Свемир постаје сметлиште: 100 милиона комада отпада кружи изнад наших глава - Опасност све већа
Извори отпада укључују ракетне моторе, старе сателите, и фрагменте настале током експеримената и војних testova.Međunarodni документи о регулацији свемирског отпада постављени су, али механизми принуде су неадекватни.
Свемир који би требало да симболизује напредак и истраживање све више личи на депонију. Према проценама међународних агенција, укључујући Европску свемирску агенцију, око Земље кружи више од 100 милиона комада свемирског отпада укупне масе од приближно 13 хиљада тона.
Стручњаци упозоравају да и најмањи фрагменти отпада, који јуре орбитама брзином од 28 хиљада километара на сат, могу озбиљно угрозити сателите и ракете. Преко 40 хиљада делова већи су од 10 центиметара и представљају директну опасност по летеће објекте.
Како настаје свемирски отпад
Главни извори отпада у свемиру су ракетни мотори, делови летелица који не сагоре у атмосфери, али и стари сателити који су престали да раде. Забележени су и инциденти када су фрагменти падали на Земљу - у фебруару ове године део ракете "Фалцон 9" срушио се у шуму у Пољској.
Поред нехотичних случајева, део отпада настао је и током свемирских експеримената и војних тестова. Још 60-их и 70-их година САД и СССР су рушили објекте у орбити у оквиру тестирања свемирског оружја. Сличне пробе касније су спроводиле и Кина и друге земље.
Покушаји регулације отпада у свемиру
Проблем је препознат још деведесетих, па су усвојени међународни документи и препоруке, укључујући и норме УН из 2010. године. Ипак, већина прописа остаје "меке природе" - без механизама принуде. Државе са свемирским амбицијама често уводе сопствена, другачија правила.
Данас већину мисија покрећу приватне компаније, а чак и НАСА користи њихове услуге. Нови типови ракета пројектовани су тако да после лета сами слете и тиме смање ризик од стварања отпада, али огромна количина већ постојећих фрагмената остаје нерешена.
Опасност од Кеслеровог синдрома
Највећа претња је тзв. Кеслеров синдром - ланчана реакција у којој судари постојећих делова производе нове фрагменте, што додатно повећава опасност од нових судара. Процене говоре да је до сада у орбиту послато више од 20 хиљада сателита и 7 хиљада ракета, а свака нова несрећа ствара хиљаде нових комадића отпада.
Решења на хоризонту
Предлози за уклањање отпада крећу се од ласерског уништавања и магнетних замки, до коришћења мрежа или преусмеравања фрагмената да изгоре у атмосфери. Већина пројеката, међутим, још је у фази експеримента.
- Свемирски отпад није само технички, већ и правни проблем. Ако препустимо свемир само комерцијалним интересима, ризикујемо да изгубимо контролу над његовом безбедношћу - упозоравају експерти.
Док научници траже решења, једно је сигурно - свемирски отпад више није апстрактна претња, већ реалност која може угрозити будућност истраживања и туризма у космосу.