ШТА ЧЕКА СВЕТ У 2024. ГОДИНИ? Ево догађаја који доносе ТЕКТОНСКЕ промене у свету какав познајемо! ЈЕДАН ће вас изненадити
Од избора у САД до хуманитарних криза у Африци, читав је низ важних догађаја у 2024. години
Трговински, технолошки и геополитички сукоби могу утицати на глобалну стабилност, а дипломатски напори биће неопходни како би се избегле ескалације и очувала међународна равнотежа.
"ЗАПАД СЕ НЕ МИРИ СА ПОДРШКОМ БИРАЧА ВУЧИЋУ" - Лавров оплео по опозицији: "Нема пуно људи на протестима"
ШТА ЋЕ СЕ ДЕСИТИ СА БРИКС-ОМ У 2024. ГОДИНИ? Аргентина испала из игре, а моћ Запада све више на измаку - Ево ко може највише да ПРОФИТИРА
КИМ ЏОНГ УН НАЈАВЉУЈЕ ВАТРЕНУ ГОДИНУ ПРЕД НАМА: Производиће се много више нуклеарног оружја
Од председничких избора у САД до оних европских у јуну, решавања "горућих" питања и регионалних конфликата до наставка глобалних напора у вези са климатским променама и интензивирања ривалитета између великих сила, на глобалном плану у 2024. години нас очекују догађаји који би могли да диктирају слику будућег света.
Трговински, технолошки и геополитички сукоби могу утицати на глобалну стабилност, а дипломатски напори биће неопходни како би се избегле ескалације и очувала међународна равнотежа.
Што се тиче регионалних конфликата, очекује се да ће се неки од њих интензивирати, док ће се други можда смиривати уз посредовање међународних организација. Постизање одрживих решења за регионалне кризе биће изазов, али ће истовремено бити кључно за очување мира и стабилности.
У закључку, 2024. година ће бити обележена динамичним променама у глобалној политици, а успех ће зависити од способности држава да сарађују, реше конфликте и суоче се са заједничким изазовима попут климатских промена.
Европски избори
Европски избори ће бити одржани између 6. и 9. јуна 2024. године, одлучили су амбасадори држава чланица Европске уније. Током четвородневног изборног процеса, грађани у свим државама Европске уније ће одабрати ко ће бити њихови представници у Европском парламенту који броји 705 заступника.
Именоваће се и нови лидери европских институција, попут председника и чланова Европске комисије, председника Европског савета и Европског парламента, те ко ће бити нови високи представник ЕУ за заједничку спољну политику и безбедност.
Сви они ће имати петогодишњи мандат. Европски избори се сматрају највећим траснационалним гласањем будући да се у четири дана организују у 27 држава а изборно право имају преко 400 милиона грађана.
Председнички избори у Америци
Најважнији избори године заказани су за 5. новембар, када ће грађани САД бирати новог председника, на којима би могло доћи до новог дуела Доналда Трампа и Џоа Бајдена.
Пораз Бајдена могао би имати велике последице по даљи ток рата у Украјини, јер су републиканци веома критични према подршци САД влади у Кијеву. Истраживања показују да би Трамп могао да победи на републиканским изборима у Ајови 14. јануара и Њухемпширу 22. јануара.
Такође и у директном дуелу, он је према истраживањима испред Бајдена
Победом, Трамп би био други председник у историји САД који би успео да оствари повратак у председничку фотељу, што је до сада успео демоката Гровер Кливленд, који је 1892. године поразио тадашњег председника Бењамина Харисона, који га је четири године раније победио на председничким изборима.
Трамп је 2020. био први председник САД у протекле три деценије који није прошао реизбор за други мандат.
Избори у неколико европских држава
У Европи се избори одржавају идуће године и у Великој Британији, Северној Македонији, Португалији, Белгији, Хрватској, као и Румунији.
У Великој Британији се очекује промена власти, те би лабуристи могли, након 14 година у опозицији, да се врате на власт, а место премијера преузети њихов лидер Кеир Стармер, који се залаже за тешње односе са ЕУ.
Председнички избори биће одржани у Финској, Словачкој и Румунији, а у све три земље актуелни председници не улазе у изборну трку. У Финској бивши шеф дипломатије Пека Хависто покушава по трећи пут да постане први председник у историји те земље из редова зелених, али има јаку конкуренцију у бившем премијеру Александеру Стубу и некадашњем европском комесару Олију Рену, али и десничарком популисти Јусију Хала-ахоу.
У Словачкој бивши минстри спољних послова Иван Корчкок и Јан Кубиш покушавају да добију поверење грађана и тако замене председницу Зузану Чапутову. Спекулише се и да би у изборну трку могао да уђе и премијер Роберт Фицо.
Западни Балкан и регионални конфликти
Након што су се ове године јасно појачале тензије између Београда и Приштине у септембру, када су Србија и тзв. Косово биле на рубу отвореног сукоба, оптимисти се надају повратку споразумима о нормализацији постигнутим под посредовањем ЕУ.
Хуманитарне кризе
Међународни комитет за спас (Интернатионал Ресцуе Committee – ИРЦ) оценио је у најновијем извештају да ће климатске промене, оружани сукоби и раст дугова наредне године убрзати хуманитарне кризе.
На листи су Демократска република Конго, где су у овој години избиле борбе након колапса примирја између владе и наоружане групе М23. То је, како оцењује Међународни комитет спаса, погоршало дуготрајну кризу која је милионе људи већ изложила сукобима, политичким тензијама, економским притисцима, климатским шоковима и упорним епидемијама болести. За наредну годину се предвиђа ескалација сукоба због које ће још више људи бити принуђено да напусти своје домове, што ће додатно довести до интерног расељавања.
Широм Етиопије, средства за живот су десеткована због три узастопне суше упоредо са вишеструким сукобима, а сада постоји ризик од поплава изазваних Ел Нињом. Примирје из новембра 2022. између Владе Етиопије и Народноослободилачког фронта Тиграја (ТПЛФ) наставља да важи у северној Етиопији, али други сукоби, посебно у централном региону Оромије и у Амхари на северозападу, подстичу хуманитарне потребе и повећавају ризик повратка борбама великих размера.
Пуч у Нигеру у јулу 2023. године покренуо је политичке тензије са суседним земљама и довео до повлачења међународне безбедносне помоћи. Нове санкције и затварање граница такође су озбиљно ограничили количину нутритивне помоћи и медицинских залиха који улазе у земљу, а предвиђања за 2024. годину наговештавају економске и финансијске санкције које ће додатно пореметити већ оптерећене јавне службе.
Поплаве у Сомалији представљају поновљене климатске шокове који су девастирали пољопривредна земљишта, оштетили критичну инфраструктуру и подстакли хуманитарне потребе. Земља улази у 2024. са 4,3 милиона људи који се суочавају са недостатком хране и ограниченом способношћу да обнови производњу хране.
У Малију је због безбедносне и економске кризе 6,2 милиона људи потребна хуманитарна подршка. Недавно повлачење мировних снага Уједињених нација изазвало је забринутост за безбедност, посебно због обнове борби између владе и оружаних група Туарега у северном Малију. Наоружане групе вецћ опседају градове и прекидају хуманитарни приступ док половина земље живи у сиромаштву. Несигурност хране ће се повећати како је све више градова под опсадом или блокадом, а 200.000 деце је већ у опасности од смрти ако им хуманитарна подршка не стигне.
(Србија Данас/Еурацтив)