СИТУАЦИЈА СЕ МЕЊА ИЗ КОРЕНА! ШВЕДСКА ЈЕ НОВА ЧЛАНИЦА НАТО-а: Шта пријем скандинавске државе значи за Стокхолм, а шта за Запад и Русију?

Шведска се данас формално придружила НАТО-у у запањујућем прекиду два века дуге политике војне неутралности.

Подстакнути ратом у Украјини који је почео у фебруару 2022, скандинавска нација и њен нордијски партнер Финска спровели су свеобухватну ревизију своје дугогодишње политике националне безбедности и само два месеца касније поднели су захтев за придруживање огромном безбедносном блоку.

Шведски премијер Улф Кристерсон је у Вашингтону предао коначну документацију, а Бела кућа је у изјави уочи обраћања председника Џоа Бајдена о стању савеза рекао да ће Шведска данас званично добити статус чланице.

- Имати Шведску као савезницу у НАТО-у учиниће Сједињене Државе и наше савезнике још безбеднијим - наводи се у саопштењу, пре него што је Кристерсон изјавио: "Шведска ћпостаје 32. чланица НАТО-а".

Шведска застава ће сада бити истакнута испред седишта НАТО-а у Бриселу у понедељак у оквиру свечаног обележавања приступања Стокхолма Алијанси када буду извршене коначне административне дужности. За НАТО, приступање Шведске и Финске – које са Русијом деле границу од 1.340 км – представља најзначајније проширење деценијама.

То такође представља значајан ударац за руског председника, који је настојао да спречи даље јачање Алијансе и запретио да ће предузети неодређене "политичке и војно-техничке контрамере" као одговор на потез Шведске.

Након што постане чланица НАТО-а, Шведска ће имати користи од заједничке одбрамбене гаранције Алијансе према којој се напад на једног сматра нападом на све.

- Морамо да се суочимо са светом онаквим какав понекад желимо да буде - рекао је Кристерсон након што је Мађарска постала последња чланица НАТО која је прошле недеље ратификовала приступање Шведске, признајући да је рат у Украјини дестабилизовао европски безбедносни пејзаж и да је захтевала прекид са политико несврставања.

Заузврат, Шведска ће НАТО снагама додати најсавременије подморнице и значајну флоту високо способних борбених авиона "Грипен" домаће производње. То ће такође бити кључна веза између атлантских и балтичких држава НАТО-а, Естоније, Летоније и Литваније – које су се дуго сматрале Ахиловом петом Алијансе.

Ратни планери су се борили да смисле како да спрече те земље да буду одсечене од својих савезника ако руске копнене трупе заузму простор од 65 километара између Белорусије и руске ексклаве Калињинград.

Позиција Шведске, која се простире и на Северном и на Балтичком мору, омогућила би НАТО-у да "благовремено распореди снаге за јачање нација Балтичког мора, али посебно држава на линији фронта", рекао је Тули Дунетон, естонски подсекретар за политику одбране.

И не само то, већ би приступање Шведске и Финске НАТО-у могло драматично да унапреди сарадњу Запада у погледу приближавања Арктику, региону чији ће значај експоненцијално расти у наредним годинама.

Како крајњи север пролази кроз промене без преседана због климатских промена, отапање леда отвара огромну нову границу, откључавајући ризницу раније неискоришћених природних ресурса, нових трговачких путева и стратешке супериорности.

Упркос томе што су односи између Истока и Запада били на најнижем ступњу у последњих неколико деценија, арктичка сарадња је настављена релативно непромењена, чак и док рат у Украјини и даље бесни – али статус кво ће се готово сигурно променити као и то да изгледи да се капитализује оно што Арктик има да понуди постаје опипљивије.

Међутим, сада, када се Шведска придружила Финској у НАТО-у, седам од осам арктичких нација су такође чланице безбедносног блока.

Ово би могло у великој мери да побољша способност Арктичког савета да постави ригорознији, мултилатерални безбедносни приступ у борби против руске технолошке и војне доминације и надокнади недостатке било које земље.

Али аналитичари упозоравају да, иако улазак Шведске олакшава НАТО-у да изврши контролу и ојача рањиве балтичке државе, Русија и даље може да угрози регион од тешко наоружане ексклаве Калињинград и да угрози подводну инфраструктуру.

- Ако погледате мапу, онда географски Балтичко море постаје "НАТО језеро", да. Има још посла за НАТО - рекла је Мина Аландер, истраживач на Финском институту за међународне послове.

Недавна анкета шведског емитера СР показала је да већина Швеђана верује да је земља поднела превише жртава да би се придружила НАТО-у, иако више од три четвртине верује да ће НАТО ојачати безбедност земље.

Док се Стокхолм све више приближава НАТО-у у последње две деценије, чланство означава јасан раскид са прошлошћу, када је Шведска током више од 200 година избегавала војне савезе и заузимала неутралан став у време рата.

После Другог светског рата, изградила је међународну репутацију шампиона људских права, а када се Совјетски Савез распао 1991. године, узастопне владе су смањивале војну потрошњу.

Још 2021, њен министар одбране је одбио чланство у НАТО-у, да би се тадашња социјалдемократска влада пријавила, заједно са суседном Финском, само неколико месеци касније након што је почео рат у Украјини.

Земља се од тада окренула у погледу своје политике националне безбедности и одбране, а њени министри одбране и цивилне одбране су недавно позвали јавни и приватни сектор да се припреме за могући рат у Европи у наредним годинама.

Иако се Финска придружила прошле године, Шведска је чекала јер су Турска и Мађарска, које одржавају срдачне односе са Русијом, одлагале ратификацију приступања Шведске.

Анкара је више од годину дана одбијала да Стокхолму да зелено светло за чланство у НАТО, позивајући шведске законодавце да пооштре свој став према локалним члановима Радничке партије Курдистана (PKK), курдског политичког и милитантног покрета који Турска третира као терористичку групу.

Као одговор, Стокхолм је представио нови антитерористички закон којим је чланство у терористичкој организацији забрањено.

Шведска, Финска, Канада и Холандија такође су предузеле кораке да олабаве политику извоза оружја у Турску, док су САД одобриле продају флоте борбених авиона Ф-16 турским ваздухопловним снагама.

Када је Турска ратификовала пријем Шведске у НАТО у јануару, Мађарска и њен проруски премијер Виктор Орбан представљали су последњу препреку.

Орбанова влада се суочила са све већим притиском савезника из НАТО-а да се усклади и запечати приступање Шведске алијанси, али је Мађарска одложила свој потез све док Кристерсон није 23. фебруара посетио Будимпешту, где су две земље договориле споразум о борбеним авионима.

- Парламенти свих држава чланица НАТО-а сада су гласали за улазак Шведске у НАТО. Шведска је спремна да преузме своју одговорност за евроатлантску безбедност - рекао је Кристерсон у објави на мрежи "X" nakon састанка.

Чланство Шведске у НАТО-у подржало је 188 посланика у мађарском парламенту, шест против и ниједан уздржан. Мађарска је ратификовала захтев Шведске неколико дана касније. Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг одмах је поздравио ратификацију Мађарске.

- Чланство Шведске ће нас све учинити јачим и сигурнијим - написао је он. Улазак Шведске у НАТО долази неколико дана након што је немачки министар одбране изјавио да би руска војска могла да покрене напад на земље савезнице у року од "пет до осам година".

Борис Писторијус је рекао да САД, Велика Британија и ЕУ "готово сваки дан чују претње из Кремља тако да морамо узети у обзир да би Владимир Путин једног дана могао чак и да нападне неку НАТО земљу".

Писторијус је за немачки лист Дер Tagesspiegel рекао: "Наши стручњаци очекују период од пет до осам година у којем би то могло бити могуће."

- Морамо поново да научимо да живимо са опасношћу и да се припремимо војно, друштвено и у смислу цивилне одбране - закључио је, указујући на алармантан говор шведског министра цивилне одбране раније ове године у којем је позвао шведске грађане да се припреме за могући рат.

Естонска премијерка Каја Калас верује да је сукоб Русије и НАТО-а још неизбежнији, дајући рок од само три до пет година Европи да се припреми за озбиљну војну претњу на источном крилу Алијансе.

У међувремену, адмирал Роб Бауер, председавајући Војног комитета НАТО-а, позвао је и цивиле и владе да се припреме за катаклизмичне сукобе и језиву перспективу регрутације.

- Морамо да схватимо да није дато да будемо у миру. И зато ми (НАТО снаге) имамо планове, зато се спремамо за сукоб са Русијом - рекао је Бауер новинарима после састанка шефова одбране НАТО-а у Бриселу прошле недеље.

- Али дискусија је много шира. Тоује такође индустријска база и људи који морају да схвате да играју улогу. У оштром упозорењу, он је рекао да цивили морају бити спремни за сукоб у наредних 20 година који би захтевао потпуне промене у њиховим животима.

Бауер је рекао да ће велики број цивила морати да буде мобилисан у случају да избије глобални рат и да владе морају да се постарају да њихове нације буду "спремне за рат".

Извор: Србија Данас/Daily Mail/Пренео: В.М.