион тренутно изнад 30% у анкетама, готово је сигурно да ће ући у други круг. Зато су ови сценарији само теоријски, али изненадни успон Ђорђескуа показао је да је све могуће.
Понта је напустио ПСД и основао Про Румунија, али још има личну базу и значајну подршку бивших гласача ПСД.
И Антонеску и Понта могу да привуку шири спектар бирача, али Понта има предност јер се више допада присталицама Ђорђескуа и Симиона, каже Штефуреак.
Понта против Дана
Понта би због шире подршке вероватно имао предност над Даном, иако је мало вероватно да ће се ова комбинација догодити.
Данова база је и даље прилично ограничена. Одлука УСР-а да га јавно подржи може му чак и одмоћи јер се тиме повезује са партијом центра, што може ограничити његов потенцијал да прошири базу подршке.
Ипак, анкета ЦУРС показује да би борба била изједначена: 50–50.
Дан против Антонескуа
У овом, тренутно мало вероватном дуелу, обојица би се борили за сличну бирачку базу.
Дан има подршку УСР-а и образованих, имућнијих Румуна из великих градова; Антонеску пак окупља присталице владајућих странака широм земље. Ниједан није популаран међу националистима.
ЦУРС анкетом Антонеску води с 52% према 48%, док Штефуреак сматра да би резултат био "мртва трка".
Извор: Србија Данас/Телеграф