"МУЖ (22) МИ ЈЕ УМРО НА МЕДЕНОМ МЕСЕЦУ" Да га нисам одгурнула, обоје бисмо изгубили живот! Бајковита прича претворена у ХОРОР
Срцепарајућа прича храбре девојке.
Било је то попут Дизнијевог филма. Првог дана меденог месеца Чејена Котрела на сунцу Флориде држала је за руку свог новог мужа док су шетали златним песком, с погледом на Атлантски океан.
БИЗАРНО ДА БИЗАРНИЈЕ НЕ МОЖЕ БИТИ: Жена погинула недељу дана пре свог 30. рођендана, самоубица скочио и пао на њу
АМЕРИЧКИ ТОПОВИ ГРМЕЛИ ПЕРСИЈКИМ ЗАЛИВОМ: Хици упозорења војног брода САД на пловила Иранске гарде
РУСИЈА ЖЕСТОКО ОДГОВОРИЛА НА ПРОВОКАЦИЈЕ ВАШИНГТОНА: Москва ће одлучно реаговати ако САД пређу "црвене линије"
- Далтон никада раније није видео океан и био је у потпуном страху - сећа се 24-годишња учитељица из Канзас Ситија у држави Мисури.
- Било је невероватно бити тамо заједно. Били смо тако заљубљени и искрено смо мислили да нам се ништа лоше никада неће догодити. Љубав нас је учинила непобедивим - тужно говори Чејен.
Пар се први пут упознао на универзитету 2016. године, где је Далтон студирао за пастора, али нису упловили у везу до пролећа 2018. године.
- Далтон је био љубазан и стрпљив, увек желећи да помогне свима. Тако сам после тросатног састанка у кафићу, када ме замолио да му будем девојка, одмах рекла "да" - каже Чејен.
На брак нису дуго чекали. Далтон ју је 3. јануара 2019. године одвео у парк и изненадио поклоном.
- То је био оквир за слике. Унутра је била постављена прелепа слагалица на којој је писало: "Чејен Ре Пернис-Хедрик, хоћеш ли се удати за мене? - сећа се она.
Чејен је била толико срећна да је венчање планирала са огромним усхићењем.
- Упознала сам човека својих снова и имала прилику да проведем остатак свог живота с њим. Исплакала сам толико срећних суза - са сузама у очима говори она.
- Знала сам да ћемо се волети наредних 50 година брака - или више. Били смо тако узбуђени што имамо своју малу породицу на окупу. Знали смо да нећемо бити богати, али имали смо толико љубави једно за друго да то није било важно - додаје.
Сутрадан су, вртоглави од среће, стигли на Флориду и другог дана одлучили да се окупају у океану.
- Ушли смо у плићак. Желела сам да се Далтон навикне на океан, јер Далтон никада пре није пливао. Ушли су мало даље, смејући се и забављајући. Све док га није ударио талас и потопио га. Како је Далтон почео да паничи, други талас га је однео даље, тамо где је вода била у висини рамена. Свако лето сам проводила купајући се у океану, па сам смирено почела да ходом кроз воду, објашњавајући Далтону да учини исто, али је он већ био престрашен - говори кроз сузе Чејен.
Када је спазила возило спасиоца које је пролазило, Чејен је почела да дозива у помоћ.
- Била сам очајна, молећи се у мислима да спасилац стигне брже. Била сам преплављена паником, али покушала сам да смирим свој ум и размишљам о следећем кораку. Такође, почела сам да се молим за чудо. Онда ме је, потпуно изненада, Далтон повукао под воду. Држао ме је за косу и нисам могла да удахнем ваздух - сећа се Чејен трауматичног искуства.
- Била сам престрављена да ћемо обоје умрети. Некако сам успела да се ослободим, а затим сам га одгурнула. Због тога се кајем до данас, али знам да то нисам урадила, обоје бисмо изгубили живот - неутешна је девојка.
- Док сам покушавала да му држим главу изнад воде, спасилац се коначно створио поред мене. Када је повукао Далтона на дугачку даску, добио је готово пурпурну боју и грчио се. Моја енергија је скоро нестала - додаје.
У болници је чекала вести, растргана између наде и разорне туге због сазнања да је већ преминуо. Чувши речи лекара, тај последњи делић наде је нестао.
- Осећала сам се као да ћу се онесвестити. Желела сам да се насмејем и верујем да је ово нека велика шала. Желела сам да заплачем јер нисам могла да верујем да ми се ово догађа. Осећала сам се изгубљено и отупело. Осетила сам све, а опет истовремено ништа - шапуће Чејен.
У Далтоновом родном граду Гринелу, у држави Ајова, Чејен се суочила са још више изазова.
- Остала сам са Далтоновим родитељима и планирала сахрану. Била сам удата само три дана, па је дошло до непријатне ситуације док смо покушавали да схватимо ко је шта одлучио. Да ли би то требали бити његови родитељи или нова супруга? Све је изгледало потпуно нестварно. Нисам могла да поверујем у чињеницу да сам била супруга, а сада удовица - и даље у шоку говори Чејен.
Дана 10. августа 2019. године, уместо да започне свој нови живот са Далтоном, стајала је на његовој сахрани. Присуствовало је више од 600 људи. Кад је Чејен наслонила главу на његов ковчег, обузела ју је срцепарајућа туга.
- И данас страхујем да сам могла да урадим нешто више. Сви су ме уверавали да сам све урадила како треба, али у мојој свести то није било довољно. Далтон није успео, а ја јесам. Кривица што сам преживела у том тренутку била је тако болна - искрена је храбра девојка.
Чејен је имала невероватну подршку породице, професора и пријатеља.
- Придружила сам се чак и групи на Фејсбуку за удовице и ова моја "нова породица" је фантастична. Ту су за мене чак и у три ујутру - кроз смешак додаје она.
- Био је моја боља половина и част ми је што сам га познавала. Све док сам жива, причаћу о Далтону, делећи причу о овом невероватном човеку који је живео на земљи само 22 године. Тако сам захвална што сам имала прилику да будем Далтонов најбољи пријатељ, а потом и супруга, чак и ако је то било само на три кратка дана - закључује потресну исповест Чејен.
