СВЕДОЦИ СМО ПРОПАДАЊА АМЕРИКЕ Више нема дилеме - ово је доказ да Запад више није глобално доминантна сила!
Глобални баланс политичке моћи и утицаја убрзано сели из смера Запада према Истоку.
Сједињене Државе, и западне либералне демократије, у задњих су неколико дана на међународној политичкој сцени добиле више узастопних симболичких удараца из којег бисмо могли да извучемо закључак како некад моћни Запад више није глобално доминантна сила чијој вољи "остатак света" мора да се прилагоди или чак покори.
Постаје очигледно да тај "остатак света", предвођен Кином и Индијом, више кроз међународне институције не допушта формулисање па форсирање најзначајнијих западних иницијатива, ако у њима не препознају националне интересе. Конкретно: сама чињеница да је више западних лидера након скупа Г20 покушало да објасни како резолуција о Украјини - кључна тема скупа - није пораз западних либералних демократија, иако је сасвим јасно да је део чланица блокирао осуду Русије као нападача, показатељ је како западна дипломатска машинерија више не може да оркестрира политичку осуду чак нити бруталне агресије на неозависну државу.
"ИДЕМ У КРЕВЕТ" Нови Бајденов гаф запалио интернет: Председник САД мрмљао, па неочекивано отишао са бине (ВИДЕО)
ШТАНЦУЈУ СЕ ТЕОРИЈЕ Мистерија тресе свет - зашто Си Ђинпинг не долази на самит Г20? Ово је прилично интригантно
"ПРЕСУДИЛИ СУ ЊИХОВИ СОПСТВЕНИ РАСПОРЕДИ" Песков демантовао тврдње да су Путин и Си координирали одлуку да не учествују на самиту Г20
Истовремено, скуп Г20 у Њу Делхију индијски премијер Нерандра Моди је практично искористио за промоцију Индије као глобалне суперсиле, док кинески председник Си Ђинпинг није чак ни присуствовао скупу, али су иступи кинеских дипломата пажљиво праћени због више иницијатива. Упоредно с Г20 скупом, амерички председник Џо Бајден демонстрирао је изјавама урушавање уверљивости америчке спољне политике до нивоа какав није могло да се замисли до пре америчке хаотично-паничне евакуације из Авганистана.
Коментаришући односе с Кином, Џо Бајден поручио је како он не жели да заузда Кину, што је аргументовао тезом како су Кинези ти који уводе нека нова правила у међународној трговини, а за шта је као пример навео забрану кинеским државним званичницима коришћење Ајфона. Било је чудно да је Бајден уопште споменуо ту забрану јер је недавно због ње дошло до епског колапса вредности Еплових деоница од око 3 посто, због чега је компанија у два трговинска дана изгубила око 200 милијарди долара. Бајден је у тој изјави прећутао како он наставља обрачун тарифама и разним технолошким забранама Кини које је отпочео још Доналд Трамп, а сада јавно гунђа због тобоже необичних мера Кине, које су део истог трговинског сукоба. А већ сами губитак на тржишној капитализацији Епла проказао је трговински рат који форсира Бела кућа као аутодеструктивну политику.
Наиме, досадашње трговинске забране Америци су донеле повећање трговинског дефицита, као и наставак раста јавног дуга, а не његово смањивање. И најновија америчка забрана извоза напредних чипова у Кину већ се такође показала бламажом јер је кинески Хуавеј у међувремену сам произвео напредне 5Г чипове те их представио у најновијем издању флагсхип мобитела. Истовремено, постало је јасно како ће Запад вероватно имати више штете од кинеске забране извоза ретких минерала и метала који се користе у производњи батерија, него што ће Кина да пати због низа забрана трансфера технологија. Итд., итд..
Други симболички чин мењања позиција америчке спољне политике сигурно јесте то што данас шеф Беле куће мора јавно да глорификује развој политичко-економских односа с лидерима Комунистичке партије Вијетнама, државе која је током 20-годишњег рата од 1955. до 1975. забележила између 1 до 3 милиона људских жртава, али и изгубила 20 посто џунгли и 20-50 посто шуме мангрова, током сукоба с америчким оружаним снагама.
Данас америчка политика представља приближавање Вијетнаму као ширење неке врсте политичког коридора према Кини, али јасно је да је заправо разрушени и измучени Вијетнам израстао у економску суперсилу с 100 милиона становника и с компанијама које почињу да привлаче пажњу на највишем светском нивоу. Американци их још од Клинтона више не могу избећи као силу у регији, а Вијетнам постаје све моћнији. На пример, вијетнамска компанија за производњу е-аутомобила основана пре само шест година, Винфаст, средином прошлог месеца је доживела спекулативну експлозију вредности малог удела деоница у слободној трговини, која је њену тржишну капитализацију довела на ниво виши од америчких дивова као што су Форд или ГМ. Иако је касније цена деонице Винфаста пала (капитализација се задржала на 40-ак милијарди долара), сама чињеница да је млада вијетнамска фирма надрасла америчке аутомобилске дивове према капитализацији има огромну симболичку вредност ако се процењује ниво лагане, али незаустављиве ерозије америчке хегемоније у међународним односима након 2. светског рата.
Треба подсетити да је посебну тежину режираној промоцији Индије као нове суперсиле на скупу Г20 претходила импресивна индијска мисија на Месец која је успешно окончана слетањем на позиције где нико раније није успео и френетичним слављем великог броја индијских инжењера. Такво супстанцијално славље, које сигурно представља значајну историјску тачку, Сједињене Државе дуго нису имале.
Све у свему, учвршћује се утисак да се глобални баланс политичке моћи и утицаја убрзано сели из смера Запада према Истоку.
Стога није чудно да се дипломатски пораз на Г20 представници великих западних либералних демократијама управо жестоко труде да прикажу као победу.
- Француски председник Емануел Макрон рекао је да самит лидера Г20 у Њу Делхију није нужно место да се очекује дипломатски напредак у рату Русије против Украјине - пише Блоомберг и доноси Макронову изјаву да је већина чланица Г20 ипак осудила рат у Украјини. Шефица америчког Тресурија неугодну ситуацију у којој су се нашле западне либералне демократије разводњује тезом како усвојена декларација једноставно није пораз Запада:
- Џенет Јелен одбацила је оптужбе да је Г20 разводнио своје стајалиште о Украјини током викенда, хвалила је самит о постигнућима светских лидера у повећању финансирања за економије у развоју... Јелен је бранила заједничку изјаву договорену на крају самита у Њу Делхију, рекавши да је "суштински врло снажна" у формулацији о сукобу у Украјини. Компромисни документ је критикован јер је избацио неке од најагресивнијих осуда руског рата у Украјини у поређењу с последњим самитом Г20 на Балију. Комунике је осудио територијалне аквизиције силом и нападе на цивиле и инфраструктуру, док је позивао на поштовање међународног права. "САД не види да овај језик ни на који начин слаби став Г20 о Украјини" рекла је Јелен. "Јасно је да је било тешко пронаћи језик који би задовољио САД и друге земље, али осећали смо да желимо јак језик, и суштински јак језик, а овај је суштински био врло јак" пише Финанциал Тимес.
Кад вам шефица финансија највеће светске економске силе говори о томе да су тражили и нашли "суштински јак језик" то се може интерпретирати да су наишли на суштински проблем.
Означује ли задњи Г20 самит симболички крај ере глобалне политичко-економске доминације Запада? Да.