Шведска је некада била узор, а сада? Деца убице, бандитски ратови и бомбашки напади постали су свакодневица

Да би показао колико је гангстерски криминал постао озбиљан проблем у Шведској, новинар Диамант Салиху треба само да проследи неколико порука са мобилног телефона. 

На први поглед оне изгледају као спам, написане шареним фонтовима, обећавају велике суме новца које се могу зарадити. Али тек пажљивијим погледом постаје јасно зашто су ту емоџији пиштоља и лобање.

То су такозвани "огласи за убиства" постављени на интернету од стране вођа банди, који нуде новчане награде онима који су спремни да изврше ликвидације, преноси биртански The Телеграпх.

- Сви послови су доступни", пише у једном, обећавајући и до милион круна (око 80.000 евра). "Године нису битне, стоји у другом, што објашњава зашто многи од нових плаћених убица у Шведској нису искусни криминалци - већ деца.

Део проблема, како неки наводе, лежи у шведском закону који каже да особа млађа од 15 година не може бити кривично гоњена.

- Имамо толико дечјих војника уличних банди да више нико не зна број. Међу ухапшенима су деца стара свега 13 година, наводи Салиху, истраживачки новинар шведског јавног сервиса СВТ.

У Шведској данас ретко прође недеља без хапшења неког тинејџера због нарученог убиства, због чега је што Салиху стално заузет, а јавност у стању националне кризе какву ова земља никада раније није искусила.

Тих и сталожен бивши новинар таблоида, 41-годишњи Салиху могао би лако бити лик из скандинавског нора, неко ко расветљава најмрачније делове друштва. Ипак, број мртвих у његовим причама далеко превазилази онај из романа Стига Ларсона, а наде у "срећан крај" готово да нема.

Јер прича коју истражује последњих десет година је, у суштини, једно велико, нерешено убиство:

Мултикултурално друштво је само сан

Зашто је Шведска, дуго узор остатку Европе због мира и благостања, одједном суочена с толиким гангстерским ликвидацијама?

Зашто, у земљи која се поноси својом отвореношћу према мигрантима, толико чланова банди долази управо из мигрантских заједница? И да ли је за то крива шведска држава или саме мигрантске заједнице? Да ли је мултикултурално друштво само сан?

То су питања која је већ обрадио у две бестселер књиге репортажа, које су уздрмале Шведску и отвориле теме које је либерални део друштва годинама избегавао. Његова прва књига, "Док сви не погину", бележи рат између две сомалијске уличне банде који је однео животе деветоро младих.

Његова најновија књига, "Кад нико не слуша", прати више нивое шведског криминала, откривене захваљујући полицијском пробоју у "Encrochat", шифровани телефонски сервис који су користили гангстери широм Европе.

Ова књига излази овог месеца у преводу и у Великој Британији, земљи у којој је Салиху, и сам мигрант пореклом с Косова, први пут приметио пукотине у мултикултуралном моделу док је радио као страни дописник за шведски таблоид "Expressen".

Током шест месеци које је провео извештавајући за новине у Лондону, Салиху је пратио последице нереда из 2011. године, у којима су банде имале значајну улогу. Две године касније, поново је извештавао о сличној причи, овог пута код куће, када су избили нереди у градским четвртима широм Шведске. 

У разговору са младима из тих насеља, Салиху је чуо уобичајене жалбе на незапосленост и осећај отуђености, али није могао да избегне једно неугодно питање:

- У шведским областима које имају социјалне проблеме, нисам видео тако лоше становање и класне разлике као у Великој Британији. Па зашто онда, кад у Шведској имамо генерално виши животни стандард, долази до овакве ескалације насиља?, пита се он.

То је питање које данас поставља и остатак од десет милиона становника Шведске, након десетогодишњег таласа насиља који је кулминирао са 62 смртоносне пуцњаве у 2022. години. 

То је двоструко више него у Енглеској и Велсу, који заједно имају шест пута више становника, и по броју убистава ватреним оружјем те године, Шведска се нашла одмах иза Албаније у Европи.

Некадашње доминантне бајкерске банде сада су замениле етничке мафије с Балкана и Блиског истока, најистакнутија међу њима је Foxtrot група, предвођена Курдима, која заузима централно место у Салихуовој новој књизи. Иако се баве трговином дрогом, многе активности Foxtrota би се пре могле назвати "неорганизованим криминалом".

Ова група је прва увела систем онлајн награда Изнајмљује оружје и бомбе тинејџерима који желе да се докажу. Док полиција не успева да прати темпо, чак и мањи провинцијски градови постају попришта пуцњава и експлозија.

У међувремену, вође банди се славе у песмама репера и међу тзв. "гангфлуенсерсима", термином који је ушао на листу нових речи Шведског језичког савета још 2021. Како каже премијер Улф Кристерсон, који долази из редова десног центра: „Шведска овако нешто никада раније није видела.“

И није реч само о мигрантима из гета, додаје Салиху. "Сада видимо и шведску децу како се укључују", нека долазе из разорених породица, али нека су и из успешних домаћинстава. Можда су раније само нешто украла или бежала из школе, а сада учествују у убиствима".

Видео снимак до којег је британски The Телеграпх дошао крајем прошле године, приказује како изгледа када 14-годишњи тинејџер изврши убиство по наруџбини за нарко-банду. На снимку се види младић како носи калашњиков и испаљује рафал ка улазним вратима једног стана у згради. Наводно је снимак направљен како би се доказало да је убиство извршено.

Па, шта је онда пошло по злу?

Део кривице, каже Салиху, лежи у друштвеним проблемима који су заједнички већини сиромашнијих, мултиетничких четврти широм Европе. Незапосленост и дискриминација многим младима ограничавају осећај перспективе. А телевизијске серије о бандама често "истичу само гламурозне аспекте живота у банди новац, поштовање, моћ али изостављају трауме, манипулацију и трагичне последице".

Ипак, осећај неуспеха је у Шведској још израженији. Земљи која се деценијама разликовала од осталих европских држава по својој отворености према мигрантима. 

Још од 1960-их, када се представљала као хуманитарна суперсила, Шведска је пружала уточиште онима који беже од невоља: од Американаца који су избегавали регрутацију за рат у Вијетнаму, преко совјетских дисидената, до Ирачана који су бежали од режима Садама Хусеина. У 1990-им су дошли избеглице са Балкана, а у последњој деценији тражиоци азила из Сирије, Авганистана и подсахарске Африке.

Како би избегле стварање "паралелних друштава", шведске владе су годинама улагале у програме за социјалну интеграцију.

Швеђани дочекују људе из свих крајева света, али заправо не желе да им ти људи буду комшије. Салиху, међутим, не сваљује све на расизам. У својој новој књизи, на пример, пише о квартовима погођеним криминалом, где самохране мајке често саме одгајају по осаморо деце. Многи чланови банди које је интервјуисао не криве ни друштво ни родитеље, већ свесно бирају такав начин живота.

- Имали су све прилике у животу. Њихова браћа и сестре су завршили школе и нашли добре послове али су они ипак изабрали погрешан пут.

Шведска, уличне банде прете 

А "погрешан пут", нажалост, је доступан свакоме ко одлучи да се одазове на оглас за убиство. Регрути понекад добијају упутства за мету путем снимака уживо на паметним телефонима, а затим им се наређује да сниме свој злочин. У децембру прошле године, убица је користио ГоПро камеру како би снимио себе док је пуцао на репера сиријског порекла, Ниноса Коурија, на паркингу вишеспратне гараже.

Вође банди такође граде култ личности на друштвеним мрежама, а њихови пратиоци често реагују бурно на мање ласкаво извештавање новинара попут Салихуа. Када је један бивши члан Foxtrot групе, Мустафа ал Џубури, објавио видео у којем открива да је лажирао своју смрт, машући златним калашњиковим како би доказао да је жив, његови следбеници су на Инстаграму уживо напали Салихуа.

- Гледало је то 20.000 људи", каже Салиху, који држи своју кућну адресу у тајности. "Како Инстаграм може да не реагује, знајући с каквим људима има посла, људима који подстичу убиства и прете новинарима?.

Претња банди у Шведској сада се шири и ван њених граница – укључујући и Велику Британију. Анис Хемиси, кик-боксер пореклом из Туниса, осуђен је 2021. у Великој Британији због убиства Фламура Бећирија, шведско-албанског нарко-боса који је убијен испред своје куће.

Шведска полиција такође трага за 25-годишњим гангстером осумњиченим за убиство двојице британских туристичких агената, Хуана Сифуентеса и Фарука Абдулразака, који су упуцани током пословног пута у Малме прошлог јула. Њихове породице инсистирају да нису имали везе са криминалним круговима.

Ситуацију додатно компликује чињеница да многи гангстери имају уточишта на Блиском истоку, где их родбинске везе често штите од хапшења. Ал Џубури је свој "повратнички" видео објавио из Ирака, док је вођа Foxtrota, Рава "Лисица" Маџид, побегао у Турску пре шест година, где је узео држављанство како би избегао изручење. 

Наводно је поседовао луксузни стан у Истанбулу, одакле је наставио да води банде на даљину, пре него што је, изгледа, побегао даље у Иран.

Док крајња десница, посебно антиимигрантски Шведски демократи, сада има подршку једног од пет гласача у Шведској, влада покушава да пооштри борбу против банди. Казне затвора су знатно повећане за малолетнике, који су раније за убиство добијали свега три године затвора.

Захваљујући пробијању Encrochat система, који је омогућио полицијама широм Европе да прислушкују планове криминалаца око 400 шведских гангстера је већ завршило иза решетака.

Шведски политичари такође позивају на ограничавање употребе друштвених мрежа како би се зауставили "огласи за убиства", нешто на шта Салиху упозорава, а што би могло да се прошири и на Велику Британију.

- И ви можете доћи у ситуацију у којој ћете имати британске дечје војнике, баш као што ми сада имамо ову кризу у Шведској, каже он.

Истиче да, док строжи закони о оружју у Британији значе да су пуцњаве ређе, насиље ножевима је готово једнако лоше: у последњих 12 месеци до марта 2024. године, 57 особа млађих од 25 година умрло је у нападима ножем, од чега је 17 било млађе од 16 година.

Међутим, иако су шведска убиства оружјем сада опала, прошле године их је било 45, Салиху се плаши да основни узрок насиља и даље тиња. Такође наглашава да мали делови банди сада привлаче даље опасније наручиоце од обичних криминалаца. 

Пре годину дана, шведски званичници оптужили су Иран за регрутовање локалних бандита за нападе на израелске интересе у Европи, укључујући и израелску амбасаду у Стокхолму, где је пронађена жива граната.

Прошлог месеца, Вашингтон је санкционисао Foxtrot мрежу због тих напада, наводећи да је Лисица (Rawa Маџид) "посебно сарађивао" са Техераном. Са тим у виду, Салиху се плаши да би једног дана не само гангстери, већ и новинари и институције демократије могли постати мета огласа за убиства“.

- Ако дозволимо да ови криминалци постану моћнији, плашим се да ће наши демократски институти бити под притиском, било да су то тужиоци или новинари и ја бих се много више плашио, додаје Салиху.

- Ови људи су предатори. Морате да се супротставите њима, а не да се повучете.