Руски ''шпијунски брод'' месецима надзире и упада у европске воде: Ево шта му је тачан циљ, расте забринутост

Нова истрага Финанциал Тимес открила је како је руски "војни шпијунски брод" праћен док надзире и мапира подморске каблове дуж атлантске обале Европе, могуће са злонамерним циљевима који би могли укључивати пресретање комуникација НАТО савезника.

Подморски каблови постали су горућа тема глобалне инфраструктуре још од серије високопрофилних инцидената у којима су пресечени каблови од кључног значаја за глобалну повезаност држава.

Познат је случај из прошле године када је пресечен кабл који повезује Финску и Шведску са Европом чин саботаже који је недавно приписан посади једног танкера из руске "флоте из сенке" осумњиченог за то дело.

Извештај ФТ тврди да је брод "Јантар" испловио са Колског полуострва у Русији у новембру 2024. године, прерушен у цивилно пловило. У извештају се наводи да је реч о "војном шпијунском броду" опремљеном "пуним арсеналом опреме за надзор". Његова сврха?

"Највероватније је у питању мисија мапирања и потенцијалног пресретања подморских каблова од којих НАТО савезници зависе за приступ интернету, енергију, војне комуникације и финансијске трансакције".

У извештају се наводе и радарски подаци са сателита Европске свемирске агенције, који наводно показују да је брод у новембру прошле године кружио изнад подморских каблова у Ирском мору, "у тренутку путовања када је брод покушавао да прикрије своје активности". Извештај даље тврди да је брод примећен и изнад каблова између Норвешке и Свалбарда, стратешки значајне локације у Арктику.

ФТ тврди да је Русија након инвазије на Украјину 2022. године обуздавала способности брода "Јантар", можда због санкција или страха од ескалације тензија. У извештају се наводи да активности брода потпадају под надлежност Главног управљења за дубокоморска истраживања (ГУГИ), које располаже са око 50 подморница, ронилица и других пловила.

Према извештају, "Јантар" је само једно од "неколико" пловила која су месецима боравила у британским водама спроводећи континуирани надзор око кључне инфраструктуре, попут подморских каблова, што одражава ширу, појачану сцену активности у геополитичким односима.

Извештај садржи детаљне мапе које документују путовање "Јантара", укључујући упад у Ирско море и боравке у Ламаншу. Како се у извештају наводи, земља попут Велике Британије у великој мери се ослања на подводне канале за податке и сировине попут гаса, при чему се 99 одсто њених дигиталних комуникација и три четвртине снабдевања гасом усмерава дуж морског дна. Постоје и осетљивији каблови, попут америчко-британске мреже за праћење непријатељских подморница, Интегрисаног система за подводни надзор.

Извештај тврди да "Јантар" може да испусти "подморнице са манипулаторским рукама" које могу да пресретну информације са њих или чак да поставе експлозив. Чак је могуће да Русија омета временске сигнале који се шаљу дуж каблова ометајући фреквенцију сигнала који пролазе, што би могло да поремети тржишта високофреквентне трговине и друге ''временски осетљиве индустрије''.

Извештај детаљно описује и део историје тајне ГУГИ организације и напомиње да је "Јантар" постао све уочљивији на морима како се његова улога развијала. У извештају се наводи да Краљевска морнарица тражи финансирање за одбрамбене сензоре и подводне дронове назване "Атлантски бастион" како би заштитила подводне каблове и своје виталне нуклеарне подморнице "Тридент".

"Неке земље су заостале када је у питању одбрана у дубоком моду. То повећава забринутост да би Русија могла да циља каблове како би пореметила живот у западним државама, посебно оним земљама које пружају војну помоћ Украјини", наводи један од војних стручњака.

извор: Србија Данас/Телеграф