"Луди Србин" добио је тајни задатак од председника Америке да направи провидну "кока-колу". Ту почиње НЕСТВАРНА ШПИЈУНСКА ПРИЧА
Након што је направио пиће за генерала Жукова, Србин је покушао да спречи распад Југославије.
Тешко да постоји особа на планети која није чула за "Кока-колу". Глобално познат пенушави напитак црне боје је истовремено и симбол Америке и капитализма. Сви већ знамо како изгледају паковање, боја и укус овог пића. Међутим, да ли сте знали да је постојала потпуно "кока-кола", у потпуно другачијем паковању, која је у највећој тајности прављена за високог руског генерала? И још луђе, да је прозирна читаву операцију лично наредио ни мање ни више него амерички председник Хари Труман, а да је операцијом руководио један Црногорац?
ХАОС НА ПОЗНАТОМ СКИЈАЛИШТУ! Пала гондола са седам метара, међу повређенима и ДЕЦА - Уследило спасавање ХЕЛИКОПТЕРОМ
У НЕМАЧКОЈ КАО ДА ЈЕ РАТ Четири штрајка коче све! Уз пољопривреднике стале још три групе, тотални КОЛАПС широм земље (ВИДЕО)
ТЕШКА ГОДИНА ЗА МАКРОНА: Ле Пенова прети да УГРОЗИ француског председника
Све је почело са састанком чувеног руског генерала Георгија Жукова и америчког генерала и будућег председника Двајта Ајзенхауера, када га је амерички колега "намазано" понудио флашом кока-коле. Иза свега се, наравно, крио далеко дубљи интерес, а Рус је насео.
Жукову се пиће толико допало да је желео да му у Русију пошаљу неколико сандука газираног пића. Међутим, испречио се огроман проблем. Конзумација производа "америчког капитализма" било би равно националној издаји. Како један од најближих Стаљинових људи да пије кока-колу?
Ту на сцену ступа Миладин Зарубица, црногорски имигрант у САД. Зарубица, дете родитеља који су мигрирали из Црне Горе у Америку, одиграо је кључну улогу у једном од најнеобичнијих дипломатских маневара у хладном рату. На личну молбу председника Трумана, Зарубица се након Другог светског рата враћа у Европу како би у Ламбаху покренуо фабрику кока-коле са циљем подизања морала америчким трупама.
Наиме, Американцима је проблем представљала совјетска блокада транспорта сировина и самог производа. Подједнако тужан био је и генерал Жуков, који због тога није могао да ужива у свом новом омиљеном пићу. Зарубица се, као један од Труманових миљеника (о чему ћемо мало касније), присетио невероватног решења - камуфлаже. Тако су Американци први пут у историји произвели потпуно прозирну кока-кола, у комплетно другачијем паковању, са све совјетском звездом на чепу.
Руси нису ништа блокирали, Жуков је добио своју кока-колу, а Европа се коначно упознала са најпознатијим пићем на свету, пише Аурора Weiss за "24 сата".
Првобитна намера - спасити војнике од слепила
Председник Труман био је забринут растућим бројем америчких војника у Европи који су пили алкохолна пића сумњивог квалитета и од тога ослепели. Чињеница да је рат био готов, а они још нису могли да се повуку и врате кућама, многе војнике је бацила у очај. Као моралну и подршку за "хоме сицк" војнике, а и како би их спасио од све већих здравствених проблема, председник је желео да им пошаље нешто што би могли да пију уместо алкохола, а уједно би их подсећало на дом.
Безалкохолно пиће које је 1886. лансирао лекар Џон С. Пембертон у облику густог тамносмеђег сирупа против умора, слабости и главобоље, које се разређује сода водом, а као бренд је већ постојало више од 60 година на америчком тржишту, било је идеално за то.
Међутим, напитак је у Европи првобитно постао доступан само америчкој војсци и њиховој родбини.
"Луди Србин" ступа на сцену
Младин Зарубица био је играч америчког фудбала на универзитету УЦЛА. Био је миљеник навијача, који су га због бескомпромисне игре прозвали "Мад Серб" (Луди Србин). Након универзитетске каријере постао је ратни заповедник америчких бродова у Јужном Пацифику. Словио је као упоран, досетљив, креативан и неустрашив.
Импресиониран његовим карактеристикама и војним успесима, 1946. године председник Хари Труман лично му је уручио "карту за Беч" и један специјалан задатак. У то време је аустријски главни град био подељен између савезника на четири окупационе зоне које контролишу трупе САД, Совјетског Савеза, Велике Британије и Француске.
Задатак Младина Зарубице био је да успостави и покрене прву фабрику кока-коле у Европи, и то у Ламбаху у Аустрији. Због великог успеха, то је додатно резултирало са још 38 нових фабрика кока-коле у Европи у року од само две године.
Зарубица је такође руководио куповином 40 огромних магацина широм Европе, делом како би се конкурент "Пепси" држао изван подручја, а делом како би створио што веће залихе сировина и искористио погодност превоза чије трошкове је сносила војска.
Компанијом су управљали америчка војска и "Цоца-Цола Export company", а тако ће и остати све до 1953. године.
Зарубица је са собом повео и супругу Аниту, ћерку познате норвешке пијанисткиње и омиљеног холивудског учитеља певања који је радио с највећим звездама.
- Отац и мајка имали су занимљиве приче из Аустрије. Рат се тек завршио и било је опасно бити тамо. Но, инстинкт мога оца често их је спасио од невоља. Једне ноћи, кад су се возили мрачним путем, само је без разлога зауставио аутомобил. Изашао је да нешто погледа и открио да је мост испред њих разнесен и да би погинули да су наставили да возе - прича Фион Зарубица, ћерка Младина Зарубице за 24 сата.хр.
Шећер као злато и игранка са Русима
Прва и највећа фабрика коју је њен отац основао била је у Ламбаху, где се непрестано пунило 24.000 боца "Кока-коле" у 24 сата. Међутим, намирнице попут шећера у послератној Аустрији имале су цену злата.
То је била огромна препрека за производњу. Како би се пошиљке заштитиле од разбојника с црног тржишта, "шећерни воз" на путу за Аустрију чувало је 500 војника.
Астрономска цена шећера није била једини проблем који је Зарубица морао да реши на креативан начин. Када би сировине и техничка опрема и стигли до одредишта, руски војници би их често током ноћи украли.
- Мој отац, с великим смислом за хумор какав имају словенски народи, отишао би с екипом и следеће ноћи и све украо натраг. на неки начин то је постала бизарна игра Совјета и Американаца - присећа се Фион очевих прича.
Међутим, совјетске снаге су почеле да блокирају камионе који су достављали сировину за производњу кока-коле.
Зарубица је требало да смисли дипломатско решење које ће заобићи ту препреку. Заповедник савезничких снага у Европи, Двајт Ајзенхауер, представио је америчко пиће свом новом пријатељу, генералу Георгију Константиновичу Жукову.
Кока-кола се, као и већини људи на свету, толико допала поглавару советске војске да је питао генерала Марка Кларка, задуженог за америчку зону, може ли да добије неколико сандука, али под једним условом: та "кока-кола" не сме нимало да подсећа на праву кока-колу.
Жуков пио кока-колу, а сви мислили да пије киселу воду
Жуков је знао да није примерено да главни руски ратни херој пије амерички империјалистички симбол. Прича је убрзо стигла до Зарубице.
- Тада је мој отац одлучио да одигра дипломатску карту на јако креативан начин. Направио је кока-колу, али није додао боју на крају. Боја ни на који начин није утицала на укус пића, дакле могла је да буде ружичаста, плава, жута...или потпуно прозирна. Прозирну колу је затим напунио у прозирне флаше с белим чеповима које су у средини имале црвене звезде, симбол СССР и у том паковању их слао Жукову. Црвени генерал би седео на састанцима и биоскопским пројекцијама с чашом кока-коле за коју су сви мислили да је минерална вода - рекла је Младинова кћи.
Но, то није било све. Зарубица је због тог геста добио оно што је и желео. Транзит кока-коле из Ламбаха кроз руску зону до бечког складишта текао је неометано. Док су други често чекали недељама да им руска бирократија допусти да прођу, кока-кола никада више није заустављена.
- Моја прва пошиљка за Жукова била је педесет сандука. Провидна кока-кола за црвене Русе. То је била дубока, мрачна тајна - рекао је Зарубица у књизи "Фор Год, Country анд Coca-Cola".
Кока-кола у замену за интиму
Све што је садржало шећер било је валута на црном тржишту, па тако и кока-кола. Амерички војници су је често мењали за секс или новац. Тек након 1953. године кока-кола је почела службено да се продаје цивилима. Прве године у Енсу продато је 2.681 кутија. Реакција је била контроверзна.
"Пиће које је губитак цивилизације за Аустрију", узвикивали су конзервативци.
"Смеђа претња више није од нацистичке Немачке, него од Америке", викали су комунисти.
Боца безалкохолног пића је 1957. године у ресторанима коштала нестварних 195 шилинга. За поређење: килограм хлеба је у то време коштао пет шилинга! Многи се присећају како су кока-колу први пут пили као шампањац.
Након петогодишње аустријске авантуре, Зарубица се са супругом Анитом преселио у Уругвај, гдје је саветовао компанију око успостављања производње. Након повратка у Америку основао је велику грађевинску фирму, а Анита се посветила оснивању прве "Waldorf" школе према учењу Рудолфа Штајнера у Калифорнији.
Имали су петоро деце и живели тачно прекопута иконичног "Шато Мармонт" хотела, што је било јако узбудљиво.
- Одрасла сам у кући која је изворно била плесни студио реномиране кореографкиње Агнес Де Миле и била сам одмах до куће њеног брата Сесила Де Милеа. Осим што је био предузетник, мој отац је сликао и написао два бестселера у 60-им годинама прошлог века. Један је "The Year оф the Рат" (Година пацова). Ради се о агенту савезничке обавештајне службе који се замаскирао у немачког генерала како би подметнуо лажне планове за инвазију Нормандије немачком Врховном заповедништву у Паризу. Други бестселер му је био "Сцутари" - каже Фиона.
Мање познато је како се Зарубица на прелому ‘80-их и ‘90-их поново вратио у Беч. Овај пут не како би америчким војницима угасио жеђ за домом, већ како би покушао да спречи рат у тадашњој Југославији.
- Пре смрти је био умешан у мировне преговоре којима је покушано спречавање рата у Југославији. У неколико наврата се састао с Караџићем и Милошевићем у Бечу. Нажалост, рат је избио непосредно након његове смрти. Мислим да би му било неизмерно жао кад би знао да је до тога дошло - закључила је Фиона Зарубица, која је и сама провела неколико година у Хрватској, Црној Гори, Србији и Босни и Херцеговини едукујући стручњаке о одржавању и заштити уметности и културне баштине.