Стигла језива претња из Ирана: Саветују САД да забораве на стратешки важно место: "Ако терориста Трамп направи грешку..."

- Ако терориста Трамп направи ту грешку, биће такво изненађење да неће моћи ни да уклони ковчеге својих војника са нашег тла, наводно је извор рекао агенцији.

Стратешки важно место

Претње долазе у време појачаних тензија. Од почетка рата, Иран је више пута претио САД и Израелу и покретао нападе освете широм Блиског истока. Прошле недеље, Сједињене Државе су бомбардовале војне објекте на острву Харг, преко којег иде 90 одсто иранског извоза нафте, али су се уздржале од напада на његову нафтну инфраструктуру.

Тасним такође пише да је Иран претио да ће угрозити пловидбу у Баб ел Мандебском мореузу ако Сједињене Државе изврше „војни напад“ на Харг. Ово се односи на копнену операцију, с обзиром на то да су америчке снаге већ извеле ваздушне нападе на острво.

Овај мореуз налази се између Јемена на Арабијском полуострву и афричких земаља Џибутија и Еритреје, на улазу у Црвено море. Повезује Црвено море са Аденским заливом и даље са Индијским океаном, што га чини једном од најважнијих поморских рута на свету.

Претња је значајна јер јеменски Хути, које је Иран раније користио као главне извршиоце своје стратегије за угрожавање пловидбе у мореузу и Црвеном мору, још нису ушли у сукоб, пише новинска агенција Тасним, позивајући се на иранске званичнике.

Значај острва Харг лежи у његовој централној улози у иранском извозном систему. Иран извози око 90 процената своје сирове нафте преко овог острва, које се налази у северном Персијском заливу, углавном у Кину и друга азијска тржишта.

Иако релативно мало - дугачко осам километара и широко четири до пет километара - острво је дом опсежне инфраструктуре, укључујући резервоаре за складиштење, нафтоводе и терминале за утовар. Нафтоводи из неких од највећих иранских нафтних поља се овде спајају пре него што се сирова нафта утовари у танкере.

Извоз нафте је кључни извор прихода за иранску владу, што острво Харг чини виталном економском предношћу.

Глобалне економске последице

Аналитичари процењују да би напад на извозне терминале острва могао да уклони 1,5 до 2 милиона барела нафте дневно са глобалног тржишта. То би представљало око 3 до 4 процента глобалне трговине сировом нафтом преко мора, према речима Рукаје Ибрахим, стратега за робу у инвестиционој фирми БЦА.

Азијске економије, укључујући Кину, које се у великој мери ослањају на залихе нафте са Блиског истока, посебно су изложене. „Напад на нафтну инфраструктуру острва Харг не би само наштетио извозним капацитетима Ирана, већ би и повећао ризик од ширих напада на регионалну енергетску инфраструктуру“, рекла је Ибрахим.

Додала је да би таква ескалација могла да подигне цене нафте према 120 долара по барелу. Од почетка рата, цене сирове нафте марке Брент порасле су за 42 процента, а WTI за 47 процената, истиче Џим Рид, глобални шеф макро истраживања у Дојче банци.

Аналитичари упозоравају да највећи ризик лежи у потенцијалној ескалацији сукоба, који би био усмерен на енергетску инфраструктуру широм региона. Потенцијалне мете би могле да укључују нафтоводе изграђене да заобиђу Ормуски мореуз.

- Посебно значајан ударац били би напади на саудијски нафтовод Исток-Запад и нафтовод Абу Даби у УАЕ, који се користе за преусмеравање нафте у случају затварања Ормуског мореуза.

Истраживачки тим ЈПМорган-а је такође закључио да би напад на острво Харг вероватно изазвао одмазду у Ормуском мореузу или нападе на главна регионална енергетска постројења.

Истакли су неколико стратешки важних нафтних чворишта која би могла бити угрожена, укључујући саудијски Рас Танура, рафинерију Абкаик и Фуџејру у Уједињеним Арапским Емиратима. Прекид у раду било ког од ових постројења додатно би погоршао ситуацију са снабдевањем нафтом на глобалном нивоу.