ТРАМП НАЈАВИО КРАЈ СВЕТА КАКВОГ ПОЗНАЈЕМО? Ево шта ће се десити ако Америка напусти НАТО

Бројни бивши савезници Доналда Трампа упозорили су да ће он, ако освоји други мандат, тражити службено повлачење САД-а из НАТО савеза. То би могао бити крај света каквог познајемо.

У "Повратку великих сила", књизи која ће бити објављена 12. марта, бивши високи амерички званичник, који је служио у Трамповој и Бајденовој администрацији на високом положају, рекао је новинару CNN-a да ће САД, ако Трамп порази председника Џоа Бајдена на изборима у новембру, "изаћи из НАТО-а".

Трампов бивши саветник за националну безбедност Џон Болтон рекао је да би НАТО био у стварној опасности и изразио уверење да би Трамп заиста покушао да изађе из савеза.

Трампово одбацивање америчких безбедносних обавеза протеже се и на узајамне одбрамбене споразуме с Јужном Корејом и Јапаном, рекао је за CNN пензионисани генерал Џон Кели, који је годинама служио као Трампов шеф канцеларије у Белој кући.

Као председник, Трамп је више пута претио повлачењем из НАТО-а, укључујући и на самиту НАТО-а 2018. године. Прича око Трампа и НАТО-а опет се актуализовала након што је признао да је рекао једном званичнику НАТО-а да неће да штити нацију која има заостатке у плаћању ако је нападне Русија.

Изазвало је то бесне реакције неких чланица НАТО-а будући да су се чланице обвезале да бране сваку нацију у блоку која буде нападнута. И Бела кућа је Трампове коментаре назвала "ужасним и безобзирним".

Колико су те речи снажно одзвониле у целом свету, казује и чињеница да је немачки канцелар Олаф Шолц после Трамповог иступа рекао да војне компаније могу да рачунају на то да ће његова влада повећати војна издвајања и да ће испунити обвезу издвајања од 2 одсто БДП-а на одбрану НАТО-а.

Да ли је заиста могуће да Трамп, ако у новембру поново буде изабран за председника, покрене механизме који би довели до изласка Америке из НАТО-а? Ен Еплбаум, историчарка и ауторка више књига о Русији и Источној Европи, за "Атлантиц" је истакла како би институционално, а можда чак и политички, то било тешко да се изведе.

- Чим би објавио своје намере, наступила би уставна криза. За склапање међународних уговора у Америци потребно је одобрење Сената, али Устав не говори ништа о конгресном одобрењу за повлачење из таквих уговора - рекла је она.

Управо због те рупе у закону, демократски сенатор Тим Кејн и републикански сенатор Марко Рубио представили су закон који је већ прошао Сенат, осмишљен како би спречио било којег председника САД-а да се повуче из НАТО-а без двотрећинског одобрења Сената или одлуке Конгреса.

Ако Трамп буде приморан да задржи Америку у НАТО-у, свеједно деловање ове велесиле може бити сведено на пуку формалност. НАТО почива на идеји и начелу Члана 5 који означава да је напад на једну чланицу НАТО-а напад на све њих.

НАТО нема своју војску или активности којих се Америка може придржавати ако би остала у НАТО-у. САД може бити у НАТО-у а да истовремено тамо буде тек формално, да не реагује према споменутом Члану 5.

Од почетка рата у Украјини много се говори управо о начину на који се Русија односи према оближњим земљама које су чланице НАТО-а, попут прибалтичких земаља или Пољске, које су засад ипак сигурне.

Важност Члана 5 огледа се и кроз чињеницу да су после напада Русије на Украјину у НАТО похрлиле Финска и Шведска. Финска је већ ушла у Северноатлантски савез, док се очекује и улазак Шведске, чија је кандидатура била привремено заустављена због реакције Турске.

Еплбаум се запитала зашто би се ико бојао НАТО-а ако председник Америке каже да неће помоћи савезницима, па је навела како НАТО-ов најважнији извор утицаја није правни или институционални, већ психолошки, ради се о очекивању колективне одбране која постоји у уму сваког ко би претио чланици савеза.

- Иако Совјетски Савез никада није напао Западну Немачку између 1949. и 1989., то није било зато што се бојао немачког одговора. Ако Русија није напала Пољску, балтичке земље или Румунију у протеклих 18 месеци, то није зато што се Русија боји Пољске, балтичких држава или Румуније. Совјетски Савез се суздржао, а Русија то наставља да чини сада, због њиховог чврстог уверења у америчку преданост одбрани тих земаља - написала је.

Ауторка "Атлантица" је навела и како Путина не би ништа спречило да до краја освоји Украјину, а Тајван, Јужна Кореја, Јапан, па чак и Израел схватили би да више не могу рачунати на аутоматску америчку подршку.

Што се тиче Европе, Џејмс Голдгејер, професор међународних односа на Америчком универзитету, рекао је да би резултат био хаотичан, али и да би Европа одмах била изложена могућем руском нападу за који није спремна, и за који не би била спремна дуги низ година.

Геополитички аналитичар Влатко Цвртила коментарисао је како Америка највише доприноси моћи НАТО-а.

- Пре свега, НАТО је организован са сврхом одбране западне Европе у време хладног рата због претње Совјетског Савеза. Остао је као организација која је требала да јамчи безбедност у Европи, примала је нове чланице и развила платформу "Партнерство за мир" у коју су ушле и неке земље које нису чланице него теже заједничком деловању - говори Цвртила.

Истиче како НАТО нема сопствене оружане снаге него зависи о моћи држава чланица и њиховој одбрамбеној способности, као и томе колико ће доприносити активностима НАТО-а.

- НАТО сам по себи нема снагу, његову снагу носе државе чланице. Али има важну улогу у заједничком планирању, развоју политика, деловању у операцијама, војним вежбама у којима се увежбава заједничко деловање - рекао је он.

- Сад смо под утицајем кандидата за америчког председника Доналда Трампа о томе шта је НАТО и какав би требао да буде у будућности. Он говори о повлачењу јер САД превише доприносе у односу на друге чланице. Рекао бих да је то предизборна тема. Треба рећи да САД не плаћају одбрану других држава, зато је теза мало изврнута, али је очито ефектна.

- Нисам сигуран да ће то Трампу бити приоритет, али могуће је да ће смањити активност или деловање. То је одлука која зависи и од других тела, а треба истаћи да је Трамп и у првом мандату стварао неред код савезника што није добро - рекао је он.

Навео је могуће реперкусије у том случају изласка или тек формалног присуства Америке у савезу.

- НАТО би ослабио ако би САД изашле из њега, али то не значи да не може да функционише као одбрамбена структура европских демократских држава. Он је и основан као организација која спаја две обале Атлантика, пре свега за одбрану западних демократских држава. Потреба је велика, постоје потенцијалне претње пре свега кроз Русију - рекао је.

Излазак Америке подразумевао би, говори Цвртила, озбиљан ударац за амерички војно-индустријски комплекс јер није за очекивати да би НАТО куповао оружје од државе која није чланица.

Додаје да би САД вероватно изгубиле и подршку коју сад имају у оквиру заједничких активности у другим деловима света, објаснивши како САД на појединим местима самостално делују и не воде увек рачуна да ли ће друге консултовати.

Истиче и како су друге користи које САД имају уз своје чланство у НАТО-у, нагласивши улогу НАТО-а у операцији у Авганистану.

- Европа би вероватно имала више храбрости да искаже ставове супротне од оног што је политика САД, више би се бринула о европској безбедности, а мање о другим деловима света као што сад чини - рекао је он.

Закључио је како би изласком САД из НАТО-а свет био несигурније место.

- Хоће ли НАТО да пропадне? Неће. Али би ствар првенствено наштетила интересима САД и значајно пореметила глобални геополитички поредак чије је нарушавање већ почело руским нападом на Украјину. Ми смо тренутно у једној трансформацији и питање је да ли она иде према мировним аспектима.

- Мислим да заправо иде према већем хаосу. Да, мислим да би уз излазак САД свет постао заиста несигурније место него што је то сада - рекао је  Влатко Цвртила.

Аналитичар "Проспецта" Рајан Купер још је прошле године, уз најаву Трампове кандидатуре, написао како је Трампов план за његов други мандат управо растурање НАТО-а. Да је Трамп разбио НАТО, рецимо 1993., истиче Купер, учинци би вероватно били занемариви. Сад је то друга прича.

- Ако Трамп извуче тепих НАТО-а испод ногу Европске уније, европске нације неће имати другог избора него да спроведу свеобухватни програм поновног наоружавања, с масивном производњом тенкова, бродова, авиона, артиљерије, ракета... - навео је.

Додаје како би Пољска вероватно ишла на програм нуклеарног оружја, и да би пораз украјинске војске резултирао оштром побуном и избегличком кризом што би само ескалирало хитност поновног наоружавања Европе.

- Други Трампов мандат био би потпуна катастрофа за мир и безбедност широм света. Он би разбио релативно бенигну структуру глобалног дипломатског поретка и створио још један велики блок војног савеза, наоружан до зуба - констатовао је.

Извор: Србија Данас/Index.hr/Ведран Салвиа/Пренео: В.М.