СВЕТСКИ МЕДИЈИ УБИСТВО СУЛЕЈМАНИЈА ПОРЕДЕ СА ЧИНОМ ГАВРИЛА ПРИНЦИПА Све подсећа на 1914! (ФОТО)

а / Извор: Фото:Профимедиа/Илустрација СД

После прошлонедељног убиства иранског генерала Касема Сулејманија, прошлост је, као и често досад, понудила примамљиву паралелу садашњости, и то захваљујући популарним хаштаговима који су у данима након убиства преплавили друштвене мреже

И није изненађујуће да таква сећања прогоне колективну свест у оваквим тренуцима. И док једни мисле да се ширење непријатеља мора спречити по сваку цену, они мало мирољубивији забринути су да би свет могао да понови катастрофалне грешке из 1914. када је Европа успела да уништи себе

Глобалне и регионалне силе суочавају се са сличним питањима на модерном Блиском истоку. Утицај Сједињених Држава смањује се након готово 30 година непрекидног рата, док америчко партнерство са Саудијском Арабијом (против Ирана) више наликује ратном профитерству.

МАСАКР У ЏАМИЈИ Погинуло најмање 12 људи, међу њима и високи полицијски званичник (ВИДЕО)

Руси сустигли АМЕРИЧКИ РАЗАРАЧ у Арапском мору! (ВИДЕО)

ХУМАНОСТ И СОЛИДАРНОСТ: Светске звезде покрећу акцију помоћи Аустралији након пожара - Новак Ђоковић међу њима

ХУМАНОСТ И СОЛИДАРНОСТ: Светске звезде покрећу акцију помоћи Аустралији након пожара - Новак Ђоковић међу њима

- И као надвојвода Франц Фердинад 1914. године, Сулејмани је био симболички значајан вођа којег је убио противник испреплитан с интересима великих сила, мада је америчка војска по обиму и организацији знатно другачији ентитет од српских националистичких терориста

Међутим, наводи се даље у тексту, то би требало да пружи и наду, јер свет има низ дипломатских алата и опција које су вођама 1914. биле недоступне. Мада, већ је дошло до првог дипломатског промашаја када је Трампова администрација пропустила да испуни обавезе према Иранском нуклеарном споразуму што је делом и довело до брзе ескалације кризе на Блиском истоку.

Ипак, противници са обе стране морају бити свесни постојања алата којима свет данас располаже како би разрешили кризу. Можда и најважнија лекција из Првог светског рата јесте вредност дипломатије - одлазак за сто и склапање споразума, његова ратификација и апсолутно придржавање без обзира на политичку сврсисходност.

Деценијама пред Велики рат појавило се ново наоружање и формирање савеза прорачунатих на основу постизања равнотеже снага у Европи. Међутим, решавање ратних проблема било је практично немогуће јер је дипломатија патила од недостатка инфраструктуре која би омогућила међународне споразуме. Пре Првог светског рата, већина земаља дипломатију је доживљавала као ад хок, уску и прилагођену за постизање одређених циљева онда када се за то указала прилика.

Сто година касније, Иранци и Американци би морали довести своје вође до стола да разреше разлике у начинима које вође с почетка 20. века нису имале. Природа дипломатије је далеко напреднија, са партнерима и повратним каналима преко којих Вашингтон и Техеран могу да комуницирају речима, а не ракетама.

Међутим, док свет прави паралеле између убијеног иранског генерала Сулејманија и аустроугарског престолонаследника Франца Ферднинада надајући се да смрт првог неће изазвати исте последице као оне пре више од 100 година, појавило се и друго становиште према којем је генерал Сулејмани сличнији Фердинадовом атентатору Гаврилу Принципу.

Како се свет плаши новог сукоба светских размера, аналитичари пак сматрају да је иранска војска, иако није за потцењивање, сувише слаба да би изазвала такав сукоб, као што је Сарајевски атентат 1914. био окидач за Први светски рат.

Тако британски историчар Најл Фергусон сматра да се Сулејмани не може упоредити са аустроугарским престолонаследником Францом Фердинандом већ пре са његовим атентатором Гаврилом Принципом.

- Иран би превише ризиковао уколико се одважи на рат са војном супериорнијим САД-ом и његовим савезницима. Стога су натегнуте теорије о опасности од Трећег светског рата по аналогији са Првим светским ратом. Генерал Сулејмани није аустроугарски надвојвода Франц Фердинанд, чије је убиство било окидач за избијање Првог светског рата. Наиме, Фердиданд је био легитимни престолонаследник. Сулејманијева каријера као спонзора тероризма ставља га ближе уз сарајевског атентатора Гаврила Принципа него уз његову жртву - рекао је Фергусон.

Он додаје да Блиски исток у јануару 2020. ни по чему не личи на Европу из јуна 1914. Наиме, док је на Старом континенту тада постојала равнотежа моћи великих сила, Иран далеко заостаје за САД и његовим савезницима на Блиском истоку.

Фергусон подсећа на изјаву чувеног британског политичара из 19. века Бенџамина Дизраелија након убиства америчког председника Абрахама Линколна 1865, да "атентат никада није променио историју света".

Он сматра да Дизраели није био у праву те да се на основу анализе 298 покушаја атентата на националне лидере од 1875. до 2004. године може закључити да су појачали интензитет сукоба ниског интензитета, те да се у случају убиства аутократе повећавају шансе за транзицију ка демократији.

Фергусон оцењује да је негативна последица Сулејманијевог убиства што ће Ирак сада бити додатно уздрман, док је позитивна што ће се прозрети да Техеран прети у празно, чиме ће разоткрити своје слабости.

САД објавиле нове санкције ИРАНУ: На удару званичници и компаније