Руске подморнице патролирају северним водама, а шта заправо САД има тамо и зашто је Трампу Гренланд битан?
На ветру током мећаве вијоре се заставе Данске, Гренланда и Фарских острва изнад штаба Заједничке арктичке команде са погледом на луку Нуук у главном граду Гренланда. Мала војна испостава са око 80 људи задужена је за данско надглење безбедности на огромном арктичком острву од око 2,1 милион квадратних километара.
Влада Гренланда је углавном аутономна, али острво је део Данског Краљевства, а Данска задржава одговорност за безбедност територије. Амерички председник Доналд Трамп јасно је ставио до знања своју одлучност да преузме власништво над острвом за Сједињене Државе и није искључио употребу економске или војне силе.
Говорећи неколико сати након инаугурације, Трамп је поновио свој став да је америчка контрола неопходна зарад "међународне безбедности" јер, како је објаснио, "имате руске бродове свуда, мате кинеске бродове свуда, ратне бродове. И (Данска) то не може да одржава".
Сједињене Државе већ дуго виде Гренланд као витално важан за своју одбрану, објаснио је Марк Џејкобсен, аналитичар Краљевског данског одбрамбеног колеџа у Копенхагену.
- Нема сумње да је геостратешки важан у одбрани националне безбедности САД од руских пројектила - рекао је Џејкобсен за Глас Америке. "Најкраћи пут за руске ракете ка САД је преко Северног пола, преко Гренланда".
Русија је последњих година много уложила у своје војно присуство на Арктику. У њеној најсевернијој ваздушној бази Нагурскоје на северној обали Сибира стационирани су нуклеарни стратешки бомбардери, ракете и системи за надзор. Руске нуклеарне подморнице патролирају арктичким морима, док растућа флота ледоломаца на нуклеарни погон пројектује моћ Кремља широм региона.
Кина и Русија извеле су заједничке војне вежбе на Арктику. Пекинг такође тражи приступ вредним минералима испод леда.
- Дефинитивно постоји претња, посебно од руских војних капацитета у том региону. А земље НАТО управо сада крећу да повећају своје капацитете - рекао је за Глас Америке Јон Рабек-Клеменсен, такође са Краљевског данског одбрамбеног колеџа.
Одбрана Данске
Данске војне капацитете на Гренланду сачињавају четири остарела брода ратне морнарице, осматрачки авион и патрола са псећим запрегама.
Копенхаген је прошлог месеца најавио планове за улагање у нове дронове за надзор, два нова брода и додатно особље, уз надоградњу постојеће ваздушне базе за смештај борбених авиона Ф-35. Тачан трошак тек треба да буде одређен, али Влада је саопштила да ће потрошити "двоцифрени износ у милијардама" данских круна, односно најмање 1,5 милијарди долара.
Министар одбране Троелс Лунд Поулсен признао је, међутим, да Влада није успела да инвестира у безбедност Гренланда.
- Дуги низ година смо занемаривали улагање неопходних средстава у наше бродове, у авионе који ће помоћи да се надгледа наше краљевство, и то је оно што сада покушавамо да урадимо", рекао је он новинарима 9. јануара. "Надајмо се да ћемо креирати инвестициони пакет у којем ћемо ојачати нашу способност да пратимо шта се дешава на Арктику, као и за постављање неких нових капацитета.
Данска се нада да ће надоградње ићи ка "задовољавању америчких захтева за повећањем надзора на Гренланду", рекао је Џејкобсен.
Америчка свемирска база
Америчка војска је присутна на Гренланду од Другог светског рата, када су америчке снаге распоређене на острву након пада Данске под нацистичку Немачку. На врхунцу распоређивања САД, Гренланд је угостио више од 10.000 војника.
Свемирска база Питуфик на северозападној обали Гренланда, раније позната као ваздушна база Туле, најсевернији је војни објекат Сједињених Држава. Сада има око 200 припадника војног особља, заједно са системима за упозорење на ракетни напад, одбрану и надзор свемира.
- Војна заштита Гренланда се де факто ослања на САД - рекао је Рабек-Клеменсен.
- И велико је питање да ли САД желе да појачају то присуство, можда да би могле да врше друге врсте војних операција у тој области - додао је он.
Због тога, додао је, изгледа да дански званичници приступају том питању на начин који одржава добре односе са САД.
"Данска влада покушава да дотакне ту реч 'контрола' коју Трамп користи, што је веома двосмислен термин", додао је он. "Шта значи контрола? Да ли то значи поседовање дела територије? Или то значи имати одређену количину војне опреме на тој територији?"
Америчко-дански односи
У данском арктичком командном центру у Нууку, америчка застава се вијори поред боја Данске, Гренландска и Фарских Острва. У згради се налази и амерички конзулат - што је знак да за сада америчко-дански односи остају срдачни. Пре Трампове инаугурације, америчка амбасада у Копенхагену саопштила је да нема планова за проширење војног присуства САД на Гренланду.
То би се могло променити под новим председником.
За сада, Данска и њени европски савезници се надају да су Трампови коментари део стратегије за приморавање завезника у НАТО да троше више на одбрану.
- Постоји важан елемент који се односи на његову личност, који он уноси у начин на који се спроводи америчка дипломатија, или његова дипломатија - рекао је Џејкобсен.
- У позитивном светлу, ако САД повећају своје присуство на Арктику, то ће повећати присуство НАТО-а, јер од седам арктичких држава — поред Русије — сада смо све чланице НАТО-а.
Србија Данас/Телеграф