НА ИВИЦИ НОВОГ СВЕТСКОГ РАТА: Постоје четири жаришта која могу да запале цео свет

Пандемија корона вируса сигурно је била тема број један светске јавности, али ни претходне године нису изостали ратни сукоби међу и унутар држава.

Тензије међу државама, спорови око граница, оружани сукоби, рат у Нагорно-Карабаху, превирања у Африци, само су фрагмент онога шта се дешавало у 2020. години. С обзиром да је пред нама 2021. поставља се питање у којим местима би могли да букну нови окршаји.

Званични Техеран већ је дуже времена "трн у оку" западних земаља, посебно Сједињених Америчких Држава.

Тензије између две државе ескалирале су почетком јануара 2020. када су амерички војници у Ираку убили високо рангираног генерала Касима Сулејманија.

Иранска револуционарна армија је одговорила ракетирањем војних база и амбасаду Америке у Ираку, додуше не са много успеха.

Председник САД Доналд Трамп, који је 2018. године укинуо нуклеарни споразум са Ираном оштрим речима, називајући га "спонзором тероризма".

Према писању листа "Њујорк Тајмса", чак смо били близу почетка новог рата, с обзиром на то да је први човек САД расправљао са блиским сарадницима о евентуалном нападу на Иран.

Трамп је у новембру 2020. године поражен на председничким изборима, те ће наредне четири године Америку предводити Џо Бајден.

Према неки наводима, Бајден ће покушати да врати споразум из 2015. године, по коме су САД укинуле санкције Ирану, у замену да Техеран престане са развијањем нуклеарног наоружање.

Да ли ће Бајден успети у својој намери, или ће се ситуација још више распламсати, остаје да се види.

Конфликт између Кине и Индије половином 2020. године нагло се пооштрио, пошто је дошло до сукоба између две нуклеарне силе у области Ладак у коме је на десетине војника повређено, а према неким наводима било је жртава.

Ово је био први окршај са смртоносним исходима у тој објасти за 45 година, а Индија је оптужила Кину да је покушала "једнострано да промени статус кво".

Пекинг је, са друге стране, оптужио индијске војнике да су напали кинеске снаге. После размене оптужби, две армије су одржале састанак како би спустиле тензије после првог конфлитка са смртним исходом још од 1975. године.

Линија стварне контроле која раздваја две земље је лоше демаркирана. Због присуства река, језера и снежних врхова та линија може да се помера, а та лоше постављена граница раздваје две велике армије.

Према најавама аналитичара, Кина планира да повећа свој утицај, колико у економском, толико у војно-политичком смислу. У прилог томе иде изјава кинеског председника, који је поручио војницима да "буду у стању високе приправности" и позвао их да буду "апсолутно лојални, чисти и поуздани".

Чак су се појавиле и информације да је кинеска војска наводно користила микроталасно оружје против Индијаца.

Индија, такође, не одустаје од тог дела територије, тако да је та земља такође одлучила да повећа војно присуство у региону Ладак.

Сукоб који је привукао највећу пажњу светске, али и домаће јавности били су окршаји Азербејџана и Јерменије у Нагорно-Карабаху крајем септембра 2020.

Тензије у том подручју порасле су када је када је Јерменија оборила два хеликоптера и три дрона. Наиме, Јермени су првобитно оптужили комшије да су гранатирале цивилне положаје, а сукоби су се убрзо распламсали и резултовали погибијом цивила и војника са обе стране.

Односи између две некадашње совјетске републике затегнути још од 1991. године када је јерменска војска окупирала Нагорно-Карабах, територију коју је међународна заједница признала као део Азербејџана. Такође, већину становништва у Нагорно-Карабаху чине Јермени.

У наредним недељама трајали су крвави сукоби, који су уз посредовање председника Русије Владимира Путина окончани, пошто су две стране потписале споразум о прекиду сукоба, а турски и руски војници послати су у Нагорно-Карабах у склопу мирновних снага.

Јермени нису били задовољни одлуком коју је донео премијер Јерменије Никол Пашињан, те су изашли на улице како би исказали своју фрустрацију. Чак су у једном тренутку кренули ка кући тог државника.

Незадовољни житељи Нагорно-Карабаха су почели да напуштају своја огњишта услед споразума, а у одласку су палили своје куће.

Ни сам Пашињан није био срећан због договора, те је после потписивања казао да би боље било да је Јереван пре годину дана пристао да Азербејџану врати пет региона око Нагорно-Карабаха.

Иако су мировњаци стигли и "на папиру" је све решено, на терену је ситуација посве другачија. О томе говори тврдња званичног Бакуа да је један азербејџански војник убијен, а други рањен у заседи коју су поставиле локалне јерменске снаге. Власти у Нагорно-Карабаху су то демантовале.

По свему судећи, делује да ситуација у Нагорно-Карабаху, иако је ударен параф на споразум, далеко од тога да је окончана...

Светски медији будно су пратили натегнуту ситуацију и повећану активност ратних морнарица у Јужно кинеском мору, односно спору Јапана и Кине.

Наиме, реч је о ненасељеним острвима Сенкаку како га зову Јапанци, односно Дијаоју како га ословљавају Кинези. Кинези сматрају да тај оток припада Пекингу, док Јапан истиче да је имао административну контролу над тим регионом.

Тензије "крчкају" у последњих неколико година око ланца острва дугог око 1.900 километара, а две земље већ вековима присвајају ову регију у Јужном кинеском мору.

Неслагања Јапана и Кине подгрејале су страхове да је врло могуће да би то могло да буде инцијална капсула за сукоб око острва Сенкаку/Дијаоју у Јужно кинеском мору. Експерти сматрају да, уколико дође до тога, евентуални окршај могао би да изазове војни сукоб Кине и Сједињених Америчких Држава.

Разлог томе је што САД имају одбрамбени споразум са Јапаном који подразумева да уколико се јапанска територија нађе под нападом, Вашингтон је у обавези да је брани.

Званични Пекинг указао је да је све чешће присуство америчких војних снага у близини Кине и њених интересних зона у околини. Једна организација у Кини објавила је да је најмање 60 америчких борбених авиона обавили су осматрачке мисије региона који се налазе јако близу територије Кине.

Како је тада саопштила Иницијатива за стратегијске ситуације у Јужном кинеском мору, од 60 борбених авиона колико је забележено, 41 летелица је прелетела преко тог спорног мора, шест изнад Источног кинеског и 13 преко Жутог мора.

- Ове војне активности у Јужном кинеском мору показују да је тај регион и даље у фокусу Американаца, али оно што додатно привлачи пажњу јесте повећана активност у региону Жутог мора. Пре два месеца, активности у том региону биле су спорадичне - додаје се.