Србија и Трампове царине: Европа страхује од одлуке америчког председника - промена која утиче на све
Како је најавио, тако је и било. Доналд Трамп, нови-стари председник САД-а увео је царине на робу коју држава којом председава увози, а земље које су новом мером погођене су Канада и Кина, пошто су царине за Мексико одложене на период од месец дана.
Овакав потез просто не може да прође незапажено, а мимо тога ни да нема утицаја на, конкретно посматрајући, европски континент.
Ако кажемо Европа, пре свега мислимо на Србију, а о томе какве последице овај Трампов потез може имати за нас је говорио помоћник директора Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију Привредне коморе Србије Бојан Станић.
Он наводи да ће и Европа бити погођена неком врстом протекционистичких мера, те да овакав потез америчког председника може и нас да забрине, те је оценио да свет иде ка дезинтеграцији глобалне привреде и да се смањује потенцијал раста који је био пре свега подржан слободном трговином у претходним деценијама. Како каже, иако су Мексико и Канада једни од главних спољноиндустријских партнера САД, царине се ипак уводе на шири асортиман производа, или боље речено, практично на све индустријске производе.
- Видели смо то и 2019. године када је тадашња америчка администрација која је сада поново на власти увела царине на увоз основних индустријских метала, чиме су пре свега таргетирали Кину. Тај метал односно челик, који је требало да заврши на тржишту Америке, је отишао у Европу, која је постала преплављена и дошло је до угрожавања њене индустрије, па су уведене мере реципроцитета што је индиректно погодило и Србију - навео је он, поменуо да од исте године постоји враћање индустрије у Америку која је покренула одређене програме подршке инвестицијама из буџета, чиме су утицали на то да дође и до сељења дела производног капитала, на пример из Европе, и из других земаља у Америку.
Станић је оценио да такав развој ситуације свакако забрињава и Србију имајући у виду да ће вероватно и Европа бити погођена неком врстом увођења протекционистичких мера од стране Америке.
- Имајући у виду да је Србија земља кандидат за чланство у ЕУ и да имамо споразум о слободној трговини, да би кроз одређене канале дипломатије могло да се утиче на то да земље кандидати буду изузете од тога. Јер чињеница је уколико се уведу царине и прете карбонским таксама од 1. јануара 2026. године, а нама је 70 одсто извозаоријентисано на тржиште ЕУ, поставља се питање на који начин ће уопште српска индустрија моћи да буед конкурентна на овом тржишту које је за њу главно извозно - истакао је он за наш лист и оценио да негативне последице могу бити значајне.
Додаје да се последице увођења царине у Србији не би осетиле брзо, јер ефекат преливања увек захтева одређено време и прво се појављује у оним земљама које су највише укључене у међународне токове, а то су обично најразвијеније земље, али ипак додаје да Европа, ако жели да обезбеди своју аутономију и врати своју конкурентност која је пољуљана и што је у складу са препорукама извештаја који је саставио бивши председник Централне банке Европе Марио Драги, да се мора ићи на увећавање заједничког европског тржишта и јачање ланаца снабдевања, онда једним делом то може да допринесе и укључивању Западног Балкана и Србије у европски економски простор, потенцијално ЕУ, али приде додаје да са друге стране ланци снабдевања великих западних компанија које послују код нас, укључују много више домаћих микро и малих предузећа.
Србија Данас/Курир
