Шта се дешава? Велика озонска рупа на Арктику практично нестала: Да ли то има везе са короном?

Озонски омотач / Извор: Фото: YoutubePrintscreen/euronews

Позитивни резултати су заиста охрабрујући јер треба подсетити да је највећа површина озонске рупе износила 29.9 милиона квадратних километара.

Огромна рупа у озонском омотачу, која је претила да постане највећа икада виђена рупа у атмосфери изнад Арктика, затворена је само неколико недеља након формирања почетком априла, саопштили су научници који посматрају тај феномен.

Рупа у главном слоју атмосфере, који штити Земљу од штетног зрачења сунца, уједно је поставила нови рекорд у брзини смањења озона на северној хемисфери. Оштећена област била је отприлике величине Гренланда и простирала се изнад поларног леда.

ВИРУС ОДНЕО СКОРО 300.000 ЖИВОТА: Свет са стрепњом гледа у Кину и страхује од ДРУГОГ ТАЛАСА

ВЕНЕЦУЕЛА НЕ МИРУЈЕ: Нова хапшења СТРАНИХ ПЛАЋЕНИКА због покушаја инвазије (ВИДЕО)

ВИРУС УШАО У БЕЛУ КУЋУ: Потпредседник САД хитно послат у самоизолацију

Крајем прошле недеље Служба за надгледање атмосфере „Коперник“ објавила је да се озон у захваћеном подручју опоравио.
Иако су се раније појављивале мање рупе у озонском омотачу над северном хемисфером, научници су рекли да је то први пут да можете говорити о правој рупи озона на Арктику.

Коперник служба је саопштила да су рупу узроковале необичне временске шаре над Арктиком. Посебно хладне температуре и снажни ветрови формирали су "поларни вртлог" стварајући фригидне услове који су довели до огромног оштећења озонског омотача.

- Иако изгледа као да се поларни вртлог још није завршио и да ће тек нестати у наредних неколико дана, вредности озона неће се вратити на веома ниске нивое који су виђени раније у априлу. Рупа у арктичком озону заправо нема никакве везе са корона вирусом већ је последица необично јаког и дуготрајног поларног вртлога - објашњава Коперник служба.

Према подацима НАСЕ и подацима добијених са Националног сателита за проучавање океана и атмосфере (НОАА) у последњих 20 година само је 2002 године забележено да је озонска рупа заузимала мању површину него у јануару ове године (други минимум озонске рупе по величини).

Ове резултате научници приписују промени температуре (топлијој температури) у доњем слоју Антарктичке стратосфере.

Позитивни резултати су заиста охрабрујући јер треба подсетити да је највећа површина озонске рупе износила 29.9 милиона квадратних километара, а измерена је 6. септембра 2000 године. Према неким истраживањима у периоду од 1980 до 2000 године изнад Антарктика количина озона се смањила за скоро 70 процената.

Поређења ради, у прошлој години озонска рупа достигла је свој максимум 22. септембра када је величина коју покрива износила 21.2 милиона квадратних километара, а то представља површину подручја Сједињених Америчких држава, Канаде и Мексика заједно али ипак подаци су током целе године били далеко бољи (позитивнији у односу на неколико предходних година). Просечна величина 2012 године озонске рупе била је 17,9 милиона квадратних километара.

За сада још увек нема званичних саопштења али према подацима може се видети да се површина озонске рупе полако смањује. Очигледно је да бројне иницијативе, закони, као и ограничења емисије штетних гасова полако дају прве резултате. Драстично смањење површине озонске рупе научници су евидентирали два пута до сада током 2002 и 2012 године.

Према подацима добијеним из европског метеоролошког сателита Еуропе МетОп Озонска рупа изнад Антарктика у 2012 години била је најмања у последњих 10 година.

Дугорочна запажања такође откривају да се слој озонског омотача повећава, односно јача. Један од главних разлога сигурно представља и поштовање међународних споразума за заштиту овог виталног слоја атмосфере. Могућа су варирања у неким месецима током године али за сада дугорочни подаци показују да се озонска рупа смањује.

Смањивање озонског омотача је веће на Антарктику него на Северном полу, зато што велике брзине ветра на Антарктику доводе до стварања хладних вртлога ваздуха што доводи до екстремно ниских температура.

У овим условима ЦФЦ гасови настали деловањем човека имају јачи ефекат на озон, уништавају га и узрокују повећање Озонске рупе. На Арктику је овај ефекат мање изражен јер на северној хемисфери тло није равно, брдашца и планине спречавају свтарање јаких ветрова као на Антарктику.

Уништавање озонског омотача на јужној хемисфери утиче негативно на здравље људи који живе у том делу. Они су дуже и јаче изложени штетном дејству УВ зрачења које може довести до појаве рака.

Међународни споразуми о заштити озонског омотача, посебно Монтреалски протокол, зауставили су повећање ЦФЦ концентрације тако да је драстичан пад примећен средином деведесетих година.

Међутим, ЦФЦ гасови се споро разлажу тако да могу остати у атмосфери још педесетак година. Уколико се настави са применом и поштовањем међународних споразума у том периоду (до 2050) године, вредности везане за Озон нормализовале би се на вредности измерене шесдестих година прошлог века.

ГРАД КОЈИ НЕСТАЈЕ: Светска престоница тоне великом брзином, а девет милиона људи од катастрофе чува један огромни НАПУКЛИ ЗИД (ВИДЕО)

УСПЕШНО ОБАВЉЕНО: Руски стручњаци враћају се из Италије