У ТОКУ ЈЕ УЗДИЗАЊЕ НОВЕ ВОЈНЕ СИЛЕ! Улажу милијарде долара у војску, страхују од комшија, а имају и један ОЗБИЉАН проблем (ВИДЕО)
У току је појачана потреба за милитаризацијом земље
Пре тачно годину дана, Јапан је направио помак од пацифизма ка милитаризму, када је најавио највеће војно јачање од Другог светског рата као одговор на повећане војне капацитете Кине у Јужном кинеском мору и повећану претњу од Северне Кореје.
НЕТАНИЈАХУ ЖЕЛИ ДА САТРЕ ХАМАС, БЕЗ ТРУНКЕ МИЛОСТИ: "Настављамо до краја, до победе, ништа нас неће зауставити"
"Прешли су црвену линију" Израел позвао САД да ХИТНО реагују, на помолу нови рат?!
"Не само да смо издржали, него још и корачамо напред" Москва сумирала протеклу 2023. годину
Прошлог децембра, Токио је представио петогодишњи план јачања одбране процењен на око 320 милијарди долара, који укључује производњу два ратна брода са напредним радаром и крстарећим ракетама дугог домета. Повећање војне потрошње на два одсто бруто домаћег производа (БДП) у наредних пет година ставило би Јапан у ранг са земљама НАТО и учинило га трећим највећим одбрамбеним буџетом у свету, после САД и Кине.
У међувремену, међутим, пад јена (од 10 одсто у односу на амерички долар) приморао је Токио да смањи амбициозни план набавки Министарства одбране, а ниска стопа наталитета и старење становништва показали су се као велики проблем за број војника. Скоро трећина Јапанаца има више од 65 година, а наталитет је прошле године пао на рекордно низак ниво.
Јапанске одбрамбене снаге (ЈСДФ), имају око 247.000 припадника, а од 2014. године нису успеле да испуне циљеве регрутовања. Од прошле године, копненим, ваздушним и поморским родовима ЈСДФ недостаје укупно 16.000 активних војних лица.
Недостатак војника се најјасније може видети на Ноширу, новом јапанском ратном броду опремљеном противбродским пројектилима и сонарима за праћење подморница.
Пловило је пројектовано са смањеним бројем посаде и може да ради са приближно две трећине посаде потребне за управљање претходним моделом пловила. На новом Ноширу послове које је некада обављало седам-осам чланова посаде сада обављају три или четири, па медицинска сестра ради и као перач судова и куварица, а на броду су постављене додатне прскалице које надокнађују недостатак радника за гашење пожара.
Генерал Јошихиде Јошида, начелник Здруженог генералштаба јапанских оружаних снага, признао је за Њујорк тајмс да се војска суочава са великим потешкоћама у регрутовању новог особља. Јошида истиче да би ЈСДФ требало да повећа удео жена са садашњих осам на 12 одсто до 2030. године, да сарађује са приватним сектором и да више користи вештачку интелигенцију и системе без посаде.
Јапан такође треба да привуче нове батаљоне војника искусних у технологији који ће управљати софистицираном опремом или штитити од сајбер напада. Влада је саопштила да планира да прошири своје војне сајбер снаге на 4.000 људи.
Од краја Другог светског рата, Јапан је угостио више америчких трупа него било која друга земља на свету, а две нације су интензивирале заједничке војне вежбе. Иако су Сједињене Државе поздравиле планове јапанског премијера Фумија Кишиде да повећа потрошњу на војску, остаје да се види да ли ће влада успети да убеди јапански народ да уложи финансијски и људски капитал за повећање војске.
Главни проблем је пронаћи младе људе да попуне редове. Број Јапанаца између 18 и 26 година (који су дуго чинили језгро регрутног центра ЈСДФ-а) смањен је са 17 милиона у 1994. на 10,5 милиона у 2021. години.
Извештаји о сексуалном узнемиравању у војсци такође обесхрабрују жене да се пријаве. Међу кључним факторима је то што је релативно ниска стопа незапослености у Јапану омогућила средњошколцима и студентима да буду селективни у тражењу посла, тако да ЈСДФ мора да се такмичи са приватним компанијама које младима често нуде много боље услове, било да се ради о платама, бенефицијама, стабилности или пријатнијем радном окружењу.
Војсци је све теже да убеди младе дипломце да им је боље да се придруже ЈСДФ-у него да раде за, рецимо, Тојоту или Сони. Многи сматрају да је служба у ЈСДФ слична тешком и опасном радном месту, рекао је за Јапан тајмс Ендрју Орос, професор политичких наука и међународних студија на Вашингтон колеџу.
У многим земљама служење војног рока је обично породична традиција. Иако је то био случај у Јапану, дошло је до одређене промене са падом наталитета и улогом јапанске војске у Другом светском рату, приметио је Орос.
У послератном периоду, на ЈСДФ се дуго гледало са сумњом, али данас се војска генерално гледа у другачијем светлу и многи је виде као корисну институцију, посебно након што се показала неопходном у катастрофама као што су велики земљотрес у источном Јапану и несрећа у нуклеарној електрани Фукушима.
Стручњаци закључују да су боља плата, услови рада и већи степен јавног разумијевања улоге ЈСДФ у националној безбедности најважнији фактори за повећање броја регрута.