МЕСТО СТРАВЕ И УЖАСА: Зову је и "шума самоубица", а тамо можете наићи на ЈЕЗИВЕ призоре
"Твој живот је прелеп поклон од родитеља. Помисли на родитеље, браћу и сестре, на децу. Чувај се. Разговарај о својим проблемима."
Тако гласи натпис на једној табли која се налази на улазу у Аокигахару, шуму која се налази стотонак километара од Токија, Јапан. Ова шума простире се на око 35 квадратних километара у подножју планине Фуџи. Место је, нажалост, познато као уточиште за оне Јапанце који су одлучили да окончају себи живот.
ДЕВЕТОРО ДЕЦЕ И МУШКАРАЦ ПОГИНУЛИ У СТРАВИЧНОЈ НЕСРЕЋИ: У судару 17 возила и комби са злостављаним малишанима (ФОТО/ВИДЕО)
АГРЕСИВНА ЖИВОТИЊА ИСКАСАПИЛА ДЕТЕ (3) У ЗОО-ВРТУ: Била је ван кавеза! Дете ХИТНО ПРЕБАЧЕНО у болницу
ГРУПА МИГРАНАТА СЕ ИСКРЦАЛА ИЗ ЈАХТЕ НА ПЛАЖУ ПУНУ ТУРИСТА: Купачи остали шокирани након "десанта" 83 Пакистанца (ФОТО)
Унутар овог лиснатог пространства влада апсолутна тишина и узнемирујућа тама. У овој шуми електрични уређаји не раде, а дрвеће блокира ветар, што је чини веома тихом. Дивљих животиња готово да и нема, а подручје је пуно пећина. Шума изгледа као непрегледно море дрвећа које сеже у дубину, толико да планинари који у њу уђу често остављају обојене траке везане за дрвеће, да би олакшали повратак онима који се одваже да крену у њу.
Аокигахара је место у Јапану на ком је извршено можда највише самоубистава.
Међутим, суицид као појава има дубоке корене у јапанској култури. Познато је да су самураји вековима вршили seppuku односно, одузимали себи живот када би били на неки начин обешчашћени.
Данас су разлози за самоубиство много другачији. Предњаче депресија и осећај изопштености из друштва, а стручњаци наводе и да је скорашња економска криза допринела порасту броја самоубистава у Јапану.
Неки верују да порекло овог злокобног "имиџа" (место за самоубиства) сеже у 19. век, када су сиромашне породице остављале своје старије или болесне рођаке у шуми да умиру. То је била нека врста "еутаназије" који се на јапанском зове убасуте.
Заронити у утробу Аокигахаре значи ући у дубоки и тамнозелени океан дрвећа, који неки називају и Јукаи - "море дрвећа", у ком се врло лако може изгубити. Због немогућности коришћења компаса, ГПС-а или мобилног телефона, веома је тешко пронаћи пут.
Трагови које су за собом оставили људи који су одлучили да овде окончају свој живот, видљиви су веома брзо. Од заборављених аутомобила на паркингу парка, ужади која још виси са дрвећа или боца са таблетама поред тела или костура који су тамо остали - још увек обучени у одећу.
У шуми постоји група добровољаца која шета стазама у потрази за телима. Много је оних који су месецима, чак и годинама, сматрани несталима, пре него што су им тела била пронађена у овој шуми. Није реткост да се на местима где су пронађена тела види и цвеће које су рођаци покојника положили.
Седамдесетих година прошлог века власти су почеле са годишњим уклањањем тела. Иако су овакве акције врло темељне, локално становништво сматра да оне не дају праву слику о размери самоубистава на овом месту
Јавности није познат тачан број жртава јер је полиција престала да објављује такве податке 2004. године.