СВЕТ У СТРАХУ ОД НОВОГ РАТА: Док Запад трепери, Путин стрпљиво чека - због ОВИХ речи из 2007 јасно нам је шта ПЛАНИРА
Изазива страх и трепет широм Европе.
Док су ратни разговори око Украјине достизали врхунац и страх од инвазије током протекле недеље, један светски лидер остао је одлучно изнад сукоба: руски председник Владимир Путин. Не, Путин није био на одмору. Лидер Кремља се држао пуног распореда, али је давао оскудне јавне примедбе о међународној кризи која је узаврела.
Прошле среде, Сједињене Државе и НАТО доставиле су своје писане одговоре на руске безбедносне захтеве, нудећи Москви оно што је амерички државни секретар Ентони Блинкен описао као дипломатско скретање са опасног пута ескалације ка рату.
А онда тишина. Путин је у четвртак провео дан у свечаној јавној посети Пискарјевском меморијалном гробљу како би обележио годишњицу укидања опсаде Лењинграда полажући цвеће на заједничку гробницу у којој су и посмртни остаци његовог старијег брата Виктора, који је преминуо као дете током блокаде града.
КАНДАСКИ МЕДИЈИ СЕ МАЛО ЗАНЕЛИ: Протест камионџија у Отави повезали са Владимиром Путином (ВИДЕО)
"РУСИЈА НАСТАВЉА ДА РАЗМЕШТА СНАГЕ ОКО УКРАЈИНЕ" Бајден оштро: САД спремне на сваки сценарио
У СВЕТУ "ПУЦАЈУ" УЛТИМАТУМИ: Русија захтева од САД-а да повуку војску из СИРИЈЕ
Путин је у петак председавао састанком о националној безбедности. Али опет, Кремљ је дао само анодно очитавање и објавио кратак исечак Путиновог разговора о новом спољнополитичком документу. Док је руски министар спољних послова Сергеј Лавров понудио неколико штурих оцена писма - рекавши да Руси нису имали "позитивну реакцију" на главну тачку проблема, позив Кремља да се заустави даље ширење НАТО-а на исток - било је јасно да ће свет морати да сачека снажнији Путинов одговор, наводи CNN.
А Путин може да чека. Док су се западни лидери унели око украјинске кризе, Путин је човек који се суочава са веома малим унутрашњим политичким притиском. Његова политичка опозиција је склоњена са стране или стављена у затвор, има попустљиве државне медије и не мора да размишља о било каквој кампањи за реизбор у блиској будућности. Он не мора да се консултује са непослушним парламентом о спољним пословима.
То га чини јединим човеком за разговор. Француски председник Емануел Макрон је у петак телефоном разговарао са Путином о украјинској кризи, при чему је из Јелисејске палате саопштено да је Путин рекао Макрону да је "он једини са којим је могао да води тако дубоку дискусију".
Макрон, који се спрема за председничку кампању, није био једини који се бави кризом. Британски премијер Борис Џонсон - на измаку због окупљања у Даунинг Стриту и спасавања животиња у Авганистану - рекао је у петак да планира да разговара са Путином и да је спреман да отпутује у регион у покушају да ублажи кризу. Турски председник Реџеп Тајип Ердоган дао је две одвојене понуде - позвао је руског председника да присуствује самиту и истакао себе као некога ко би хтео да посредује између Русије и Украјине.
Кремљ је рекао да је Путин прихватио позив, наравно у зависности од решавања "епидемиолошке ситуације", и да ниједан датум није одређен - иако је турски министар спољних послова Мевлут Чавушоглу рекао новинарима у четвртак да га је Кремљ обавестио да ће то бити након што се Путин врати са отварања Олимпијских игара у Пекингу које почињу 4. фебруара.
Да ли Путин држи све карте? Хоће ли куповати време на Зимским олимпијским играма на којима ће бити гост кинеског председника Си Ђинпинга? Да ли је он добар тактичар, или лош стратег? Прорицање Путиновог мастер плана може бити забава за стручњаке, али руски председник је веома дуго износио своје намере веома јасно. Не треба читати Путинове мисли. Његове речи говоре саме за себе.
Путин је још 2007. изнео своје главне притужбе на Минхенском безбедносном форуму. Његов аргумент? Проширење НАТО алијансе на бивше чланице Варшавског пакта и балтичке државе био је акт агресије усмерен на Русију.
Мислим да је очигледно да ширење НАТО-а нема везе са модернизацијом саме алијансе нити са обезбеђивањем безбедности у Европи. Напротив, представља озбиљну провокацију која умањује ниво међусобног поверења. И имамо право да се запитамо: Против кога је ово проширење намењено? рекао је он тада.
А онда је дошло до стационирања америчке противракетне одбране у Европи. По Путиновом мишљењу, ракетна одбрана - коју је Вашингтон објаснио ту инсталирао, како тврди Америка, због Ирана и Северне Кореје - заправо је била осмишљена да поткопа руско нуклеарно одвраћање. Још злокобније, Путин је рекао ово - Уверен сам да историчари будућности неће описати нашу конференцију као ону на којој је проглашен Други хладни рат. Али би могли.
Тај сукоб - назовите га Хладни рат Лајт верзија, или Хладни рат 2.0 - је од тада постепено добијао на замаху, кроз узастопне кризе: руска анексија Крима 2014. и рат у Донбасу; интервенција Кремља у грађанском рату у Сирији 2015. године; Руско мешање у америчке изборе 2016; тровања у Солсберију 2018. у Енглеској, и тако даље. Путин је такође изградио образложење за рат током лета када је објавио историјски есеј од 5.000 речи, тврдећи, у суштини, да су Украјинци и Руси једна нација. Независна Украјина је, по његовом мишљењу, била „вештачка подела“ два народа и због тога није права држава. Портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је да Путин и његова влада "неће журити са пресудама". Сада када Други хладни рат прети да се претвори у веома врућ, свет мора да сачека да види да ли следећи Путинов потез сигнализира преокрет на горе у глобалним пословима.