Шта ако избије нуклеарни рат?! Само две земље могу да преживе: Ово су процене катастрофалних последица
Растуће тензије на Блиском истоку поново су отвориле питање могућег глобалног сукоба и последица које би нуклеарни рат имао по човечанство.
Док се сукоби између регионалних и светских сила заоштравају, научници упозоравају на разорне сценарије: масовно уништење, дуготрајну нуклеарну зиму и колапс глобалне производње хране.
Према новом научном истраживању, у случају глобалног нуклеарног рата чак пет милијарди људи могло би да изгуби живот, док би само две државе имале реалне шансе да релативно опстану у таквим условима.
Научници упозоравају да би експлозије нуклеарних бојевих глава створиле ватрене кугле температуре и до 100 милиона степени Целзијуса, док би последице по планету Земљу биле дуготрајне.
Према раду објављеном у научном часопису "Натуре", детонације би изазвале тзв. нуклеарну зиму - феномен у којем би огромне количине дима и чађи прекриле атмосферу и блокирале сунчеву светлост широм света.
У таквим условима глобална пољопривреда би се урушила, што би довело до масовне глади и додатних милиона жртава.
Према проценама научника, Аустралија и Нови Зеланд биле би међу ретким државама које би могле да издрже последице нуклеарног рата и задрже одређени ниво пољопривредне производње.
Експерткиња за нуклеарни рат Ени Џејкобсен, ауторка књиге "Нуцлеар War: А Сценарио", анализирала је научне радове и мишљења војних стручњака како би проценила последице евентуалног глобалног нуклеарног сукоба у којем би било употребљено свих приближно 12.000 нуклеарних бојевих глава колико их данас постоји у свету.
Говорећи у подкасту "The Diary оф а ЦЕО", она је навела: "Стотине милиона људи погинуло би одмах у ватреним куглама, без икакве сумње."
Џејкобсен упозорава да би чак и региони који преживе прве детонације били суочени са катастрофалним последицама.
- Места попут Ајове или Украјине била би прекривена снегом десет година. Пољопривреда би пропала. А када пољопривреда пропадне, људи умиру - објаснила је она.
Према њеним проценама, око три милијарде људи могло би да преживи почетне експлозије, али би свет који би уследио био готово непрепознатљив.
Активирање хиљада савремених нуклеарних бојевих глава додатно би оштетило озонски омотач, танки слој гасова који штити Земљу од штетног сунчевог зрачења. Поред тога, преживели би се суочили са озбиљним ризиком од радијационог тровања.
Иако би Аустралија и Нови Зеланд имали релативно боље шансе за опстанак, живот у тим земљама такође би био изузетно тежак.
Према проценама стручњака, становништво би морало да живи у готово сталном мраку због чађи у атмосфери, док би људи били приморани да се боре за ограничене залихе хране и често живе у подземним склоништима.
Србија Danas/Mirror