ПАКЛЕНИ ПЛАН ВЕРСКОГ КУЛТА: Тровањем хтели да преузму власт у Орегону, медицинска сестра открила заверу
Догађај је потресао Сједињене Државе
Брачни пар Латгенс, Дејв и Сенди, власници "Шејкијеве пицерије", који су седели са својим пријатељем Деном Ериксоном, запосленим у Одбору за планирање употребе земљишта округа Васко, у граду Далас, савезна држава Орегон, и делили велику пицу после недељне службе у Цркви Свете Марије, нису ни слутили да ће им се недељни ручак претворити у пакао, и да ће то бити почетак масовног тровања иза кога се крио паклени план једне секте да завлада градом.
НЕЋЕ БИТИ НИШТА ОД ТРАМПОВОГ ЗИДА: Бајден стопирао пројекат свог претходника на граници са Мексиком
ХОРОР У РУСИЈИ: Ојдекнула експлозија, супермаркет сравњен са земљом (ВИДЕО)
ТРАМПУ СЕ НЕ ПИШЕ ДОБРО: Демократе завршиле са изношењем доказа, бивши амерички председник у мат позицији
Ручак је прошао у веселом расположењу. Док је Латгенс седео за касом и бројао дневни пазар, осетио је благе грчеве у стомаку. Нешто касније и мучнину. До предвечерја болови у стомаку били су толико јаки да је Дејв једва стигао од спаваће собе до купатила. Од дрхтавице, јаког пролива и повраћања дехидрирао је. Он је пребачен у локалну болницу. Симптом – стомачни проблеми.
Два дана касније разболели су се његова жена Сенди и пријатељ Ден Ериксон, а онда још 28 особа које су те недеље јеле у њиховом ресторану. Сви су имали идентичне симптоме. Разболели су се чак и радници у пицерији, а сиротог Дејва, пошто се оправио, засули су га тужбама због тровања храном.
Две недеље касније, Здравствена управа округа Васко примила је позив мушкарца да је добио гастроентритис у једном од ресторана. У наредних десет дана стигле су пријаве да је 20 особа оболело једући у два потпуно различита ресторана.
Медицински патолог анализом столице једног од пацијената открио је салмонелу. Иако се ова клица често може наћи у поквареној храни, научници Државне здравствене управе Орегон открили су да бактерија салмонеле није обична, него да је реч о чудној врсти која је настала вештачким путем и која је веома отпорна на постојеће антибиотике. Међутим, Карли Чембрлен, медицинској сестри која је радила у лабораторији и сусрела се са чак 16 врста те бактерије, нешто је било чудно. Она је детаљном анализом установила да су грађани Даласа били заправо жртве биолошког напада.
Наиме, бактерија која их је напала имала је облик штапића, а кад уђе у тело жртве, почиње њено муњевито размножавање оштећујући ткива и савладавајући друге бактерије. Главно оружје бактерије биле су лепљиве длачице које су се хватале за зидове црева. Стомачни болови почињали су између 12 сати и 24 часа од момента инфекције. Док је она завршавала извештај, уследио је други талас епидемије тровања у округу Васко. Овај пут јављали су се људи који су се заразили у 10 различитих ресторана.
Иначе, сам град налазио се на међудржавном путу 84, који је користио велики број путника и камионџија. Први пут локална болница је у својој историји за два дана попунила свих 125 кревета. Пацијенти су чак лежали по ходницима, лекари су имали тешкоће с пријемом. До почетка октобра јавила се 751 заражена особа, и код свих пронађена је мутирана бактерија салмонеле. Било је право чудо што нико није преминуо, само се једна трудница превремено породила.
Док је трајао други талас епидемије, помоћ је затражена од Центра за контролу и спречавање болести у Атланти, који су послали своје истражитеље на терен. Сестра Чембрлен утврдила је и предочила истражитељима да је 90 одсто заражених у ресторанима јело разне салате. Власницима је препоручено да превентивно с менија повуку салате и преливе.
Истражитељи су уз помоћ локалног особља разговарали са 325 радника ресторана, од којих се око 100 разболело, испитане су све легалне и илегалне млекаре, месаре, чак и извори воде на фармама. И све је било чисто. Остало је нејасно како је онда мутирана салмонела доспела у салате и преливе.
Један човек у Даласу посумњао је ко стоји иза тровања. Био је то Вилијам Халс, старешина трочланог окружног одбора, који је одлучивао о спорним употребама градског земљишта. Он је сматрао да су кривци секта Раџништи, а то је веровање засновао на тврдњи да су се он и још један одборник на идентичан начин отровали 1983, када су посетили Раџниште. Он је тврдио да је сусрет са Ма Ананд Шилом, заступницом локалне заједнице, био веома непријатан.
Током разговора с њом пили су воду из папирних чаша. После састанка обојици је позлило. Халс је сматрао да му је нешто у воду сипано, али доказе није имао па пријаву и није подносио. Када је своју причу поделио с Карлом Чембрлен, која је посетила ранч локалне заједнице где је виђена лабораторија боље опремљена од болничке, неке коцкице су почеле да се слажу, али доказа и даље није било.
Јануара 1985. стигао је извештај о зарази салмонелом. Истражитељи су утврдили да су кривци радници у ресторанима, који су кршили санитарна правила. Епидемиолози су тврдили да нема доказа да је тровање намерно изазвано иако је бактерија била мутирана. Извештај је разбеснео све становнике Даласа, који су већ тада као главне кривце за тровање видели припаднике секте који су живели с њима, међутим, недостајала је тзв. основана сумња за почетак истраге. А онда је уследио обрт.
Годину дана после масовног тровања, мештани Даласа сазнали су да су их заправо отровали припадници секте Раџништи. Гуру Багаван Ширија сазвао је локалне медије и оптужио своју најближу сарадницу и неформалну лидерку култа Ма Ананд Шилу, која је два дана раније побегла у Европу, да је намерно изазвала тровање становништва Даласа, да је оставила 55 милиона долара дуга, да стоји иза тровања свог лекара, зубара и окружног тужиоца суседног округа Џеферсон, као и да је у тајној лабораторији на мишевима испитивала отрове. Разлог – утицај и владање над члановима култа. Гуру је од локалних власти затражио истрагу.
Полицији није много требало да покупи налог за претрес и упадне на ранч. У целу причу уплео се и ФБИ. Међутим, проблем је настао на почетку јер су за сваки претрес просторије морали да траже дозволу гуруа. Цео претрес дошао је на ивицу скандала када се сазнало да су припадници секте прислушкивали полицијски импровизовани штаб, а пар чланова секте ухваћено је у уништавању доказа. Полиција је тада сазнала и за повод масовног тровања становништва Даласа.
Наиме, 1981. следбеници гуруа Багавана Ширије за шест милиона долара купили су забачени ранч у округу Васко површине 26.000 хектара. Ранч се налазио на два сата вожње од Даласа. Тамо су следбеници секте планирали да подигну Будино поље, да се баве пољопривредом и да славе веру свог просветљеног господара – љубављу, лепотом и сексом. Управо због секса секта је привукла велики број богатих људи који су сву своју уштеђевину, па и некретнине, преписивали тој организацији, чиме је та заједница постала веома богата.
Ницале су оптужнице да се секта бави проституцијом и трговином дрогом, али је култ све то негирао, а проћелави брадати гуру се само смешкао. Његови следбеници радили су сваки дан по 14 сати и певали. За три године подигли су цео један мањи град на ранчу, па чак и хотел, коцкарницу, дискотеку, брану и вештачко језеро. Ту је живела заједница од 4.000 чланова. До сукоба с локалном заједницом дошло је кад су наговестили да ће се проширити.
Део припадника секте преселио се у суседни град Антилуоп, који је бројао 75 становника. Кад су били локални избори, освојили су контролу градског одбора и одмах преузели власт. Кренули су да преузму и локалну школу, а локални културни објекат претворили су у тржни центар с вегетаријанском храном. Становници су одговорили револтом.
Шок је уследио кад су оформили и сопствену полицијску јединицу, која је пресретала локално становништво и малтретирала их док су се кретали локалним путевима. Запрепашћење је уследило кад је секта позвала 3.000 бескућника из Њујорка да се населе код њих. Неке су одмах регистровали као гласаче. Староседеоци су били у страху, посебно када је локални одбор преплављен разним петицијама и тужбама. Разлог – проширење постојећег земљишта и спајање града на ранчу с локалним местима.
ФБИ је, како је истрага одмицала, открио језиве планове да се дође до земљишта. Откривена је листа од 11 особа које морају бити ликвидиране, а откривени су и транскрипти прислушкиваних разговора чланова секте и гостију у њиховом хотелу. Епидемиолози су пронашли да је секта чак експериментисала с разним хемикалијама и бактеријама и да је шеф била Американка Ма Ананд Панџа, по образовању медицинска сестра, иначе блиска Шилина сарадница, чије је право име Дајен Онанг, а коју су звали и Биг Мама и која је била опседнута клицама, отровима и заразама.
Коло се расплело кад је Дејвид Неп, познат и као Кришна Дева, градоначелник Рнџишпурана, постао сведок-сарадник. Пред тужиоцима је испричао да је Панџа бескућницима који су доведени да помогну сипала дрогу у чај, те да је набављала велике количине лекова и огромне количине клица за истраживање. Међу набављеним клицама била је и салмонела. Откривено је и да је Панџа била фасцинирана ХИВ-ом и да је више пута покушала да га створи и искористи у рату с противницима секте. Стручњаци су веровали да њено знање није било на нивоу да узгаји тај вирус, али је неколико чланова секте говорило да је она узела крв бескућника који је био позитиван на ХИВ, а чија је судбина остала непозната.
ФБИ је закључио да је план секте било тровање становништва како би се остварила контрола над округом пред саме изборе те да би 4.000 чланова поразило 20.000 мештана. Шила је на једном састанку чак изјавила да староседеоце треба учинити болеснима како не би гласали. Пронађене су и књиге о тровању и отровима, а помињани су и експерименти с хепатитисом, али је после низа идеја изабрана вештачки узгојена салмонела у две лабораторије.
План секте је пропао кад је локално становништво успело у замисли да сви новопридошли становници буду испитани у седишту Националне гарде. Осетивши да су у опасности, локалци су изашли масовно на гласање и убедљиво поразили секту.
Октобра 1985. федерални тужилац је добио информацију да је гуру Багаван побегао. Док су његови адвокати преговарали о условима предаје, гуру је ухапшен после слетања авионом на аеродром у месту Шарлот. Одбегла Шива и њена сарадница Биг Мама такође су ухапшене у Западној Немачкој и касније изручене САД.
Државне власти су експресно издале оптужнице пошто није било антитерористичких закона. Обе су по изручењу изјавиле да нису криве, али су осуђене на по 20 година затвора и казну од 400.000 долара одштете округу Васко. Вештим погађањем обе су одслужиле само четири године робије и опет побегле у Европу, где им се изгубио сваки траг.
Багаван је добио десет година затвора, после чега је заувек напустио САД.