Русија упутила никад жешће упозорење европској земљи: Ако уђете у НАТО биће одмазде

Дмитриј Медведев, бивши председник Русије, а данас заменик председника руског Савета безбедности и блиски Путинов сарадник, кога, према неким проценама, руски лидер користи као "првог јастреба" задуженог за упућивање најекстремнијих претњи Западу – попут нуклеарних – ради застрашивања, оптужио је Беч да је напустио своју дугогодишњу војну неутралност и упозорио да Москва неће третирати Аустрију другачије од Шведске и Финске, које су одлучиле да се придруже НАТО-у након што је Русија покренула своју свеобухватну инвазију на Украјину крајем фебруара 2022. године.

Та аустријска неутралност дуго је позиционирала Беч као кључно место међународне дипломатије и домаћина бројних организација и њихових канцеларија попут УН-а, ИАЕА-е, ОЕБС-а или ОПЕЦ-а.

- Сада разум уступа место инстинкту крда. Следећи Финску и Шведску, аустријски естаблишмент – подстакнут крвожедним Бриселом, подстиче јавну расправу о напуштању своје уставом утврђене неутралности у корист чланства у НАТО-у - написао је бивши руски председник у чланку који је објавио интернет портал прокремаљског пропагандног канала РТ.

Медведев наводи да је неутралност Аустрије била пресудан фактор у њеном избору за домаћина готово 20 међународних организација. Упозорио је да би приступање НАТО-у поткопало "дух Беча" и угрозило способност Аустрије да одржава уравнотежене односе са различитим светским партнерима, преноси "Њуз вик".

Сваки корак ка придруживању НАТО-у такође би покренуо правна питања о способности земље да промени свој неутрални статус без кршења уговора после Другог светског рата, устврдио је.

- То води до очигледног закључка: време је да се размотри пресељење седишта међународних организација у земље глобалног Југа и Истока, које могу обезбедити потребне услове за њихов рад - рекао је Медведев у свом коментару под насловом "НАТО Anschluss", алудирајући на анексију Аустрије од стране нацистичке Немачке 1938. године.

"Кршење међународног права"

Медведев је нагласио да је неутралност Аустрије заштићена Аустријским државним уговором из 1955. и Московским меморандумом. Тврди да би сваки корак ка чланству у НАТО-у прекршио међународно право, посебно Бечку конвенцију о праву уговора.

- Шта може да учини Москва, која је у суштини била један од архитеката модерне Аустрије? Одговор је да се ентузијастима ратне хистерије удари по прстима у оквиру међународног права… Одговори на два кључна питања – да ли Аустрија има право да се једнострано одрекне своје законски утврђене неутралности и да ли може самостално да одлучи о приступању НАТО-у – оба су недвосмислено негативна - рекао је Медведев.

Бивша аустријска министарка спољних послова из редова крајње десничарске Слободарске партије Карин Кнејсл такође је изнела ово Медведевљево правно тумачење, наводећи да Аустрија не може да промени своју неутралност без једногласне сагласности свих потписница уговора, укључујући и Русију.

- Упркос јавном отпору, Аустрија је постепено продубљивала војну сарадњу са ЕУ и НАТО-ом кроз мисије обуке и учешће у иницијативи Партнерство за мир - рекао је Медведев, наводећи више од 3.000 војних конвоја НАТО-а и 5.000 летова авиона савеза кроз аустријску територију 2024. као доказ "пузајуће милитаризације".

Медведев је истакао недавне изборне резултате који су, како је оценио, показали веома ограничену подршку чланству у НАТО-у. Либерална партија Нова Аустрија, која се залаже за приступање, добила је мање од 10 одсто гласова, док је противнато Странка слободе освојила 37 одсто гласова.

"Сетите се Финске и Шведске"
Медведев је свој чланак завршио оштрим упозорењем на безбедносне ризике са којима би Аустрија могла да суочи својим приближавањем чланству у НАТО-у, рекавши да би се аустријске оружане снаге "могле наћи укључене у дугорочне мисије руских оружаних снага".

- Против Шведске и Финске, након њиховог приступања НАТО-у, усвојен је пакет противмера, а Аустрија не би требало да очекује никакве изузетке у овом случају - закључио је Медведев.

"Не можемо једноставно седети скрштених руку"
Коментари Дмитрија Медведева долазе након што је још крајем јула аустријска министарка спољних послова Беате Мајнл-Рајзингер позвала на отворену расправу о дугогодишњој неутралности земље, наводећи да она више не гарантује националну безбедност суочена са растућом геополитичком нестабилношћу и све агресивнијом Русијом.

У интервјуу за "Дие Велт", Мајнл-Рајзингер је нагласила да сама неутралност не штити Аустрију те је указала на значај јачања одбрамбених способности и продубљивања међународних партнерстава.

- Аустрија је заштићена улагањем у сопствене одбрамбене капацитете и у своја партнерства - рекла је она, како је тада пренео украјински медиј "Унитед24". Министаркин исказ уследио је након предлога Емила Бриксаа, директора Дипломатске академије у Бечу, који је сугерисао да Аустрија треба да размотри приступање Северноатлантском савезу.

Мајнл-Рајзингер је изразила подршку јавној расправи о том питању, признајући да тренутна политичка и друштвена већина и даље одбацује чланство у НАТО-у. Истакла је да би, иако не заговара тренутно приступање, било нереално подразумевати да неутралност штити Аустрију од савремених претњи.

- Не можемо једноставно седети скрштених руку и тврдити да док год ми никоме не наудимо, нико неће наудити нама. То би било наивно. Свет се променио - приметила је.

Историјски "полигон" за послове Москве

Према њеним речима, Аустрија се већ удаљила од строгог тумачења неутралности од уласка у Европску унију 1995. године, када се Беч прикључио НАТО-вом Партнерству за мир, а учествује и у НАТО-вом Евроатлантском партнерском савету. Та земља такође доприноси европској безбедности учешћем у мировним мисијама под вођством ЕУ и подршком заједничкој безбедносној и одбрамбеној политици блока. Иако Аустрија и Северноатлантски савез (НАТО) имају блиске односе, она је, уз Ирску, Кипар и Малту, једна од четири чланице Европске уније које нису и чланице НАТО-а.

Иначе, Аустрија је историјски важна локација за Москву.

Након руске инвазије на Украјину, како је у јулу 2023. писао "Финанциал Тимес", Беч је поново постао шпијунска престоница Европе. Иако се чинило да су аустријске безбедносне службе по том питању прилично инертне и способне да делују само ограничено, чини се да се, како је прошле године писао руски независни истраживачки медиј "The Инсидер", став Беча према мноштву руских шпијуна на аустријској територији коначно почео да се мења.

Аустријске власти тада су формирале нову контраобавештајну агенцију, која је почела озбиљније да схвата проблем руских обавештајних операција, а у марту 2024. протерала су двојицу руских дипломата због, како је наведено, "радњи које су неспојиве са њиховим дипломатским статусом“.

Србија Данас/Јутарњи.хр