"Стотине хиљада ће умрети" Научници упозоравају на мега-земљотрес који прети Европи, град у који Срби хрле биће први на удару

Серија земљотреса на обали Грчке изазвала је страх међу становницима и посетиоцима, посебно на острву Санторини. Иако су потреси до сада изазвали малу штету, научници упозоравају да се далеко већа претња назире даље на истоку.

Турска метропола Истанбул, у којој живи 16 милиона људи, налази се дуж опасне линије раседа, док научници упозоравају да ће Европу погодити мегаземљотрес.

Немирни Медитеран и земљотреси у Грчкој

Источни Медитеран доживљава појачану сеизмичку активност. Вишеструки земљотреси погодили су подручје у близини Санторинија, популарне туристичке дестинације, што је довело до тога да две трећине његових становника побегне на копно. Најјачи од ових потреса достигао је магнитуду од 5,1, што обично узрокује малу или никакву штету добро изграђеним структурама.

Упркос анксиозности коју су ови земљотреси изазвали, они бледе у поређењу са сеизмичком претњом са којом се суочава Истанбул. Смештен на раскрсници анадолске и евроазијске плоче, град је под сталним геолошким притиском. Научници упозоравају да је регион одавно требало да погоди потрес који би могао да достигне магнитуду од 7 степени или више, што би потенцијално довело до распрострањеног разарања.

Земљотрес у Истанбулу: Катастрофа која чека да се догоди

У Истанбулу је у среду дошло до снажног потреса од 6,2 по Рихтеру.

Према Марку Бохнхофу, научнику у немачком Истраживачком центру за геонауке, сеизмички записи указују на то да се велики земљотреси јављају у Истанбулу отприлике сваких 250 година. Последњи значајан догађај датира из 1766. године, што значи да је регион већ премашио очекивани временски оквир за још један снажан земљотрес.

- Вероватноћа мегаземљотреса у наредних неколико деценија је чак 80 процената - објашњава Бохнхоф, наводећи податке из више геолошких модела.

Сеизмолог Наци Горор дели ову забринутост, упозоравајући да је 100.000 зграда у Истанбулу изложено великом ризику од урушавања у великом земљотресу.

- Стотине хиљада људи ће умрети - рекао је Горор новинарима, наглашавајући да ни локална власт, ни становници изгледа не схватају у потпуности јачину претње.

Лоша инфраструктура повећава ризик

Упркос строгим грађевинским прописима који имају за циљ припрему за велики земљотрес, усклађеност остаје ниска. Многе структуре нису изграђене да издрже подрхтавање велике магнитуде, а више од милион домова и пословних објеката тренутно је класификовано као ризично.

Професор геологије Сукру Ерсој са Техничког универзитета Јилдиз упозорава да Истанбул није спреман за потрес. Чак и уз правилно урбанистичко планирање, густа насељеност града отежава ублажавање штете. Турски министар урбаног развоја Мурат Курум такође је признао да ће се инфраструктура Истанбула борити да издржи снажан земљотрес.

Темпирана бомба над Истанбулом

Расед који пролази испод Мраморног мора није ослободио значајну сеизмичку енергију деценијама. Геофизичар Дитрих Ланге из Центра за истраживање океана описује ово као темпирану бомбу.

- То је као опруга која се протеже, што дуже остаје под напетошћу, то се више енергије гради - објашњава Ланге. Јаз од 30 километара испод Мраморног мора, само 15 километара од Истанбула, једна је од слабих тачака које изазивају највише забринутости - рекао је Ланге.

Опсерваторија за земљотрес "Кандили" процењује да постоји вероватноћа од 60 процената да ће се до 2030. године догодити земљотрес магнитуде 7 или више степени по Рихтеру. Ако би земљотрес магнитуде 8 или 9 погодио град, то би могло да изазове широко уништење, са штетом која досеже милијарде.

Са све већим научним доказима који указују на сценарио високог ризика, стручњаци наглашавају потребу за хитном акцијом, а ово су ставке које могу да помогну:

• Јачање инфраструктуре
• Спровођење грађевинских прописа
• Припрема становника за катастрофу

Али време истиче. Питање више није да ли ће се Истанбул суочити са великим земљотресом - већ када.

Турску је 2022. године посетило око 360.000 српских туриста, што је повећање од 50 одсто у односу на претходну годину. До почетка 2023. године, у Турску је у прва два месеца отпутовало више од 26.000 српских туриста.

Извор: Србија Данас/Блиц/Daily Galaxy