Шта доноси нова америчка БЕЗБЕДНОСНА ПОЛИТИКА? Трамп одустаје од ШИРЕЊА ДЕМОКРАТИЈЕ, има НОВИ ПЛАН

Амерички председник Доналд Трамп донео је нову Стратегију националне безбедности која описује свет заточен у непрестаној економској конкуренцији и у којем Сједињене Државе имају мало времена за ствари попут промовисање демократије у свету.

Уместо тога, Вашингтон ће се усмерити на сукобљавање великих сила, економске противнике и безбедност земље. Неколико владиних представника већ назива документ изразом начелног реализма у свету све више описаном конкуренцијом и сукобом. Нова стратегија, чуда ли, носи назив 'Америца Фирст' и почива на четири главна циља: заштита америчког народа и домовине; промовисање америчког благостања; очување мира кроз снагу; те појачавање америчког утицаја у свету. У документу се наглашава јачање суверености као предуслов за заштиту националне безбедности и враћање поверења у америчку нацију. 

Ово усредсређење на амерички суверенитет је присутно у целом документу. Он одражава Трумпов нагласак на начелни реализам, који указује на америчке вредности које се морају очувати и силом ако је потребно. Истовремено, те вредности се не намеравају наметати другима.

Стратегија је одлучно одбацила идеју промовисања демократије, што је традиционални камен темље америчке спољне политике. Економски односи ће водити ову владу, а другим државама се оставља на избор како ће они стварати политички састав у свом дворишту. Америчка економска безбедност се преводи као национална сигурност, па ће Сједињене Државе тражити поштене и реципрочне економске односе широм света. Економија је дефинитивно главна реч ове стратегије. Савези, партнерства и коалиције које ће Сједињене Државе остваривати широм света се неће темељити на поштивању демократских начела, већ на слободној вољи и заједничким интересима. 

Ово је велика новина америчке спољне политике, а посебно у поређењу с претходном Републиканском владом Џорџа Буша млађег и његове стратегије националне безбедности донесене пре петнаест година.

Трампа НИЈЕ БРИГА, али ЊИХ може да буде: Председник САД има поруку за све љуте противнике

Буш је 2002. године на Вест Поинту представио ту стратегију далеко амбициознијим речима. Према њему, америчка нација је увек имала циљеве изнад пуке обране. Американци су бранили мир и слободу у свету. Америчка спољнополитичка стратегија и војно-обрамбена слика давала је идеју заштите мира против претњи терориста и тирана (отуда борба против америчких бивших савезника муџахедина у Афганистану, те против Ирана и Ирака, те Северне Кореје, као 'осовине зла', али тиране не укључује саудијска краљевска породица – како и би, када је породица Буш у срдачним пријатељским односима с арабијским злотворима). Буш се тада обавеза и на одржавање добрих односа међу великим силама, што се заиста и догодило. У време Путиновог успона на власт дошло је до низа контаката и сарадње, на Косову, у Афганистану.

Бушева визија света у којему се Сједињене Државе активно баве промовисањем демократије, развоја, слободног тржишта и слободне трговине у свим деловима света представља спољнополитички поглед против којега се Трумп борио 2016. године на изборима.

Трамп ОДГОВОРИО Путину: САД задовољне што су спасиле животе људи у Русији

Буш 2002. говори о равнотежи сила које нарушавају људску слободу; Трумп не жели равнотежу већ консолидацију, прије него на сцену не ступе Кина и Русија. Средишњи континуитет историје је борба за моћ; тако стоји у новој америчкој стратегији безбедности које не препознаје садашњост као нешто другачије од прошлости. У тој борби за моћ стоје 'ревизионистичке силе Кине и Русије; лоше државе попут Ирана и Северне Кореје; те транснационална претња кроз терористичке и екстремистичке организације'.

Сви они стоје насупрот Сједињених Држава и њихових савезника. Иако се разликују у природи и моћи, ови противници се суочавају с Вашингтоном на политичком, економском и војном пољу, те користе технологију и информације како би се бориле на тим пољима и променили равнотежу моћи у своју корист. 

Путин се захвалио Трампу због информација које је ЦИА проследила Русији, чиме је спречен НАПАД НА ЦРКВУ

Документ назива Русију и Кину ревизионистичким силама које покушавају променити глобални статус quo, те одбацује сарадњу и наглашава нужност конкурентног односа према Москви и Пекингу.

Мисао је Трумпове екипе да Сједињене Државе морају изанализирати политике у последње две деценије, оне ствари које почивају на уверењу да сарадња с противницима и њихово укључивање у међународне институције и глобалну трговину може помоћи у њиховој борби према неопасним актерима и веродостојним партнерима. 

Ипак, та се борба, дихотомија, гледање црно-бело, па можда и повратак хладноратовске реторике, у америчким очима своди на политички сукоб између оних који подстичу или имају репресивне саставе и оних који су на страни отвореног друштва. Није јасно како овај стратешки документ, који на најбољи начин одражава Трампов однос према свету, ставља нагласак на ратове предострожности против држава као што су Северна Кореја и Иран. Мало је тога у Трумповој стратегији што говори зашто се 'slobodna друштва' морају и требају борити и победити против Северне Кореје, Кине, Русије, Ирана и других. Заправо постоји само један разлог борбе против тих држава – Сједињене се Државе налазе на другој страни. Кад би постојао иоле неки други разлог, онда се не би поштовала 'засебна одлука' сваке државе о свом политичком саставу. 

Светска трка у наоружању се ЗАХУКТАВА - Лазански: Америчко понашање натерало земље да граде НУКЛЕАРНИ АРСЕНАЛ

Документ такође одбацује дугогодишње мишљење Пентагона како су климатске промене проблем с којима се Сједињене Државе морају суочити код куће и у свету. Сада, међутим, климатске промене нису идентификоване као претња националној безбедности.

Нова стратегија сигурно је надахнута председничким говором из јуна којима је Сједињене Државе повукао из Паришког договора о клими. Међутим, то противуречи прошлонедељном потписивању обрамбеног споразума за 2018. годину у којој се климатске промене сматрају пријетњом националној безбедности у Сједињеним Државама. Уједно се позива Пентагон на доношење извештаја Конгресу унутар једне године с пописом десет најугроженијих војних постројења и с предлозима које мере се препознају нужнима за наставак њиховог оперативног деловања.

Почетком ове године, министар обране Матис је поручио Конгресу како климатске промене утичу на стабилност света у којима оперативно делују амерички војници, те да војни заповедници имају потребу укључити безбедност околине под предуслове несигурности у свом подручју деловања.