Русија и Украјина сложиле су се око једне ствари: Након преговора у Турској откривено око чега је постигнут договор

Ипак, сусрет, који је трајао мање од два сата, није донео значајнији помак ка окончању рата.

Једини конкретан резултат било је постизање договора о размени по 1.000 ратних заробљеника са обе стране – најобимнијој размени од почетка сукоба. Иако симболично значајна, ова одлука је засењена дубоким несугласицама међу делегацијама, пише Гуардиан.

Симболични контрасти и видљиве тензије

Преговори су протекли у напетој атмосфери. Руски делегати, одевени у црна одела, седели су наспрам украјинских представника у маскирним војним униформама – слика која је јасно осликавала дубоке разлике и отежано проналажење заједничког језика.

Украјина је пре састанка инсистирала на увођењу 30-дневног примирја, уз подршку својих западних савезника. Међутим, Москва је одбила ову иницијативу, задржавајући своје максималистичке захтеве, укључујући ограничавање украјинског суверенитета.

Погледи из Москве и Кијева

За руског председника Владимира Путина, састанак у Истанбулу представља симболичну победу. Успео је да избегне прихватање примирја које је тражила Украјина, чиме је задржао стратешку предност. Шеф руске делегације, Владимир Медински, изјавио је да је Москва задовољна резултатима и спремна за наставак разговора.

С друге стране, за украјинског председника Володимира Зеленског, сусрет је могао изгледати као неуспех. Његова стратегија да изазове Путина на директни састанак, уз наду да ће задобити додатну подршку САД, није дала очекиване резултате.

Улога Сједињених Америчких Држава

Председник САД, Доналд Трамп, играо је значајну улогу у позадини преговора. Његове недавне изјаве указују на могућност директног сусрета с Путином, што је изазвало забринутост у Кијеву због потенцијалног заобилажења Украјине у процесу доношења одлука. Иако је Зеленски уложио велике напоре да испуни америчке захтеве и покаже спремност за мир, Трампове изјаве сугеришу да ти напори нису имали велики утицај.

Позиције и захтеви

Русија је остала при својим тврдим ставовима, укључујући захтев да Украјина преда територије које тренутно не контролише. Западни савезници Украјине, међу којима су Велика Британија, Француска, Немачка и Пољска, оштро су осудили руску позицију.

Зеленски је поновио позив за увођење нових санкција против Москве уколико одбије да прихвати безусловно примирје. „Наша позиција је јасна – ако Руси одбаце потпуно и безусловно примирје и наставак убијања, морају уследити строге санкције“, изјавио је Зеленски на мрежи X.

Изазови и перспективе

Главна препрека остаје дубока разлика у приступу мировном процесу. Украјина инсистира на 30-дневном примирју као предуслову за озбиљне преговоре, док Москва константно одбацује продужење примирја.

Кремљ покушава да представи истанбулски састанак као наставак неуспешних преговора из марта 2022. Тада су руски захтеви укључивали драстично смањење украјинских оружаних снага и озбиљна ограничења украјинског суверенитета.

Медински, познат по радикалним ставовима, чак је током састанка упоредио ситуацију с ратом цара Петра И против Шведске, који је трајао 21 годину – што је, како се претпоставља, била порука упозорења Украјини.

Поруке после састанка

Непосредно након завршетка разговора у Истанбулу, председник САД Доналд Трамп одржао је телефонски разговор с европским лидерима – француским председником Емануелом Макроном, немачким канцеларом Фридрихом Мерцем, британским премијером Кеиром Стармером и пољским премијером Доналдом Туском.

У међувремену, Медински је јасно поручио да је Русија спремна да настави рат на неодређено време и да, осим четири већ анектиране области, планира да окупира још две украјинске регије као услов за било какав прекид ватре, јавља Телеграф.