ДА ЛИ ЈЕ НА ПОМОЛУ РАТ ИЗМЕЂУ РУСИЈЕ И НАТО АЛИЈАНСЕ? Ситуација доведена до усијања, једна искра може да изазове пожар
Да ли је криза на пољско-белоруској граници почетак катастрофе?
Ситуација на белоруско-пољској граници је никад напетија. Чини се да је довољна само једна варница да дође до очекиваног сукоба на реалцији НАТО- Русија. Шта се тренутно дешава, каква је улога Русије и какви су све сценарији могући у својој анализи објаснио је Дарко Обрадовић, програмски директор Центра за стратешке анализе.
СВЕШТЕНИЦИ ЗАТЕКЛИ ПРОСТИТУТКЕ У ДВОРИШТУ ЦРКВЕ: Није им први пут па су одлучили да им ПОМОГНУ
ТРЕЋА СРЕЋА ЗА БУГАРСКУ: Данас парламентарни и председнички избори, неизвесна политичка ситуација код комшија
ИСЛАМСКА ДРЖАВА НАПАЛА ПОЛИЦИЈСКУ СТАНИЦУ: Активирали експлозивну направу, има мртвих
Избијање изборне кризе у Белорусији и велики одзив присталица Светлане Тиханоске, вратило је белоруског лидера Лукашенка у "загрљај" Москве. Популарно звани Бабка, дуго је балансирао и трговао својом неодлучношћу, те је почео да отвара државу за ЕУ помоћ и трговину, док је добијао подршку Русије у рубљама и гасу. Пред саме изборе, односи са Москвом су били на врхунцу заоштравања, похапшени су шпијуни и диверзанти наводно руски специјалци, јавно изведени пред камере и оптужени за спремање свргавања Лукашенка, чак су биле и демонстрације 2019.године где су про лукашенкисти викали на улицама "Белоруси нису Руси".
Зашто је важан овај контекст? Важно је да би се разумела садашње геополитичке прилике и стратешки интереси умешаних страна. Званична Русија је напокон дочекала кулминацију кризе која ће довести до неповратног заоштравања односа Лукашенка и политичког Запада. Ни 3 милијарде помоћи од стране ЕУ није утицало на Лукашенка да се демократизује. Личне гаранције Владимира Путина да ће одбранити Лукашенков режим и одржати га на власти омогућиле су Русији геополитички добитак. У складу са Примаковљевом доктрином, Русија од 2014. године интензивно враћа војно присуство на неуралгичне контронлне тачке. Занимљиво је, да сваком војном размештању претходе кризе и "кризе" праћене хибридним дејствима. То смо имали на Нагорно Карабаху, Криму, Абхазији и Осетији, Придњестровљу, Сирији, Либији и Афричким државама. Овакав концепт се може назвати концепт истурене одбране кроз формирање ткз. бафер зона ван своје територије. Једна од таквих територија постаје и Белорусија преко чије територије ће се изводити маневарска узнемиравања, размештаће се оружје што ће утицати на смањење стратешке дубине балтичких република и Пољске.
Белорусија и војна вежба "Запад 2021"
Данас у Белорусији сведочимо још једној коцкици у руском мозаику који се назива Доктрина Примаков или Примаков Доктрина. Ове године је дошло до највеће војне вежбе у задњих 40 година на источном крилу НАТО-а. Руска војна вежба Запад 2021. одвијала се на белоруским полигонима са циљем афирмације способности, спремности и мобилности. Уколико видимо развој догађаја на границама ЕУ и Белорусије јасно је да се кроз Запад 21 теситрала пре свега брзина размештања и покретања трупа. Затим су уследила три уговора о војној сарадњи. Ови уговори су ништа друго до озваничавање руског растућег војног присуства ван граница Руске Федерације. 20. октобра су уклоњене препреке за размештање трупа, а спроведено је и заједничко падобранско десантирање.
Уговори о присуству две руске радарске војне базе продужени су до 2046.године. Документи омогућавају заједничко груписање две армије и заправо Белорусију третирају као војну област-регион, на то ако додамо и заштиту неба већ се назире успостављање неке врсте војне уније две земље.
Заједничка војна доктрина уз фискално и монетрано јединство у потпуности води ка државној Унији. У фактичком смислу данас на Белорусију се може гледати као на регион унутар РФ. И ако је Лукашенко дуго одбијао оваква решења, комбинација руског притиска, страх од Запада који политички подржава опозицију, нагомилано народно незадовољство и потреба за финансијским одржањем учинили су своје. Народни референдум о промени устава планиран је за фебруар 2022.
На примеру Белорусије видимо да ће Русија користи сваку прилику и нестабилност за размештање трупа и повратак на стање пре 1989. године. Лукашенко који је дуго био у дефанзиви решавајући унутрашња питања репресијом према новинарима и политичким противницима након гаранција из Москве постао је полуга за ново одмеравање снага са Западом. Први такав тест била је отмица Rayan Аир-вог авиона који је био на прелету у белоруском ваздушном простору. Отмицу авиона са држављанима ЕУ, ради хапшења опозиционог новинара многи су назвали државним пиратством. У безбедносном смислу оваква провокација је могла изазвати сукобе ширих размера, али није. Шта би се десило да је Пољска оборила белоруске ловце, или да су пољски авиони полетели ка њима. Да ли би Белорусија или Русија узвратила. Какав би сценарио био да је пилот одбио да се повинује и наставио да лети, да ли би га белоруски ловци оборили? Овако опасна и ничим оправдана провокација је управо била тест за НАТО и ЕУ.
Оваква теорија игара у пракси је могла да има високу цену, са исходом горе наведеном ризиковала директну конфронтацију или би опет дошло до размештања плаћеничких формација.
Мигрантска криза и новац
Оно што је дефинитивно, ова мигрантска криза није настала сама и није настала без пара. Знамо да је неко морао да плати те летове, омогући дипломатско обавештајну подршку за кријумчарење хиљада људи у Белорусију. Невезано од тога да ли Москва директно учествује у овом рату где су људи "топовско" месо, једно је сигурно учествује у званичном и незваничном ширењу дезинформација да НАТО спрема напад на Белорусију и да је НАТО одговоран за мигранте који се довозе "вештачким" рутама. Сама ванконтекстуализација проблема мигрантске кризе још један је параметар који упућује да су на делу хибридна дејства. Зашто оваква збивања називамо хибридним дејством. Зато што се постижу војни циљеви невојним средствима, обилато присуство лажних вести, експлоатација нарушениих односа унутар ЕУ.
Дакле, на делу имамо релативно мале ресурсе-цена летова, мала улагања-животи миграната и штету непријатељу тј. Пољској и Литванији као чланицама НАТО и ЕУ како би се остварили политички циљеви. Ово дејство је хибридно из разлога што не прави једнобразну штету, већ прави штету на економском, безбедносном и политичком нивоу. Да ли овакво деловање има рекеташку логику, на прву лопту делује тако, али не треба да се заваравамо да ће ЕУ попустити санкције у овим околностима. Напротив ЕУ је најавила да ће забранити прелете свим авио компанијама које учествују у довозу миграната, а то није само Белавија већ и Аерофлот.
Употреба миграната као оружја ствара атмосферу у којој може доћи и до оружаног конфликта, за сада су мигранти добро снабдевени ашовима, секачима жица и другим "хладним" предметима. До сада је дошло до размене ватре између Пољака и Белоруса, али није потврђено да ли се ради о пуцњима у ваздух, маневарској муницији или упутреби бојеве муниције према људским метама.
Да ствари имају ризик оружаног конфликта показује и безбедносна процена, као и обавештајно-безбедносна ситуација према којој је уследило размештање британских инжињерских трупа. Разматра се подизање јаких фортификација у виду зида опасаног жилет жицом, сценарио да се посеју минска поља делује као невероватан ,али сценарио по коме би се активирао члан 5. НАТО споразума је известан, што упућује на одбрану државе чланице, да ли ће одбрана бити само логистичка, а не оружана зависиће од развоја ситуације.
Процењује се да ће за утврђивање Пољско-Белоруске границе требати минимум пола милијарде евра, на то треба додати издатке за особље, а већ сада је пољска ванредно послала око 10.000 војника и полицајаца. Врло вероватно сведочимо изградњи нове политичке и стварне гвоздене завесе на линији Летонија, Литванија и Пољска. Из новонастале кризе не бих искључио ни Украјину која је такође већ разместила своје трупе. Додатна милитаризација и руско присуство у Белорусији заправо опкољава Украјину. Тактика одвраћања пажње чини се вероватније из разлога што присуствујемо ткз. сукобу у сивој зони.
Сценарио оружаног сукоба је мало вероватан у директној конфронтацији. У конвенционалном смислу оружани сукоб не испуњава минимум војног стандарда да је за напад потребан однос снага 1 на према 3. Пољска је у сваком смилу људском, материјалном, техничком са високим безбедносним стандардом који је стекла кроз чланство у НАТО далеко испред Белорусије. Пољска војска се рангира као 23. у свету, док је Белорусија 50. И ако стратешки Пољска са Балтичким републикама делује као усамљена, ниво интероперабилности и мобилности НАТО трупа је довољан одвраћајући фактор и за Лукашенка и Путина.
Сукоб ограниченог интензитета реалан
Сукоб ограниченог интензитета је реалан и пре ће се одвити на Украјинској него на Пољској граници. Сукоб у виду нереда са мигрантима је већ присутан, и заправо сведочимо најгорој злоупотреби људских живота. Где се цинично саопштава зашто је проблем да мигранти улазе са истока уколико већ улазе са југа. Дугорочно гледано, када се зид буде подигао, Лукашенку остаје да ужива у пар месеци некаквог "тријумфа", са дугорочним последицама у виду финансијске и међународне изолације. У складу са Доктрином Примакова Русија је успешно остварила војно присуство на још једној територији и формално-правно прикључила Белорусију као своју милитаризовано бафер зону у односу на НАТО, што верујем да је био циљ од почетка. А изазови створени овим хибридним дејством додатно компликују и овако проблематичне односе унутар ЕУ. Са тим у вези јасан је став Пољске као и Балтичких држава да се чврсто ослањају на савезништво са САД и то кроз одбрамбено-економске аранжмане.
На овом примеру видимо да су сукоби ниског интензитета које називамо хибридна дејства реална оружја у рукама противника. Хибридним дејством често се могу постићи далеко снажнији ефекти него оружаном силом. А, овако имамо дугорочну кризу у прогресији која се наслања на већ нарушене односе на линији Брисел-Варшава. У комбинацији са претњама које се односе на проток гаса, видимо да је потребно стратешки промишљати одговоре на мултидимензионалне хибридне претње, данас су то мигранти, сутра могу бити синдикати, прекосутра неке политичке опције.
