Сценарио ког се Европа плаши: Враћа се цивилна одбрана, велика припрема за кризу - Позивају се грађани да буду спремни за ванредне ситуације "72 сата без помоћи"

Европске владе суочавају се са све озбиљнијим упозорењима да би Русија могла да ескалира своју кампању против чланица НАТО, док извештаји о упозорењу ЦИА, нова процена данске обавештајне службе и упозорења пољског премијера подстичу забринутост да Москва можда припрема тестирање Алијансе без покретања конвенционалне инвазије.

Раније овог месеца, италијанска премијерка Ђорђа Мелони рекла је да се руске провокације повећавају зато што руски председник Владимир Путин "мора да скрене пажњу, тражећи ескалацију са Европом, са ситуације на бојном пољу која се не одвија онако како је обећао".

Британски маршал ваздухопловства Џон Стрингер, заменик врховног савезничког команданта НАТО, рекао је да Путин постаје "све непромишљенији, опаснији и спремнији да прихвати ризик" како се рат у Украјини одуговлачи, као и да руски председник жели да подели западне савезнике.

Недавно су америчке обавештајне службе наводно упозориле неколико европских влада на могућу руску операцију која би укључивала дронове лансиране са комерцијалних бродова против циљева у јужној Европи, преноси Newsmax.

Према наводном сценарију, руски дронови са дометом од 600 километара могли би да буду лансирани према Шпанији, Француској или Италији са бродова који би изгледали као уобичајени бродови у комерцијалном саобраћају.

Генерални секретар НАТО Марк Руте позвао је владе да не паниче, истовремено признајући да опасност постоји.

- Наша процена је да руска претња постоји и да је дугорочна, рекао је Руте, према извештају НАТО.

Он је позвао европске савезнике да "остану мирни, наставе даље и наставе да подржавају Украјину".

Забринутост је додатно појачана у четвртак, када је данска Војно-обавештајна служба, позната као ФЕ, објавила нову некласификовану процену претњи.

У процени се закључује да ће Русија вероватно додатно интензивирати свој "хибридни рат против НАТО и Запада" у наредним месецима, као и да постоји "низак, али растући ризик" да би Москва могла да изведе ограничене војне нападе на неку чланицу НАТО чак и док рат у Украјини траје.

ФЕ је саопштио да је велика руска инвазија на неку чланицу НАТО-а и даље мало вероватна али је додао да се такав сценарио "више не може" искључити.

Ранија процена данске обавештајне службе наводи да Русија настоји да створи неизвесност око тога које врсте напада би покренуле обавезу НАТО о колективној одбрани из Члана 5, користећи саботаже, сајбер нападе и војне провокације испод прага конвенционалног рата.

Пољски премијер Доналд Туск упутио је необично експлицитно упозорење.

Говорећи пред пољским парламентом 17. септембра, Туск је рекао да обавештајни подаци које је Варшава добила указују на то да руско планирање укључује хибридне нападе дроновима и ракетама на земље које подржавају Украјину, укључујући Пољску.

- Постоји реалан ризик да дронови или други пројектили могу ући у једну или више земаља НАТО-а на источном крилу и изазвати разарање, рекао је Туск.

Упозорио је да би Москва могла да представи такве инциденте као случајне у настојању да ослаби спремност влада НАТО да се позову на одредбе алијансе о одбрани.

Упозорења долазе у тренутку када европске владе обнављају системе цивилне одбране којима је било дозвољено да атрофирају након Хладног рата.

Стратегија Уније за спремност Европске комисије позива на смернице усмерене на помоћ Европљанима да одрже довољно основних залиха како би били самодовољни најмање 72 сата током велике ванредне ситуације.

Брисел такође развија стандарде приправности за болнице, школе, телекомуникације и транспорт, док позива на веће залихе критичне опреме.

Норвешка препоручује да домаћинства буду способна да се снађу недељу дана без нормалне инфраструктуре или владине помоћи, док Шведска саветује становницима да идентификују оближња склоништа цивилне заштите и да држе на располагању воду, храну, лекове, опрему за прву помоћ, топлу одећу, новац, личне карте, батеријске лампе и преносне батерије.

Немачка је издвојила 11 милијарди долара до 2029. године за модернизацију цивилне заштите, система упозорења, опреме и капацитета за ванредне ситуације.

Немачке власти такође проширују медицинске оперативне групе осмишљене за деловање током инцидената са масовним жртвама и ванредних ситуација у одбрани. У међувремену, болнице постају део цивилно-војног планирања за непредвиђене ситуације.

Немачка агенција за цивилну заштиту каже да би цивилне болнице могле бити потребне за лечење великог броја рањених војника, као и цивила, током ванредне ситуације у одбрани НАТО.

Литванија је одредила 23 стратешки важне болнице, заједно са својим службама хитне медицинске помоћи и крви, као окосницу свог система кризне медицине.

Балтичке државе су се, у међувремену, сложиле да продубе регионалну здравствену сарадњу за велике кризе и оружане сукобе. Европске и НАТО власти кажу да претња више није теоретска.

Недавни инциденти и званично приписане кампање укључују:

Немачка: Берлин је оптужио Русију да је оркестрирала покушај напада дроном у августу на аеродрому Лајпциг/Хале, где су власти пронашле дрон који је носио експлозив у близини украјинског авиона. Москва је негирала одговорност, а Немачка је најавила дипломатске и друге контрамере.

Сајбер напади: НАТО је у јулу осудио оно што је описао као упорну руску злонамерну сајбер активност против савезничких влада и критичне инфраструктуре.

Европске мреже: ЕУ је саопштила да су сајбер операције повезане са Русијом биле усмерене на Француску, Немачку, Пољску, Кипар, Холандију, Аустрију, Словачку, Румунију и Финску, укључујући владине мреже и критичну инфраструктуру.

Критична инфраструктура и ГПС: Санкције ЕУ су усмериле ентитете за које блок тврди да су учествовали у надзору подводне инфраструктуре и електронском ратовању које укључује ометање и лажно представљање ГПС широм балтичког региона.

Саботажа и ометање: Европски савет је осудио оно што назива координисаном кампањом Русије која укључује саботажу, сајбер нападе, манипулацију страним информацијама и друге дестабилизујуће операције против земаља ЕУ и партнера.

Немачка је такође пријавила нагли пораст неовлашћених летова дронова изнад критичне инфраструктуре од руске инвазије на Украјину 2022. године, при чему власти у неким случајевима сумњају на стране државне актере.

Берлин је проширио овлашћења савезне полиције за борбу против дронова и у фебруару је одобрио додатне мере безбедности у ваздухопловству. Кумулативни ефекат мења начин на који европски званичници описују безбедносно окружење.

Немачки министар унутрашњих послова Александар Добринт рекао је прошлог месеца да Немачка "није у рату", али да је постала свакодневна мета хибридног ратовања, наводећи шпијунажу, саботаже, сајбер нападе и тајне стране операције.

Процене европских обавештајних служби не закључују да је велика руска инвазија на НАТО неизбежна.

Уместо тога, непосредна забринутост се све више усредсређује на нешто што је намерно теже класификовати: дронове, саботаже, сајбер нападе и ограничене ударе осмишљене да нанесу штету, док истовремено стварају неизвесност око тога да ли је прекорачен праг колективне одбране НАТО.

Та двосмисленост, упозоравају европски званичници, може сама по себи бити део стратегије.