Швајцарску чоколаду праве деца робови: Суд разоткрио монструозну истину

Бразилско радно правосуђе је у предмету који је годинама био под судском тајном осудило бразилску подружницу швајцарске компаније Бари Калебо (Barry Callebaut), једне од највећих светских произвођача чоколаде, због колективне моралне штете у вези са дечјим радом и условима рада „сличним ропству“ у ланцу снабдевања какаом. Првостепена пресуда је донета у Салвадору 2022. године и потврђена у другој инстанци, а завршни правни епилог очекује се пред Врховним судом за рад (ТСТ). О овоме је писао новинар Леонардо Сакамото, а текст је објављен на „УОЛ Нотíциас“.

Повод за поступак била је рација из 2017. године на фарми Фазенда Диана у општини Уруçуца (Бахија), где су инспектори, према наводима у предмету, затекли раднике, укључујући и малолетнике у условима дуговног ропства и деградирајућег смештаја уз небезбедан рад и воду неподобну за пиће. Тужилаштво за рад (МПТ) тврдило је да је компанија, купујући какао преко добављачке мреже без адекватне контроле, индиректно остваривала корист од незаконитих пракси.

У првој инстанци досуђена је накнада од око 500.000 реала (9,5 милиона динара), док Јавно тужилаштво за рад у Бразилу тражи драстично повећање на око 110,8 милиона реала, позивајући се на методологију везану за проценат глобалног профита и на потребу „одвраћајуће“ казне уз обавезне мере и кампање против дечјег рада.

Из компаније су медијима поручили да не коментаришу поступке у току, уз навод да „оштро осуђују“ кршења људских права у ланцу снабдевања. Истовремено се позивају на свој програм „Форевер Chocolate“ и циљ да се кроз дубинску проверу и механизме надзора смањује ризик од дечјег рада.

Поглед редакције портала Српски Угао

Ова пресуда подсећа на непријатну истину коју маркетинг не може да „поправи“ – луксузан производ често има прљав траг у сировини. Када суд утврди да је компанија профитирала, јер није контролисала добављаче, онда више није реч о „изолованом инциденту“, већ о моделу пословања, који је склон да зарад профита сахрани етику.

Извор: Српски Угао/ Нина Стојановић