Стручњаци откривају: ПОСТОЈЕ ЧЕТИРИ РАЗЛОГА за стварање епидемија заразних болести у последњих неколико деценија
Више од половине светске популације живи у градовима, што стручњаци сматрају "хуманитарном катастрофом на помолу”, јер је то плодно тле за размножавање вируса.
САРС, МЕРС, птичји грип, свињски грип, ебола, зика вирус и, сада, Covid-19. Све су то вирусне епидемије које су задесиле човечанство током протекле две деценије.
Играла ИСТЕ БРОЈЕВЕ десет година па извукла "СЕДМИЦУ"! Добила је МИЛИОНЕ, ево шта ће да уради са новцем
У ИТАЛИЈИ СЕ 40 ОДСТО ЉУДИ СЛОБОДНО ШЕТА: Строже мере ступају на снагу
Уколико видите ово на прозору свог комшије значи да му је ПОТРЕБНА ПОМОЋ за време корона вируса
Према прорачунима објављеним 2014. у часопису ''The Royal Society'', епидемије заразних болести постале су све учесталије последњих деценија. Велики број патогена који их проузрокују већ одавно је познат научницима.
А опет, вируси, бактерије и гљивице данас су у стању да досегну сваки кутак света брже и учинковитије него икада пре. Због тога се инфекције јављају на местима где становништво није стекло отпорност на њих, што ствара хаос и задаје потешкоће лекарима и здравственим системима у многим земљама.
Свет повезан као никада пре
Током великог дела историје, људи су живели релативно одсечени једни од других. Релативно недавно је дошло до распрострањеног додира међу људима, али и биљним и животињским светом са различитих континената.
Развој морепловства је у 14. веку потпомогао ширење куге, јер су заражени пацови настањивали бродове. Ипак, патогени су тада путовали спорије него данас, па је куги било потребно десет година да се рашири Европом.
Авионски транспорт је променио све. То је веома савремен и брз начин да се са једног краја света на други превезу људи, животиње, роба, али и патогени. Овакво кретање људи и робе дешава се бржим темпом и у већој мери него раније. За разлику од Средњег века, када су биле потребне године да зараза узме маха, један путник данас може кроз 24 часа да пренесе смртоносни сој некој вируса из, на пример, Кине у Европу.
Када се патоген нађе у новој средини, локално становништво бива изузетно подложно зарази, с обзиром на то да се њихов имуни систем никада пре није суочио са том болешћу. Оваква ситуација може да затекне чак и лекаре и здравство неспремнима.
Урбанизација
Све више људи станује у густо насељеним срединама. Више од половине светске популације живи у градовима, што стручњаци сматрају "хуманитарном катастрофом на помолу". Притом, није нужно реч о углавном чистим градовима, већ о неплански изграђеним насеобинама где станују десетине милиона људи у нехигијенским условима, а градови могу да буду јако плодно тле за размножавање вируса.
Пораст у популацији који је уследио након Другог светског рата није подразумевао само повећање броја становника у урбаним срединама, него и залажење у области које су некада насељавале искључиво животиње. Сваки пут када људи ступе у додир са животињама, могућ је пренос патогена.
Чак три четвртине свих нових заразних болести данас пренете су са животиње на човека. Велике богиње, мале богиње, туберкулоза - све ове болести потекле су од домаћих животња, или се тако претпоставља.
Велики број заразних болести стиже из Азије и Африке управо због односа тамошњег становништва према животињама и животној средини, па тако у Кини продају пилиће на улици без икакве провере, док у Африци лове егзотичну дивљач, као што су мајмуни који носе ебола вирус.
Сиромаштво и беда
Када нови вируси задесе заједнице које већ трпе беду и немаштину, што укључује и осиромашене здравствене системе, онда ту буде и више жртава. Током епидемије еболе 2014. и 2015. године, ниједан Американац није страдао од ове болести, док је од исте умрло око 11.000 на западу Африке.
Чак и у случајевима када је осмишљена вакцина за одређену болест, ако здравство у некој земљи нема довољно средстава да вакцинише одређени постотак свог становништва, све "пада у воду". Политика и друштвени чиниоци играју одлучујућу улогу у томе да ли ће од неке заразне болести умрети пар људи или ће избити пандемија.
Све топлија клима подстиче избијање епидемија
Стручњаци поручују да морамо да се осврнемо и на факторе који се тичу животне средине када разговарамо о здрављу. У том погледу, климатске промене могу да буду понекад једнако значајне колико и наше навике и понашање. У извештају из 2015, група водећих стручњака из области здравства и заштите животне околине истакла је да би последице климатских промена на светску популацију од девет милијарди људи могле да осујете сав напредак човечанства у последњих пола века на пољу глобалног здравља.
Заразе попут зика и денга грознице, као и чикунгуње, преносе комарци жуте грознице, чији је латински назив Аедес aegypti. Као објашњење за то што овај комарац стиже и у пределе у којима га раније није било, стручњаци истичу климатске промене које су и сад актуелне. Температура на глобалном нивоу расте, а комарцима погодују топли и влажни услови.
Поред тога, научници верују да климатске промене утичу и на ширење болести попут птичјег грипа, лајмске болести и колере. Са топлијим климатским условима и учесталим појачаним падавинама, овај процес ће се убрзавати.
Пандемија хара ЕУ, људи масовно умиру, а Брисел криви Москву?!
Руси започели ТЕСТИРАЊЕ ВАКЦИНЕ против корона вируса на животињама
Иранци Нову годину прослављају у изолацији: Честитке шаљу СА ТЕРАСА и путем видео порука
НЕ МОЖЕ ТУЖНИЈЕ: Три члана ове породице је УМРЛО од коронавируса, у року од неколико сати! (ВИДЕО)
МИЛИОНЕРИ СЕ САКРИЛИ ОД КОРОНА ВИРУСА: Ево где су изоловани због страха од пандемије! (ВИДЕО)